Pandemija virusa korona i zatvaranja koja ona nosi najviše je pogodila privredne delatnosti koje se zasnivaju na putovanjima. Građani su se okrenuli domaćim destinacijama ali kampanja „putujmo domaće“ ne omogućava svima rešenje. Gubici u srpskom turizmu procenjuju se na oko 300 miliona evra u prvih šest meseci ove godine.

Ksenija Nadrljanski sprema se već duže vreme da sa svojom porodicom ide na letovanje u Grčku. Jedino što ih sada sprečava jesu komplikacije oko otvaranja granica. Bolesti se ne plaši jer je smeštaj u kome borave već duži niz godina mali i privatan, sa sopstvenom plažom i malim brojem posetilaca.

“Nas, mislim kao porodicu, može da obeshrabri jedino potpuno zatvaranje granica, inače se spremamo da idemo na more. To jeste neka vrsta neizvesnosti ali nosimo se s tim, mislim, u stanju smo da se brzo spakujemo”, kaže Nadrljanski za podkast Reaguj.

Upravo u Grčku je nemoguće otići zbog toga što su već 5. jula Grci zatvorili drumski saobraćaj za državljane Srbije, kao i avio prevoz. Većina zemalja Evropske unije zabranila je ulazak građanima Srbije dok i građani koji su boravili u Srbiji imaju poteškoća prilikom prelaska granica. Situacija se gotovo iz dana u dan menja ali granica sa Crnom Gorom i Bugarskom ostaje zatvorena. Na hrvatsko primorje ili Ohridsko jezero se može ići samo uz negativan test ili dvonedeljni karantin. Prelazi preko Drine jedini su ostali otvoreni za slobodan tranzit.

Ukoliko je poriv za slanom vodom toliko jak da ipak uspemo da organizujemo putovanje u neku primorsku zemlju, osiguravajuća društva sada nude i Covid-19 dodatak koji se dodatno naplaćuje. Sanja Marić iz UNIQA osiguranja kaže da ovakav paket bira 90% korisnika.

„To znači da svako ko putuje u inostranstvo i uplatio je recimo taj doplatak za Covid, u slučaju da se tamo iznenada razboli potrebno je samo da pozove centar za pomoć UNIQA osiguranja, gde će biti upućen u najbližu bolnicu da bude pregledan. Ukoliko je neophodno uradiće se testovi da se utvrdi da je u pitanju virus korona“, navodi Marić i dodaje da u slučaju da se put otkaže, postoji mogućnost povratka premije ali i promena datuma važenja polise.

Ipak, kako bi izbegli redove za testove, dvonedeljne samoizolacije, ili mogućnost da nam se granični prelaz zatvori „ispred nosa“, najbolje rešenje jeste da se putuje domaće. Sa ovim stavom se slaže i autor turističkog vloga „Kude Kamo“ Marko Veljković koji je ove godine planirao da kroz svoj sadržaj predstavlja domaće lepote i bogatstva.

„Ovo leto smo planirali, pre ovog korona stanja, da odemo prvo malo do Bosne, onda da obiđemo pirotski kraj i da iskoristimo odmor na nekoj destinaciji u Srbiji. Gledali smo destinacije kao Divčibare, kanjon Uvca, Rtanj, Stara planina. A gde ćemo otići, to ni sami ne znamo.“ navodi Veljković dodajući da osim na otežanu mobilnost, pandemija je uticala i na finanfijsku stabilnost što značajno sprečava rad na njegovom hobiju.

Veljković smatra da se godišnji odmor iz snova može provesti i bez pasoša, što potvrđuje i podatak da su kapaciteti u pojedinim popularnim odmaralištima već popunjeni, a to potvrđuje i Liljana Stanković iz Sektora za odnose sa javnošću Turističke organizacije Srbije. Ona objašnjava da se u prvih pet meseci vidi pad u turizmu, ali i da se od juna beleži porast domaćeg turizma. Svakako to neće nadomestiti i strane turiste, ali ublažava udarac koji turizam doživljava i na svetskom nivou. No slika je daleko od ružičaste.

„Što se tiče gubitaka oni su milionski, više milionski, s obzirom na to da je i devizni priliv u aprilu mesecu 40% manji nego u januaru ove godine. A kada pogledamo to na nivou recimo sveta, Svetska turistička organizacija je saopštila da je 195 milijardi dolara gubitak od januara do aprila, tako da se štete i dalje sabiraju i svakako da će ona biti velika i sve ukazuje na to da je turizam jedna od najjače pogođenih privrednih grana upravo ovim virusom.“, navodi Stanković.

Najveći udarac svakako su primili najmanji igrači – preduzetnici kao i mala i srednja preduzeća uslužnih delatnosti koja najviše zavise od sezone. Jedno takvo preduzeće je i picerija „Vetrenjača“ iz Jagodine, koja opstaje zbog dostave hrane, navodi vlasnik Milan Gajić.

„Posao je opao za nekih 60 do 70 posto, najmanje. Inače, dobro je to što je dostava jaka. Zahvaljujući tome cela picerija preživljava. Razlog je verovatno strah kod ljudi, što je sasvim normalno“, kaže Gajić, dodajući da se nada da će ovakvo stanje da traje kratko i da je to razlog zašto ne otpušta radnike.

Kompletna turistička industrija gubi, od malih suvenirnica, do velikih hotelskih lanaca i avio prevoznika. Direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija Srbije – JUTA, Aleksandar Seničić kaže da su na početku godine imali procene da će ova godina da bude bolja od prethodnih s obzirom na višegodišnji rast broja stranih turista. Međutim, od 15. marta, početka vandrednog stanja, likvidnost je potpuno uništena navodi on.

„Najbolje je tu prošlo hotelijerstvo gde je država preduzela mere u vezi vaučera. Doduše, gradski hoteli su tu na gubitku jer su previše skupi da bi ih građani posećivali, a stranih turista nema. Zbog toga je veliki broj hotela i zatvoren. Veliki broj ljudi je ostao bez posla u toj industiji.
Tu su na udaru i turističke agencije. Mi smo imali na početku ove krize 7000 zaposlenih u agencijama, sada ih imamo 4000. Turistički vodiči nigde nisu prepoznati, to je slobodna profesija. Ima ih negde oko 400. Takođe se nalaze u veoma teškoj situaciji jer već pet meseci ne mogu da obavljaju svoje delatnosti.“, objašnjava Seničić.

Direktor JUTA, Aleksandar Seničić dodaje da i kampanja „putujmo domaće“ nije rešenje, naročito ne za turističke agencije, koje domaći turista uglavnom preskače misleći da će tako proći jeftinije.

„Ne može rešenje biti domaći turizam jer Srbija nije ozbiljna turistička zemlja ni po jednom parametru. A drugo je što domaći turisti ne koriste turističke agencije kada putuju po Srbiji misleći da će tako skuplje platiti nego ako sami kontaktiraju smeštaj. Naravno, ni saradnja između agencija i hotelijera nije na nekom nivou na kom bi smo mi to voleli da bude ali pre svega je to stvar mentaliteta. Iz tog razloga, nemamo agencije koje bi se bavile domaćim turizmom, odnosno nemamamo ozbiljnije aranžmane.“ objašnjava Seničić.

Turistički vodič iz Niša Marija Began, navodi da ima sreću da radi u turističkoj agenciji, pa je bilo posla, a time i plate. Međutim, njene kolege i koleginice koji rade samo kao turistički vodiči imaju problem. Njima „putujmo domaće“ takođe ne pomaže jer domaći turisti nemaju naviku da iznajmljuju vodiče, a stranih turista nema.

„Jedno vođenje Niša košta 50 evra. Naravno, niko neće da da 50 evra da mu vodič pokazuje Tvrđavu kad on može da „izgugla“ bez obzira na to što ću ja mnogo više da mu kažem i bolje i kvalitetnije. Činjenica je da se nema para i sve se gleda da se ušteti, a na čemu ćeš prvo da uštediš – to je to“, zaključuje Began.

Sanja Đorđević (Redakcija “Reaguj!”, naslovna fotografija: Pixabay)

(Reaguj! je podcast serijal Nezavisnog društva novinara Vojvodine koji je dostupan na kanalima NDNV na iTunes-u , Stitcher-u, Castbox-u, google podcasts-u kao i na sajtu podcast.rs.)