Autori studije „Kontrola službi bezbednosti“, doc. dr Dejan Milenković, Slobodan Koprivica i mr Vladimir Todorić smatraju da je na polju kontrole službi bezbednosti kako parlamentarne, tako i regulatorne, izvršne, sudske, ali i unutrašnje, „primetna jasna linija napretka”, ali i da su isto tako „jasno su uočljiva neka neubičajena, problematična ili krajnje sporna rešenja“.
Prema njima, ta neuobičajena rešenja rezultat su političke klackalice između predsednika države i vlade još pd 2004. do 2008, kada su određivana ovlaščenja u tajnim službama ali i njihova kontrola, koja je dodeljena ne samo Predsedniku već i njegovim službenicima, kao npr šefu Kabineta Predsednika, piše Politika.
„Ustav nigde direktno ne predviđa ulogu Predsednika Republike u kontroli službi bezbednosti. To nije učinjeno ni Zakonom o Predsedniku. Zbog toga je zabrinjavajuće da je Zakonom o osnovama uređenja službi bezbednosti, kojim je predviđeno osnivanje Saveta za nacionalnu bezbednost , posredno predviđeno da je Predsednik Republike predsednik Saveta, a da je sekretar Saveta, šef Kabineta Predsednika“, smatraju autori. Suština je, smatraju oni, da se time što je šef Kabineta Predsednika zapravo i sekretar Saveta za nacinalnu bezbednost, zapravo proširuju nadležnosti predsednika Republike, mimo Ustava i zakona.
Problem je, navodi se dalje u studiji, što u Savetu za nacionalnu bezbednost nema ni jednog člana skupštinskog Odbora za odbranu bezbednost, čime je dodatno smanjena kontrola parlamenta nad službama bezbednosti, a koja bi inače trebalo da je primarna.
Takođe, i samim načinom izbora članova Saveta za nacionalnu bezbednost parlament faktički „gubi bitku“ u odnosu na izvršnu vlast. Zbog toga, autori studije smatraju da je apsolutni priorotet u narednom periodu da se ojača uloga i kontrola parlamentarnog tela zaduženog za odbranu i bezbednost . Ono sada, podsećaju autori studije, čak ne može ni da dobije sve informacije od službi bezbednosti kada žele da sastave neki izveštaj, jer službe „štiti“
Zakon o osnovama uređenja službi bezbednosti koji taksativno nabraja koje informacije se smeju, a koje ne davati članovima Odbora za odbranu i bezbednost .
(B92)