”Novine Danas ne čitam, ali je logično da govore isto što i Tači i Haradinaj, to pišu i u Prištini Koha ditore, Zeri, kao i ovi naši ‘Pet miliona’“. Šta reći na ovu izjavu jednog predsednika države, pa makar se on zvao i Aleksandar Vučić?

Ako zanemarimo da je izjava AV-a nelogična – kako zna šta “govore” u listu Danas ako ih ne čita – dobro, ima on svoje čitače Danasa koji mu spremno referišu o čemu se to priča u ovom “opskurnom” listu koji se usuđuje da dovodi u pitanje lik&delo voljenog predsednika AV-a… Ako zanemarimo i AV-ov diskriminatorski stav prema jednom pisanom mediju jer nije po volji njegovim vizijama “slobodne” štampe a la Alo, Informer, Srpski Telegraf, etc. Ako i zanemarimo prezrivost i indignaciju prema Danasu koju AV ne krije – bez obzira na njegovo “istorijsko” izvinjenje ovom listu zato što ga je otvoreno cenzurisao i surovo kažnjavao kada je bio ministar informisanja u Miloševićevoj vladi – ali ne samo prema ovom dnevnom listu već i prema svima koji se usude da pitaju nešto što nije po volji velikom vođi. (To je ona čuvena AV-ova “pitalica” kojom kreće u napad na nepodobnog novinara: A sa koje ste vi televizije? N1… Znao sam! Ili: Aha, list Danas, pa ko bi drugi.) Ako zanemarimo činjenicu da jedan predsednik države ne sme da se ponaša, na konferencijama za štampu, kao neka uvređena tetka i ne treba da shvata pitanja novinara koja mu ne odgovaraju kao ličnu provokaciju, a kako vidimo i mnogi njegovi “suborci” takođe koriste ovaj stil (zamenik gradonačelnika BG, na primer)… Bogami, ako ovako nastavimo, moraćemo mnogo toga da zanemarimo u AV-ovskim ispadima kada su odnosi sa medijima u pitanju, a ne bismo smeli nikako to da uradimo, to jeste, da mu dopustimo da se ponaša tako bahato…

Ovakav odnos prema novinarima i medijima, koji nisu po AV-ovskoj volji, nije ništa drugo nego izražavanje prezira prema onom delu javnosti koji ne podržava dotičnog ili se pak ne slaže sa njegovom politikom tipa “u-sve-se-razumem-i-meni-nema-ko-šta-da-zamera-ili-prigovara”. Ovakvi AV-ovi ispadi – mada su oni već postali pravilo njegovog ponašanja – ukazuju da kritički raspoložena javnost ne treba da postoji, a ako i postoji, onda mora da ćuti a ne da se tu nešto buni i demonstrira po ulicama i trgovima. U AV-landu mogu da žive samo oni koji veruju u sve što dotični kaže i da mu aplaudiraju na svaku njegovu izjavu, ma koliko ona glupa bila – kao što to slučaj ministra Udovičića govori, Udovičića koji je spremno potvrdio AV-ovo trućanje o Vanjinom ne-srpskom poreklu…

No, ne bi ovi AV-ovski ispadi ni bili predmet našeg interesovanja, barem ne u tolikoj meri, da nije te ubitačne logike koju predsednik, gore navedenom izjavom, tako lakonski baca pred javnost – kao komade krvavog mesa pred lavove. Nije AV toliko naivan da ne zna da svrstavanjem lista Danas u isti koš sa kosovsko-albanskim dnevnim listovima (Koha ditore, Zeri), u stvari novinarima koji kritikuju njegovu politiku iscrtava metu na leđima, naročito ako znamo koliko je pitanje Kosova osetljiva tema u glavi svakog građanina Srbije i kako ona može biti okidač za mržnju prema onima “što nam otimaju našu svetu zemlju”. Ne, nije AV uopšte naivan, niti mu ovakve izjave slučajno izleću pred javnost – sve je to dobro osmišljena taktika one već spomenute logike kako bi se sopstvena odgovornost i nesposobnost pripisala nekome drugom, pa makar to i nemalo nikakve veze sa istinom i zdravim razumom.

AV je čuven kao osvedočeni borac protiv zdravog razuma i njegova taktika sluđivanja ili silaženja sa uma pokazala se vrlo uspešnom međ’ AV-ovski raspoloženim narodom. A i koga je briga za zdrav razum i racionalne argumente? Dok vi dokažete da AV ili neko od njegovih pulena nije u pravu i da to nema veze sa logikom, dotle će već svi zaboraviti šta je predsednik pričao, ali ostaće mržnja kao stalna pratnja i opomena koja vreba iz njegovih reči. Na to AV svesno ide i to je oduvek i radio: širio je mržnju gde god je stigao i koliko god je mogao! Sada samo ima prostora i mogućnosti da to radi malo suptilnije, uz pomoć svojih marketinških savetnika, ali često ta sirova i nepatvorena mržnja provali iz predsednikovih reči i postupaka i pretvori se u otvoreno pozivanje na linč. Bilo da se radi o nekome mediju ili pak političaru ili biznismenu, svejedno, AV verzirano i oprobano napada kao pitbul kada oseti miris krvi, a njegovi ga AV-ići spremno prate kao gladne hijene. Nije ovde samo problem u tome da AV-ovci ne haju za to da mogu da izazovu linč koji se, opet, može završiti i sa smrtnim ishodom, naprotiv, stvaranje atmosfere u kojoj je i fizičko nasilje “logičan” odgovor i posledica žrtvinog “anipatriotskog i antidržavnog delovanja”- deo je strategije “stvaranja neprijatelja” bez kojih je AV-ovska vlast besmislena.

List Danas, televizija N1 i još poneki nezavisni medij – poslednji su Mohikanci u borbi sa AV-ovskim ludilom. Bez njih nema ni nas, glasa slobodnih građana koji misle svojom glavom i ne dozvoljavaju političku ili bilo kakvu drugu vrstu indoktrinaciju od strane vlasti. Ljudi moji, to nije samo borba za šaku slobodnih medija već se radi o nama i našem preživljavanju. Bez nezavsinih i slobodnih medija, koji su na ivici opstanka, naš glas se više neće nigde čuti i stopiće se sa “blejanjem ovaca” – kako nam to već Džoni B. Štulić reče.

(Autonomija, foto: Beta)