„Polažemo velike nade u vakcinu, i nadamo se da bi prve vakcine možda mogle da budu na tržištu do kraja ove godine. Međutim, to ne znači da će biti dovoljno količina za sve“, izjavio je za N1 direktor kancelarije Svetske zdravstvene organizacije u Srbiji Marijan Ivanuša.

„Još uvek je situacija jako kritična, pogotovo u Americi. Tu ne mislim samo na SAD, već i na južnoameričke države poput Brazila, Perua i Čilea. Takođe, u Južnoafričkoj republici jako brzo raste broj novoobolelih. Imamo povećanje brojeva obolelih i u Iranu, Rusiji, Indiji, tako da ima jako puno zemalja gde se virus brzo širi. Za razliku od njih, ima i zemalja gde su vrlo dobro radili i gde imaju malo obolelih. To su Vijetnam, Gruzija i Slovačka“, naveo je Ivanuša.

Dodao je da se epidemiološka slika u zemljama širom sveta menja jako brzo, i situacija se generalno pogoršava.

„Na razvoju vakcine se puno radi. Trenutno se radi na nekih 160 vrsta vakcina, a oko 20 je u kliničkim ispitivanjima. Polažemo velike nade u vakcinu, i nadamo se da bi prve vakcine možda mogle da budu na tržištu do kraja ove godine. Međutim, to ne znači da će biti dovoljno količina vakcina za sve. Ako pođe, kako bi trebalo, očekujemo širu vakcinaciju tek polovinom sledeće godine“, kazao je Ivanuša.

Govoreći o načinu na koji će se distribuirati vakcina, kao i koje zemlje će imati prioritet, on je naveo da je to važno pitanje na kome SZO zajedno sa partnerima intenzivno radi, jer podseća da postoje zemlje koje imaju dovoljno novca da potencijalno kupe sve količine vakcina u narednom periodu.

„Radimo na tome da sve zemlje dobiju potrebne vakcine, odnosno da se raspoložive vakcine podele koliko god je to moguće. Upućen je poziv zemljama koje bi potvrdile da li su zainteresovane za ovakvu aktivnost, kako bi se nabavila vakcina za sve zemlje zajedno, pa bi se podelile po dogovorenim pravilima“, kazao je Ivanuša.

Govoreći o grupama populacije koje će prve dobiti vakcinu, on je istakao da će to biti zdravstveni radnici i ostale profesije koje su najugroženije.

„Čini se da je vakcina i blizu, i daleko, tako da moramo primeniti zdravstvene mere, i učiti od onih zemlja koje su dobro odradili posao„, poručio je Ivanuša.

On je kritikovao zdravstvenu politiku koju je sprovodila Velika Britanija na početku epidemije, vezanu za masovno prokužavanje, i ističe da umesto toga zemlje samo treba da sprovode pravila zaštite, pre svega socijalne distance i higijene.

Ivanuša je podvukao da nema jakih dokaza da je virus ojačao, kako se to u poslednje vreme predstavlja, već je „stabilan“.

„Istina je da kada imate veliki broj obolelih, imate i veći broj ljudi koji imaju teži oblik infekcije“, izričit je on.

Upozorio je da je ono što je potvrđeno da su hronični bolesnici ugroženiji od ostalih kategorija, kao i da kod pojedinih obolelih pacijenata „imunski odgovor tela nakon infekcije napravi veliki deo štete, veću nego sam virus„.

Govoreći o koronavirusu kod trudnica, rekao je da se pokazalo da se kod pojedinih trudnica može razviti težak oblik bolesti, kao i da bolest može imati kobne posledice za plod.

Ivanuša je naveo i da je infekcija kod pojedinih bolesnika ostavlja duže posledice, a da su na udaru najviše pluća, jetra, bubrezi i srce.

„Ljudi moraju da shvate da se radi o ozbiljnoj bolesti i da primenjuju mere predostrožnosti i zaštite“, zaključio je Ivanuša.

(N1)