Nekadašnji američki predsednik Bil Klinton izjavio je danas na onlajn konferenciji povodom 25 godina od potpisivanja Dejtonskog sporazuma da smatra da su ono što je postignuto NATO kampanjom u Bosni i Hercegovini i teškim pregovorima u Dejtonu među najzačajnijim potezima tokom njegovog mandata.

To je bio trijumf multilateralizma i prvi test za Sjedinjene Američke Države nakon Hladnog rata, kazao je Klinton.

On je rekao da „svi znamo“ da je put do Dejtona bio „tragičan“ i naveo da mu je žao što je bilo potrebno toliko mnogo vremena da se svi bosanski prijatelji ujedine i upotrebe vojnu silu.

Kliniton je rekao da je progres u BiH moguć, posebno ako ta zemlja ima podršku SAD i Evropske unije, i podsetio da 1996. BiH nije imala ni zajedničku vojsku, carinu, obaveštajnu službu i da se nije moglo govoriti o zajedničkoj državi, a da danas nije tako i da zbog toga treba slaviti Dejtonski sporazum.

On je istakao da su građani BiH pokazali da žele da ostave prošlost iza sebe i da grade bolju budućnost za svoju decu, i naglasio da istraživanja govore da je veliki broj ljudi ponosan što su građani BiH, „uključujući i one u Republici Srpskoj“.

Klinton je ukazao da postoji čitava generacija vrednih ljudi u BiH koja je fokusirana na budućnost i naveo da iseljenici iz BiH žele da budu deo te budućnosti.

Novinarka Kristijana Amanpur izjavila je da je Dejtonski sporazum zaustavio rat i ubijanje ljudi, ali i da je učvrstio etničke granice, istakavši da se nada da će narednih 25 godina biti iskorišćeno da ljudi u BiH nauče da žive zajedno.

Ona je ocenila da bi BiH trebalo da bude država u kojoj će sve etničke zajednice živeti zajedno i sa jednakim pravima i da nije zamišljeno da to bude zemlja u kojoj će svaka od tih zajednica živeti odvojeno.

Kazala je da mladi Muslimani, Hrvati i Srbi više ne žele da budu „utamničeni tvrdoglavošću generacija svojih očeva i dedova“ i navela da su oni „rešenje za budućnost“.

Amanpur je istakla da je njena generacija vaspitavana da je genocid neprihvatljiv i navela da je masakr u Srebrenici, baziran na etničkoj pripadnosti, bio prvi takve vrste u Evropi nakon Drugog svetskog rata.

Prema njenim rečima, u ratu u Bosni i Hercegovini ciljano su ubijana deca, žene i starci, oni koji nisu učestvovali u borbama, što je važno zapamtiti.

Amanpur je navela da je angažovanje NATO u BiH omogućilo da se kasnije spreči mogući genocid na Kosovu, jer je nakon neuspešnih pregovora sa Slobodanom Miloševićem NATO intervencijom sprečio da se ponovi ono što se dogodilo u BiH.

(FoNet)