Nedavno je Aleksandar Vučić izjavio kako na protestnim šetnjama uglavnom učestvuju pripadnici više srednje i više klase građana… U pitanju je višeslojna laž. Teško da se u istoriji mogu pronaći protesti, bilo koje vrste, u kojima učestvuju pripadnici više srednje i više klase građana. To su slojevi društva koji imaju najmanje razloga da se bune i koje svaka vlast, uglavnom, gleda da pridobije za svoje interese, a ako ništa, onda barem paze da od tih klasa ne naprave sebi neprijatelje.

Vučićeva laž je zapravo tipičan populistički manir koji su koristili fašisti/nacisti kada su preuzimali vlast – pokaži sebe kao working class hero, i na taj način ćeš ubiti dve muve: pridobićeš široke mase radničke klase i smanjićeš uticaj levičarsko-radničkih političkih organizacija (setimo se da je Musolini svoju političku karijeru započeo kao pripadnik socijalisitčke partije, a nacisti su u nazivu svoje partije imali i prefiks socijal-radnička partija). Dakle, prozivajući više srednje slojeve i više klase kao one koji su najvećim brojem učesnici demonstracija, AV pokušava da mobiliše nezadovoljstvo nižih klasa koje, opet, u Srbiji jesu društvena dominanta.

Ruku na srce, svestan je AV da je ova njegova optužba, upućena višim srednjim i višim klasama, pucanj u prazno, ali kako njegova priča o minimalnom broju demonstranata više ne pije vodu, onda mora naći načina da nekako omalovaži same proteste i proglasi ih hirom razmaženih viših građanskih slojeva. AV sebe voli da predstavi kao predsednika-vođu kojeg narod voli, a narod kao narod ne može biti bogat i pripadati visokim građanskim slojevima, ne, narod mora biti siromašan i živeti u pastoralnim uslovima mitova i legendi koji su satkani od otpora stranim kolonizatorima i borbe sa večitom bedom. Ne može se narod kao takav, a naročito onaj koji AV-a vidi kao svog vođu i predstavnika, šetati ulicama Beograda u patikama i zimskim jaknama… Pravi narod sedi kod kuće, kao sav pošten svet, gleda AV-a na televiziji i divi se njegovim državničkim sposobnostima, a potom prati neki zabavno-folk-rijaliti program, gde sve puca od sreće i glamura. Pravi narod živi daleko od ovih high class-demonstranata i ne može da razume njihove hipsterske porive za rušenjem vlasti koja tako dobro razume pravi, autentični glas naroda „sa Ovčara i Kablara“. A, osim toga, ko to stalno šeta sa tom šačicom višesrednjoklasnih snobova iz Beograda? Pa oni koji su danas najveći neprijatelji vlasti/naroda, a ujedno su i predstavnici najviših i najomraženih slojeva društva – Đilas & Co.

Eto, tako je pokušao AV da „raskrinka“ demonstrante i ujedno izazove pravednički bes u narodu, ali izgleda da se preračunao… Konstantnim omalovažavanjem uticaja demonstracija i građanskog nezadovoljstva, kao i strukture i broja demonstranata, AV je postigao to da se talas protesta sada širi i na druge gradove. Agresivno-drečava i jeftina propaganda vlasti sada se naprednjacima vraća kao bumerang, a pošto oni ne znaju ništa drugo nego da kukumavče i šire laži, na kraju će ih potopiti isti onaj propagandni talas kojim su, do gušenja, zapljusnuli građane.

Devedesetih godina prošlog veka građani su šetali ulicama gradova kako bi pokazali svoje nezadovoljstvo tadašnjom političkom klikom Slobodana Miloševića. Sećam se komentara jedne gospođe – predstavnice lojalnog naroda, koja je bila uzbuđena i konsternirana tadašnjim studentskim demonstracijama – za neki vlastoljubilački medij, da svi studenti imaju „dobre patike i zimske jakne“. Izjava ove gospođe trebalo je da potkrepi tvrdnje ondašnje propagande kako su i studenti deo opšte zavere koju finansiraju stranci: Zapad, Soroš, NATO, itd. Pravi studenti uče i spremaju ispite, a sigurno ne izgledaju kao ovi na ulicama koji nose patike i zimske jakne, a osnovano se sumnja i da jedu eurokrem… I tada se potenciralo ovo klasno raslojavanje koje danas forsira AV, kako bi pokazao ko je na „pravoj“ strani, a ko su opet izdajnici, plaćenici i pripadnici bogatih slojeva društva; i tada je to bio propagandni trik kojim su demonstranti-studenti predstavljeni kao oni koji hoće „’leba preko pogače“ i koji su, zbog svoje lakovernosti i želje da očuvaju „visoki standard“, pristali da ih vrbuju strane službe.

U suštini, AV i nije nešto inventivan sa tim svojim agitprop forama… Sve smo to već videli, čuli, a bogami i osetili na svojoj koži. Smešno je da nas predstavnik prebogatih i poreklom svog bogatstva sumnjivih tipova, tipičnom zamenom teza i zamagljivanjem prave istine, sada postavlja uz visoke srednje ili pak visoke klasne slojeve društva. Zna AV vrlo dobro ko je na demonstracijama i koliko mogu da ga koštaju, u vladalačko-političkom smislu, ovi novi građanski protesti… Gledao je to sve svojim očima… I zato ne može da se oslobodi strepnje.

(Autonomija, karikatura: STUPS)

Ovaj tekst su finansirali građani u okviru crowdfunding kampanje Spasimo Autonomiju!