Starije žene predstavljaju grupaciju sa najmanje društvene moći u Srbiji! Ovo je zaključak nedavno sprovedenog istraživanja „ Šta žene od 65 plus (ne) mogu u Srbiji danas“ novosadskog Udruženja „Ženske studije i istraživanja“,a objavljenog u knjizi „Starost i rod u vremenu i prostoru“ (uz podnaslov teme istraživanja), koju je priredila Margareta Bašaragin. Objavljivanje knjige, nedavno promovisane u Novom Sadu, podržala je Ekumenska inicijativa iz Omiša (Hrvatska).

U isto vreme, dobijeni rezultati u okviru pomenutog istraživanja, na žalost, potvrđuju, i to vek kasnije,i tvrdnju Simon de Bovoar da je „stara osoba izgnanik u svom vremenu“.

„Žene su svesne činjenice da se prema starijim ženama drugačije postupa zbog njihovog starosnog doba i neravnopravnosti, kao i da one predstavljaju grupaciju sa najmanje društvene moći u Srbiji“–navodi ekonomistkinja Tatjana Radojević u analizi istraživanja na osnovu upitnika na uzorku od 152 žene starosti od 65 do 86 godina, mahom iz gradskih sredina i visokoobrazovanih. Elektronski upitnik bio je anoniman i sadržao je 65 pitanja. Rezultati su po tematskim celinama svrstani u šest oblasti: Ekonomski položaj, Socijalna zaštita, Zdravlje i zdravstvena zaštita, svakodnevne aktivnosti, navike, potrebe, Ženska ljudska prava i Potencijali starijih žena.

Autorka teksta navodi da rezultati istraživanja pokazuju i ambivelentnost stavova žena o ostvarivanju ženskih ljudskih prava, uvažavanju i poštovanju starijih žena. Nedostatak novca predstavlja najveću nevolju, te stoga, moraju da rade. Žene su zabrinute za svoje zdravlje. One prepoznaju sopstvene potencijale. Upravo to čini polaznu osnovu za neisključivanje starijih žena iz društvenog razvoja, a, one bi same, smatra autorka, mogle biti inicijatorke promena koje žele za sebe.

Projekat „ Šta žene od 65 plus (ne) mogu u Srbiji danas“ je urađen sa namerom da se tema o Rodu i starosti/starenju uvede u kurikulum interdisciplinarnih alternativnih akademskih ženskih studija, kao važan segment feminističkog obrazovanja.

Priloge u knjizi potpisuje nekoliko eminentnih stručnjakinja u oblastima kojima se bave. Filozofkinja Eva D. Bahovec (Bovoar, Drugi pol i Starost) predstavlja Simon de Bovoar u kontekstu iščitavanja i tumačenja njene analize starosti. Psiholingvistkinja Svenka Savić donosi tekst Jezik i starost u interakciji, kojim nastoji da pokaže kontinuitet diskriminatorne jezičke prakse za pojam strarica (baba-stara žena). Lingvistkinja Margareta Bašaragin piše tekst Ne brini godine su samo broj – ejdžizam i seksizam u medijskom diskursu: TV reklame i antiejdž novinski oglasi. Istoričarka umetnosti i kustoskinja Muzeja savremene umetnosti Vojvodine Sanja Kojić Mladenov potpisuje prilog Prikazi starijih žena u vizuelnoj umetnosti. O aktivnostima uzajamne podrške i solidarnosti tokom vanrednog stanja u Srbiji proglašenog zbog virusa kovid19, koje su organizovale Žene u crnom, u tekstu Solidarnost u doba korone piše aktivistkinja Staša Zajović. Margareta Bašaragin u prilogu Moja baka govori o životu svoje bake u doba korone. Umetničke fotografije starijih žena, koje snažno prate tekstove u knjizi umetnički su radovi slikarke Jelene Bulajić.

Knjiga  „Starost i rod u vremenu i prostoru –  Šta žene od 65 plus (ne) mogu u Srbiji danas“, u čast profesorke dr Slobodanke Markov, izašla je u izdanju „Ženske studije i istraživanja“ i Futura publikacije.

Branislava Opranović (Autonomija)