Nakon Petog oktobra verovao sam da su i za naše društvo otvorena vrata slobode, da će država konačno da postane garant prava, jednakosti i sigurnosti građana. Nisam bio preterano optimističan, ali sam ipak mislio da ćemo izgraditi normalno društvo i državu koja će garantovati bezbednost građanima i u kojoj niko neće smeti da preti drugima zbog njihovih političkih, verskih, ideoloških i kakvih već ubeđenja i razlika.

Nakon ubistva Zorana Đinđića postalo je jasno da sile zla nisu pobeđene i da su se samo malo primirile kako bi sačekale pravi trenutak… I taj trenutak se i desio dolaskom AV-ovaca na vlast, koji su uspeli – za nekoliko godina – da unište i ono malo slobode i prava što su se zapatili od 2000. godine. Sadistički uživajući, AV-ovci su sistematski ubijali svaku nadu da se naše društvo može promeniti i jasno nam stavili do znanja da smo se dosta „igrali“ slobode i demokratije, kao i da je sada vreme za „prave“ i već oprobane vrednosti. Ponovo je postalo „normalno“ da se novinari, na primer, etiketiraju, targetiraju ili procesuiraju ukoliko se usude da kritikuju AV-a ili nekog njegovog pulena. Znamo, još tamo od devedesetih godina prošlog veka, koliko AV mrzi novinare – što je i dokazao u doba kada je bio ministar informisanja u Miloševićevoj vladi i kada je bio zadužen za ubijanje nezavisnih medija. Tamo gde je stao devedesetih godina, AV je nastavio dolaskom na vlast, samo što nije odmah i jednim potezom uništio nepodobne medije već ih je davio postepeno, koristeći se suptilnijim metodima kao što je finansijsko iscrpljivanje pojedinih medija, na primer, ili pak „legalnim“ putem – stranačkom privatizacijom.

No, nije AV odustao ni od nasilja i pretnji novinarima, naprotiv, suviše je on osvetoljubiv i sujetan da bi dozvolio da se neki novinar, ili već ko se usudi da kritikuje vlast, izvuče nekažnjeno. A kazne su drakonske, bilo da se radi o javnom blaćenju i otvorenom linču putem lojalnih medija ili pak sudskim procesima koje novinari po pravilu gube i dužni su da plaćaju visoke novčane iznose, a popularna je i praksa “državnog monitoringa”, što su osetili neki mediji tipa „Južne vesti“. Ali pretnje su, i ne samo pretnje, AV-ovskih „botova“ koji otvoreno pozivaju na fizičko nasilje i narušavaju lični integritet targetiranog pojedinca – još uvek omiljeno oružje u rukama vlasti, i tu je AV ubitačno efikasan.

Da li vam je neko nekada pretio, na bilo koji način? Da li vam je neko, na primer, pretio putem e-maila ili pak preko nekih grupa na društvenim mrežama? Nije nimalo prijatno, verujte mi, bez obzira na to što znate da se uglavnom radi o kukavicama koje se kriju iza lažnih profila i širokih leđa vlasti. E sad zamislite da ste godinama izloženi ovakvim napadima raznih frustriranih idiota koji otvoreno pozivaju na vašu fizičku likvidaciju ili pak proterivanje zbog „izdajničkih“ i „nepatriotskih“ delatnosti, a da policija i tužilaštvo ne čine ništa, ili pak jako malo, da vas zaštite od ovih napada. Vaša jedina krivica jeste to što se usuđujete da mislite svojom glavom i što kritikujete vlast zbog njene bahate politike, i što se zalažete da makar za malo pomerite stvari i stvorite neki mali prostor za slobodno izražavanje i nezavisno mišljenje. Nekako se podrazumeva, u ovom društvu pomerenih i pervertiranih vrednosti, da onaj ko „laje“ protiv vlasti mora i da dobije „po repu“ i da ne sme da se žali zbog takvog tretmana, jer je dobro znao šta ga čeka.

Zamislite još da, uz sve navedene muke, još imate i „pogrešno“ ime i prezime, na primer Nedim Sejdinović, kao i da ste urednik vojvođanskog portala Autonomija ili predsednik Nezavisnog društva novinara Vojvodine. Pa vi ste kao stvoreni da svaki botoš ispira usta sa vama i da vas se seti kada god mu padne na pamet, ili pak dobije nalog sa viših instanci, da vređa, psuje i preti… Vi ste omiljena lutka za udaranje svekolike fukare koja je dobila legitimitet da svoje patološke nagone iživljava nad vama samo zato što imate pogrešno ime i prezime, radite na pogrešnom radnom mestu i bavite se pogrešnim stvarima – malo li je?!

Botoši&nacoši, koji obitavaju na fejsbuk stranici „Naša zemlja“ uputili su Nedimu Sejdinoviću optužbe da je on „vojvođanski separatista“ i „islamski fanatik“ koji „prezire Srbiju i Srbe“ kao i da godinama uporno propagira te svoje „ideje“. Naravno da je posle ovakvih optužbi usledila čitava kanonada najgorih uvreda i pretnji, a one se svode na prostu konstataciju da Nedima Sejdinovića treba likvidirati ili barem proterati kako se više ne bi bavio svojim subverzivnim delovanjem. A šta je uradila država da zaštiti Nedima od verbalnog naslja i vrlo lako mogućeg i onog fizičkog u skoroj budućnosti? Pa ništa, naravno…

Vlasti odgovara da se napadaju ljudi kao što je Nedim Sejdinović, naročito sada kada su u toku velike demonstracije protiv režima AV-a. Međutim, očigledno joj nije jasno da ovakvim napadima samo još više podstiču želju slobodnih ljudi da se jače i predanije bore protiv dikatature i da ne stanu dok ne vide leđa tiraninu. Odgovor nasilju je ono što se događa svakog petka u Novom Sadu, kada hiljade ljudi šetaju kako bi pokazali da su slobodni i da se ne plaše; odgovor nasilju su subotnje šetnje u Beogradu i drugim gradovima širom Srbije; odgovor nasilju su šetnje četvrtkom u Zrenjaninu; odgovor nasilju su protesti slobodnih građana!

(Autonomija, foto: Beta)