Profesor Fakulteta političkih nauka Rade Veljanovski izjavio je danas da „osnovni kriterijum da li je neka medijska organizacija Javni servis ili nije ne predstavlja gledanost, koja je kod RTS-a visoka, već da je kriterijum informativni program, gde kod RTS-a postoje problemi kao što su nedovoljni politički pluralizam i neostvarivanje debata koje zahteva društvena stvarnost“.

Veljanovski je na javnoj raspravi o programskim sadržajima RTS-a koja je održana u zgradi RTS-a kao primer zloupotrebe tog Javnog servisa naveo i „uključenja predsednika republike Aleksandra Vučića u drugi Dnevnik, kao najgledaniju informativnu emisiju, u trajanju od po 10, 15 minuta, „iz Vašingtona, Moskve, Pekinga“ iako bi u toj emisiji zastupljenost svih vesti trebalo da bude ne duža od dva, tri minuta“.

On je naveo da je primer za zloupotrebu drugog Dnevnika i predaja vojnih helikoptera na Batajnici 7. decembra, koji je nazvao „pseudo događajem“, zato što je najveći broj izjava predsednika Vučića bio o drugim temama – o Jovanjici, Krušiku, Zoranu Babiću, Račku, a ne o tom događaju.

Veljanovski je rekao da je Vučić na takav način uzurpirao vreme u udarnom dnevniku RTS-a, kao i da je trebalo da se o tim temama napravi posebna emisija, a ne da se koristi udarni dnevnik.

„To nije profesionalno i tako se ne radi. Može da se napravi intervju kao posebna emisija, ne može sam Vučić da bude u Dnevniku deset minuta sa jednom izjavom, pa još deset minuta sa drugom, pa pet minuta sa trećom izjavom sa istog događaja. Ne bi trebalo ni da je on sam gost u „Upitniku“ jer je ta emisija formata da ima više sagovornika“, rekao je Veljanovski.

Veljanovski je rekao da ako javni servis zanemari obavezu da omogući politički pluralizam i razmenu stavova, umesto da doprinese smanjenju napetosti koja postoji u društvu on će je povećavati, i dolaziće u situaciju da ljudi koje hoće da izraze svoje mišljenje pokušavaju nasilno da uđu u RTS, za šta je rekao da ne podržava.

On je naveo i da bi trebalo da postoji bolja komunikacija Javnog servisa sa građanima, navodeći kao primer BBC koji sa svojim auditorijumom godišnje ima između 15 i 20 miliona kontakata, od kojih je najveći broj ostvaren interenetom, telefonom ili poštom, kao i da je nedostatak srpskog Javnog servisa i to što Programski savet, koji treba da daje savete o tome kako program treba da izgleda, bira Upravni odbor te medijske kuće.

(Beta)