Milorad Dodik nije iznad zakona, nije niko i nadam se da će sud poštovati taj princip, kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Doris Pak (Pack), bivša izvestiteljka Evropskog parlamenta za Bosnu i Hercegovinu (BiH), povodom njegove žestoke reakcije na odluku odlazećeg visokog predstavnika u BiH Valentina Incka (Inzko) o sprečavanju negiranja genocida.

„Srbima nije u interesu da negiraju genocid, mada Dodik veruje da je to u njihovom interesu. Takva situacija dugo traje i sada je Incko uradio ono što je verovatno već ranije trebalo“, smatra Pak.

RSE: Kako komentarišete Inckovu odluku da koristeći Bonska ovlašćenja nametne dopune u Krivičnom zakonu BiH kojima se zabranjuje i kažnjava negiranje genocida i veličanje ratnih zločinaca, što je jedno od najspornijih pitanja u zemlji već godinama?

Pak: Mislim da je najveći problem sam genocid u Srebrenici, a ne to što je Incko, makar na kraju svog mandata, doneo odluku na koju su mnogi ljudi dugo čekali. Smatram da je povukao ispravan potez.

RSE: Kakve će biti političke posledice jer je Milorad Dodik, lider bosanskih Srba, zapretio da će to dovesti do raspada BiH, a u međuvremenu je inicirao potpisivanje peticije protiv ovog poteza visokog predstavnika.

Pak: Čujte, Dodik odavno preti i problem je što do sada nije dobijao snažan odgovor čelnika Evropske unije i domaćih političkih lidera. Stoga je krajnje vreme da BiH prebrodi taj problem. Dejtonskim sporazumom je okončan rat, ali je stvorio situaciju u kojoj je teško upravljati državom.

Niko nije na odgovarajući način reagovao poslednjih godina na Dodikove pretnje. Njegove najnovije pretnje nisu ništa novo u odnosu što je ranije činio. Pretpostavljam da će mnogi sada reagovati na Dodikove postupke. Ne možemo da prihvatimo da neko, kao što je on, dovodi u pitanje šta se desilo u Srebrenici, iako zna činjenice.

Dodik je jedan od tri člana Predsedništva i treba da iskaže poštovanje prema svim ljudima koje su ubili pripadnici srpskog naroda. Dakle, Incko je povukao ispravan potez, ali, nažalost, drugi su previše opsednuti procenjivanjem dometa Dodikovih pretnji.

RSE: Ukoliko se Inckov amandman u potpunosti primeni, to znači da bi sudovi u BiH mogli da odrede kaznu zatvora za srpske političare. U međuvremenu, doneta je odluka o privremenom povlačenju srpskih predstavnika iz institucija BiH. Da li će do dovesti do novih političkih blokada?

Pak: Nisam sigurna da institucije u BiH generalno dobro funkcionišu. Inckova odluka je u skladu sa Dejstonskim ustavom i Dodik mora to da poštuje, kao i svi ostali. Stoga ne mislim da treba posvećivati previše pažnje njegovim pretnjama. On je jedan od lidera u BiH i treba da poštuje Dejtonski ustav, a Incko je uradio ono što je morao.

RSE: Ako Dodik nastavi da negira da se u Srebrenici desio genocid, da li bi Sud BiH trebalo da ga osudi na zatvorsku kaznu?

Pak: Ako sud funkcioniše na pravi način, treba da radi svoj posao – ništa više i ništa manje. Svi treba da poštuju Ustav, uključujući i sprečavanje negiranja genocida u Srebrenici.

Dodik nije iznad zakona

RSE: Bivši visoki predstavnici, naročito Pedi Ešdaun (Paddy Ashdown), smenili su sa funkcije nekoliko srpskih političara. Po nekim mišljenjima, to je omogućilo prostor Dodiku da se predstavi kao branitelj srpskih interesa.

Pak: Srbima nije u interesu da negiraju genocid, mada Dodik veruje da je to u njihovom interesu. Takva situacija dugo traje i sada je Incko uradio ono što je verovatno već ranije trebalo. Dodik nije iznad zakona, niko nije i nadam se da će sud poštovati taj princip.

To što je nekada činio Ešdaun, sada je Incko ispravno uradio u vezi drugom pitanja, i ne bi trebalo da strahujemo zbog onoga što Dodik trenutno čini. On je građanin i jedan od lidera u BiH i treba da poštuje zakon i Dejtonski ustav.

Rusiji nije u interesu funkcionisanje BiH

RSE: Dodik računa na podršku Rusije i Kine koje su zatražile prošle sedmice na sednici Saveta bezbednosti zatvaranje Kancelarije visokog predstavnika (OHR), ali su ostale članice ovog tela odbile taj predlog. Da li će Rusija i Kina nastaviti da podržavaju Dodika u osporavanju Inckove odluke?

Pak: Rusija takođe mnogo toga osporava što nije u interesu funkcionisanja Bosne i Hercegovine. Ne znam da li će Kina u potpunosti slediti taj put, ali ona nema interes za razvoj demokratije bilo gde u Evropi, već samo ekonomski i kako da dovede druge u zavisnu poziciju od nje. Sramota je da Rusija i Kina ne podržavaju stav ostalih članica Saveta bezbednosti jer je u Srebrenici izvršen genocid i to ne može niko da ospori.

RSE: Ne samo lideri bosanskih Srba već i vlasti u Srbiji osporavaju da se u Srebrenici desio genocid, mada priznaju da je bilo zločina. Zbog toga nevladine organizacije traže da se usvoji istovetan zakon i u Srbiji.

Pak: Mislim da je to ispravan stav. I u Srbiji se negira genocid, ali pripadnici naroda iz koga potiču odgovorni treba takođe da ga priznaju. Nemačka je priznala i prihvatila što je u naše ime učinjeno. To ne znači da su svi Nemci izvršili genocid, niti da su svi Srbi to uradili. Ali, činjenica je da je on izvršen u ime Srba zbog čega njihovi lideri treba da se izvine i nose taj teret, kao što mi Nemci nosimo taj teret jer je genocid počinjen u naše ime. To bi bio pošten gest ako srpski lideri to priznaju i ništa više. To ne znači da su oni lično odgovorni, ali ista pravila igre moraju svuda da se poštuju.

RSE: Dodik i predsednik Srbije Aleksandar Vučić navode kao argument i da nisu procesuirani zločini nad Srbima, uključujući i u Žepi u neposrednoj blizini Srebrenice, da je Naser Orić [ratni komandant Armije BiH u Srebrenici] oslobođen, te da je Haški tribunal bio pristrasan.

Pak: Uvek se mogu porediti stvari koje inače nisu za poređenje. Govorimo o Srebrenici i jasno je šta se tamo desilo, a to je genocid. Tačka. Dakle, ako se stalno bude nešto upoređivalo, tome nema kraja.

RSE: Vi imate veliko iskustvo kada je reč o balkanskoj politici. Šta se može očekivati: dalje političke podele ili će Inckova odluka pomoći da se spreči negiranje genocida i drugih ratnih zločina u BiH?

Pak: Mogu samo da izrazim nadu da će pomoći u sprečavanju negiranja genocida i da će se pozitivno odraziti na situaciju.

(Dragan Štavljanin, Slobodna Evropa / Foto: N1)