Glavni tužilac Haškog tribunala Serž Bramerc (Serge Brammertz) naći će se 15. novembra u Njujorku da članove Saveta bezbednosti UN izvesti o saradnji Srbije sa Hagom. Ovaj Nemac sa francuskim imenom izostaće zbog toga u domovini sa proslave Dana Belgijanaca koji govore nemački. Ponoviće članovima Saveta bezbednosti da Srbija štedi pomagače optuženih za ratne zločine, iako su svi optuženici konačno na pravom mestu. SPC naređuje tog dana početak Velikog posta.

Bramerca svi u UN razumeju – osim nemačkog, govori holandski, francuski i engleski. Razumeće ga i članovi Evropskog saveta koji 9. decembra odlučuju o kandidaturi Srbije za EU. Ne mora da govori srpski da bi ga ceo svet razumeo.

Bramerc je iz zemlje gde su tri četvrtine stanovnika katolici, ali je stigao u pravoslavnu Srbiju proračunato 8. novembra. Na Mitrovdan, kad je hajdučki rastanak.

Srbija ispruženih nogu

Iako je vreme Velikog posta, vernici od Mitrovdana počinju križni, a kružni put po srpskim slavama i tako do Đurđeva dana sa neizostavnim žitom (hrvatski „koljivo“, grčki „sperma“), otomanskom sarmom, ruskom ili francuskom salatom, zavisno od spoljnopolitičke orijentacije šporeta… Ta jednolična sedmomesečna ishrana stvara i zamor i mamurluk, neraspoloženje, pa i depresiju, smanjuje radnu sposobnost i imunitet, izaziva opadanje kose i nepravilnu cirkulaciju, oštećuje nokte.

I Tomislav Nikolić slavi Dimitrija Mirotočivog. Lane je spremao slavu u beogradskoj „Areni” sa 29.000 ljudi , pa umesto da kao veliki vernik odnese crni luk na toplo, luk mu se pokvario. Niti je tog dana kako običaj nalaže kupus sekao, niti je zagledao u ovce: ako na Mitrovdan leže sa skupljenim nogama, biće blaga zima, ako leže sa opruženim nogama, biće ledena. Niti je praznovao Mišji ili Mišulov dan, pa mu miševi po hambaru i kući štetuju. Narod upozorava da ko tada nije kod svoje kuće, cele će godine noćivati po tuđim kućama. Šta može Nikolić, kada su vernici i glasači.

Običaj je kod srpskog naroda da se na Mitrovdan otpuštaju sluge kojima je istekao ugovor i iznajmljuju novi. Tako je u Srpskoj naprednoj stranci radikalskog veterana Božidara Delića zamenio bivši ambasador SAD Viljem Montgomeri (William Montgomery).

Bramerc osam godina od vlasti Srbije traži izveštaj gde su se Ratko Mladić 16, a ostali nešto manje godina krili i ko im je pomagao. Predsednik Srbije Boris Tadić rekao je samo jednom da to treba otkriti zbog Srbije same. Otkrio je to na Međunarodni dan borbe protiv fašizma i antisemitizma koji je proveo na Sajmu lokalne samouprave, umesto da klekne na Sajmištu gde je, prema podacima Državne komisije o zločinima okupatora i njihovih saradnika ubijeno 48.000 zatvorenika, listom Jevreja. A otac predsednika je bio osnivač i predsednik Društva srpsko-jevrejskog prijateljstva.

Patriote iz interesa

Iako se i Škoti i Srbi naoružaju belim lukom do zuba kad kidišu na đavola, u škotskom običajnom pravu jatak posreduje ili pregovara sa optuženim ili pobunjenim. Srbija se odlučila za turcizam – jatak zimi sakriva hajduke i iz interesa pomaže počinitelje krivičnog dela.

Beogradski sud je 10. decembra 2010. oslobodio svih deset optuženih za skrivanje Mladića od 2002. – kad je optuženik napustio vojne ustanove do 2006. godine. Tako Srbija proslavlja Međunarodni dan ljudskih prava, koji je 10. decembra. Mladić i njegovi su ponižavali dva iskonska ljudska prava – pravo na život i na život bez straha.

Za Mladićeve isposničke godine od 2006. do maja 2011, kada je dolijao u selu Mladićevu niko ne pita. U maju 2010. Mladićeva porodica je tražila da se proglasi mrtvim, što je oblik porodičnog jatakovanja. Živog su ga njegovi najbliži sahranili da bi mu uzeli zamrznute penzije i prodali mu imovinu.

Osuđen je uslovno samo jedan Mladićev jatak zbog nedozvoljenog pištolja CZ 99 i 15 metaka. To poluautomatsko oružje je službeno oružje, ali se rado upotrebljava i za porodične obračune.

Jataci su optuženi da su za Mladića iznajmljivali stanove, plaćali račune, hranili ga i razvozili. Poseduju što generalsku, što oficirsku čast. Jataci su bili majka i dvoje dece, koji su se branili da su „stanove iznajmljivali za kockanje i švaleraciju“.

Prvooptuženi jatak je neosuđen umro, a božja pravda je kao i zemaljska nedostižna. Da je dostižna, prvooptuženi, oficir u Vojsci Republike Srpske pod Mladićevom komandom, bio bi davno optužen za ratne zločine, jer je njegov pretpostavljeni optužen za genocid. Jataci su uglavnom izbegli iz BiH u gostoprimljiv Beograd.

Posle žalbe tužioca, Apelacioni sud je 21. jula ukinuo oslobađajuće presude jatacima zbog „bitne povrede odredaba krivičnog postupka“.

Još 2006. je pet visokih oficira Vojske Srbije i Crne Gore osumnjičeno da su od novembra 2000. do kraja marta 2003. Mladiću olakšavali skrivanje. Tužilaštvo za organizovani kriminal je preuzelo slučaj u novembru 2010. I haškom tužiocu za ratne zločine je specijalnost organizovani kriminal.

Jedan se uvek izvuče

Od petorice saslušan je samo Aco Tomić, ukazom Slobodana Miloševića zamenik načelnika Uprave bezbednosti, a od juna 2001. načelnik Kontraobaveštajne službe ukazom Vojislava Koštunice.

Drugi iz petorke, Nebojša Pavković osuđen da odleži 22 godine zbog kosovskih zločina cinkario je istražnom sudiji dok je bio slobodnjak da se 2002. Tomić viđao sa Mladićem. Pavkovića više nisu ništa pitali, iako je dobrog zdravlja. Nedostaje mu samo „vitalni stomatološki tretman“, ali u Srbiji, kako se izrazio.

Ostala trojica su Ljubiša Vuković, pomoćnik komandanta Prve armije, Dragan Živanović, načelnik štaba Beogradskog korpusa i Branislav Puhalo, šef Mladićevog obezbeđenja. Po naredbi iz kabineta ministra pravde Zorana Stojkovića, osnivača Demokratske stranke Srbije, a sada člana njenog Glavnog odbora i uvaženog beogradskog advokata, istraga nad petorkom prekinuta je oktobra 2006.

Kao jatak pominje se i bivši šef BIA Rade Bulatović, koji je navodno znao pola godine pre nego je uhapšen gde je Radovan Karadžić, kao što nije uhapsio i Mladića kada je ovaj lociran početkom 2006. godine. Do marta 2003. Bulatović je bio savetnik za nacionalnu bezbednost Koštunice kao državnika.

Država Srbija je jatak svima njima. I talac svih njih istovremeno.

(Autonomija)