Već krhki zdravstveni sistem na Balkanu na ivici je ponora pošto nema dovoljno lekara i bolničkih kreveta za lečenje pacijenata zaraženih koronavirusom, a ta situacija podseća na haos ratova na tom području 90-ih godina, ocenila je danas agencija Frans pres.

Noćna mora od koje se strahuje i zdravstveni kolaps počinju da postaju stvarnost u tom siromašnom regionu koji je prvi talas epidemije koronavirusa suzbio jakim prinudnim merama.

Jedan neimenovani lekar iz Bosne i Hercegovine ispričao je Frans presu da postoji problem istovremene nege nekoliko pacijenata kojima „život visi o koncu“.

„Situacija me podseća na rat i preti da bude još gore tokom zime. Možemo da radimo za troje ljude, ali ne i za petoro“, rekao je lekar.

Drugi talas epidemije je mnogo jači od prolećnog i tako su otkriveni propusti zdravstvenih sistema na Balkanu gde već od ranije deficit resursa, lekara, medicinskog osoba, jer su otišli u zapadnu Evropu.

Zapadni Balkan suočava se sa masovnom emigracijom, posebno dobro obučenih mladih ljudi koji beže od nezaposlenosti, korupcije i niskih plata.

Od početka epidemiološke krize u martu zabeleženo je skoro 10.000 smrtnih slučajeva, od kojih gotovo polovina u poslednjih mesec dana.

Prema podacima AFP-a, Bosna i Hercegovina, Severna Makedonija i Crna Gora nalaze se među prvih deset zemalja u Evropi po mortalitetu u poređenju sa brojem stanovnika.

Balkanske zemlja sada zbog ekonomske situacije nisu voljne da uvode drastične mere i više se odlučuju za vremenska ograničenja restorana i barova.

Čak i pre pandemije korona irusa, Balkan je imao jednu od najnižih stopa lekara u Evropi, podaci su Svetske zdravstvene organizacije. Sada je lekarska i medicinska radna snaga dodatno smanjenja jer su se lekari i medicinsko osoblje zarazili koronavirusom.

U Srbiji je oko 2.000 njih moralo da ide u samoizolaciju, jer su bolnice preopterećene. Beograd nema više dostupnih bolničkih kreveta, a vlasti žure da izgrade dve nove ustanove.

Kosovo, gde je nedostatak lekara primorao stanovnike da odlaze u susedne zemlje i pre krize, razmatra pretvaranje starih hotela u improvizovane bolnice.

U susednoj Albaniji najmanje 300 imućnijih pacijenata otišlo je u inostranstvo na lečenje, prvenstveno u Turskoj.

Vlada Severne Makedonije sa svoje strane je zatražila pomoć od privatnih bolnica jer su javne zdravstvene ustanove preopterećene.

Hrvatski lekari takođe su upozorili na nedostatak osoblja i opreme, u pismu koje je potpisalo šest profesionalnih organizacija.

Vlasti u regionu suočavaju se između hitne zdravstvene situacije i potrebe da zaštite svoju krhu privredu, naveo je Frans pres.

„Suviše smo siromašni da bismo dva puta ponovili sva ograničenja“, naglašava hrvatski ekonomista Ljubo Jurčić.

U Bosni gotovo sve je ostalo otvoreno, prodavnice, bioskopi ili teretane, jer zemlja ne može da finansira mere pomoći kompanijama ili njihovim zaposlenima, dodala je francuska agencija.

(Beta)