Mladi brinu za svoju životnu sredinu, ali su o njoj malo informisani. Rešenje za nezaposlenost kao jedan od većih problema mladih su ekološke inovacije u preduzetništvu, slažu se sagovornici podkasta “Reaguj!”.

U poslednjih nekoliko godina u Srbiji je poraslo građansko angažovanje kada je reč o zelenim temama. Protesti protiv mini-hidroelektrana na Staroj planini, kao i skorašnji Ekološki ustanak i protest protiv zagađenja reke Pek u Beogradu pokazali su nam da su građani spremni na akciju kada je reč o lokalnim ekološkim problemima.

Međutim, šta je ono što svako od nas može učiniti kako bi zaštitio životnu sredinu? Novosađanka koja je govorila u anketi podkasta “Reaguj” navodi nekoliko primera: “To su te svakodnevne male sitnice: da neću baciti papir, da ću prošetati 2-3 koraka do kante, da neću ugasiti cigaretu na ulici… Pokušavam da izbegavam i korišćenje plastičnih kesa osim ako baš zaboravim da ponesem ceger ili nešto slično”.

Igor Jezdimirović iz Inžinjera zaštite životne sredine smatra da takve stvari ne trebaju da se smatraju ekološkim aktivizmom, već kućnim vaspitanjem.

„Ja ne mogu da shvatim da neko smatra da je doprineo životnoj sredini tako što je bacio otpad u kantu. Bravo majstore, 21. vek je, juče sleteli na Mesec, ti si uspeo da pogodiš kantu“, ističe Jezdimirović.

Šta kažu brojke?

Istraživanje pod nazivom “Položaj i potrebe mladih u Republici Srbiji”, koju je sproveo CESID u 2019. godini, pokazalo je da skoro polovina mladih ne može da proceni šta je najveći problem u oblasti zaštite životne sredine. Najčešće su to srednjoškolci i mladi koji žive u prigradskim sredinama. Drugi, koji su ipak imali šta da kažu, odgovorili su da su najzastupljeniji ekološki problemi u Srbiji: neodgovornost, nemar i nekultura ljudi, zatim zagađen vazduh, bacanje smeća na nedozvoljena mesta, divlje deponije, kao i nedovoljna svest ljudi.

U poređenju sa prethodnom godinom, porastao je broj mladih koji uvek recikliraju otpad sa 13% u 2018. na 22% u 2019. godini. Takođe, porastao je broj mladih koji uvek odlažu smeće u kontejnere sa 75% na 80%. Na osnovu tog uporednog prikaza, CESID je zaključio da mladi u Srbiji imaju relativno razvijenu ekološku svest koja je u porastu. Međutim, napominju da prostor za napredak postoji i to posebno kada je u pitanju upotreba plastičnih kesa. Naime, u 2019. godini je porastao broj mladih koji uvek koriste plastične kese prilikom kupovine, i to sa 16% u 2018. na 45% u 2019. godini. Kada je u pitanju recikliranje i sortiranje otpada, 42% mladih u Srbiji je pre dve godine reklo da povremeno reciklira, 22% da to uvek čini, a 36% da nikada ne sortira niti reciklira otpad.

U navedenom periodu najveći broj mladih nije učestvovao u nekoj akciji na temu zaštite životne sredine. Tek oko 13% njih jeste učestvovalo u takvim akcijama, a među njima su najviše bile zastupljene devojke i mladi uzrasta od 10 godina do 24 godine.

Na evropskom putu papiri bez pokrića

Jedno od poglavlja u pristupnim pregovorima Srbije Evropskoj uniji odnosi se na zaštitu životne sredine. Ocena Evropske komisije iz 2019. godine je da je Srbija dostigla određeni nivo pripremljenosti u ovoj oblasti. Antoan Avinjon zadužen za zaštitu životne sredine u Delegaciji Evropske unije u Srbiji navodi da je Srbija napredovala i da je donela dobre zakone iz ove oblasti, ali i da usvaja sve deklaracije koje su potrebne kako bi se unapredila zaštita životne sredine u evropskim zemljama. Međutim, ima još dosta posla.

„Srbija je u stanju da primeni svoje zakone, a oni su u skladu sa nekim propisima Evropske unije, tako da je to već dobro. Poštovanje svojih zakona i povećavanje primene postojećih zakona i propisa može pomoći. Tim putem može se doći do standarda Evropske unije, ali je potrebno raditi na tome”, objašnjava Avinjon.

Jezdimirović iz Inžinjera zaštite životne sredine navodi da će predstavnici Evropske unije uvek davati politički korektne odgovore o napredovanju Srbije. Međutim, između donošenja zakona i neprimenjivanju istih, gube građani.

„Mi imamo zakone koji su solidni i za koje znamo da ih u startu nećemo primenjivati. Tako se stiče utisak da se nešto radi, a mi gubimo vreme i gubimo zdravlje“, ističe Jezdimirović.

Jedan od potencijalnih, ali i ne trajnih rešenja, jesu akcije čišćenja zelenih površina od otpada. Jedna od njih je i Trash Hero. Dragana Katić, osnivačica prvog poglavlja svetske Trash hero organizacije u Srbiji, bila je sagovornica i 25. epizode podkasta “Reaguj!”. Tada nam je objasnila da je cela ideja krenula od organizovanja akcija čišćenja na društvenim mrežama.

„Od 2018. smo napravili 23 akcije i u njima skupili sigurno preko pet tona otpada, što je značajna cifra ako se razmišlja o tome da je to otpad iz prirode, iz naših gradskih šuma. Broj volontera koji je do sada učestvovao je preko pet hiljada u celoj Srbiji, zato što smo mi prošle godine pokrenuli i taj Trash izazov, koji je podrazumevao da se male grupe ljudi organizuju i očiste svoj kraj, tako da je tu bilo mnogo akcija i to je dobilo širu dimenziju“, objašnjava Katić.

S druge strane, eko preduzetništvo rešava deo problema zaštite životne sredine, ali i nezaposlenost mladih koja je u Srbiji na visokom nivou. Primer dobre prakse je i Eko Kurir, koji je prva ekološka kurirska služba sa licencom koja obavlja dostavu biciklima na teritoriji grada Novog Sada. Poslovne prilke se ne dobijaju – one se stvaraju, smatra Goran Đerić iz ove organizacije.

“Posle završetka studija nismo imali šta pametnije da radimo i onda smo krenuli iz tog drugarstva i zajedništva po uzoru na neke holandske slične priče. Hteli smo to da implementiramo u neku našu sredinu u kojoj smo hteli da ostanemo. S tim da tu nije bilo mnogo izbora tu. Morali smo da smislimo nešto da bismo dobili tu priliku”, objašnjava Đerić.

Sanja Đorđević (redakcija “Reaguj!”)

Naslovna fotografija: Pixabay

Ova epizoda podkasta realizovana je u okviru kampanje Delegacije Evropske unije u Srbiji povodom Dana Evrope 2021. godine, zajedno sa EU info kutkom Novi Sad.