Od kada je na vlasti koalicija SNS-SPS, poštu za žrtve zločina u Vukovaru, u Srbiji odaje isključivo nevladin sektor. „Neprihvatljivo je i anticivilizacijski to što se zvaničnici Srbije nisu oglasili povodom tridesetogodišnjice tog zločina“, izjavio je u četvrtak uveče prvi tužilac za ratne zločine u Srbiji, Vladimir Vukčević.
Sličnog mišljenja je i Marko Milosavljević iz Inicijative mladih za ljudska prava. On ćutanje zvaničnog Beograda tumači kao svojevrsno poricanje ovog zločina. „Jedini apel koji je tim povodom došao iz Beograda jeste molba patrijarha Porfirija da vernici Srpske pravoslavne crkve zapale sveće za sve stradale u Vukovaru. Međutim, ta poruka imala bi težinu da poglavar SPC nedavno nije dao orden Miloradu Vučeliću, koji preko ’Večernjih novosti’ i danas širi priče o ’oslobađanju Vukovara’“, kaže Milosavljević za DW.
„Sloboda do temelja“
Organizacija „Žene u crnom“ i ove godine okupila se u centru Beogradu uz poruku „Nikada nećemo zaboraviti zločine u Vukovaru“ – gradu u kojem je ubijeno više od 1.000 civila, a ranjeno najmanje 25.000 ljudi. Performansom su zatražile da se utvrdi ko je odgovoran za logore u kojima su u Srbiji 1991. i 1992. bili zatočeni hrvatski ratni zarobljenici i civili. Oni su Srbiju dovedeni posle pada Vukovara i u logorima su bili podvrgnuti brutalnom mučenju.
Osim tog, jedini događaj kojim je Beograd obeležio 30 godina Vukovara, je izložbe fotografija „Sloboda do temelja“ fotoreportera Miloša Cvetkovića. Fotografije su nastale u vreme uništenja Vukovara, a izložba je otvorena u četvrtak uveče u galeriji „Endžio HAB“, u organizaciji nemačke organizacije forumZFD.
Ranija izvinjenja zvaničnog Beograda
Boris Tadić jedini je predsednik Srbije koji se 2010. izvinio zbog zločina na Ovčari kod Vukovara gde su pripadnici Teritorijalne odbrane i paravojne jedinice „Leva Supoderica“ pod komandom JNA ubili 265 hrvatskih civila i ratnih zarobljenika.
Izvinjenje je uputio još samo Veran Matić, koji je kao izaslanik Aleksandra Vučića prošle godine odao počast žrtvama iz Vukovara izrazio tako što je kleknuo ispred spomen-obeležja na Ovčari. Izjavio je tada da je to bio njegov lični čin, ali i da je za to kasnije dobio podršku predsednika Srbije.
Tretman osuđenog Šljivančanina
Nagoveštaji o stavu aktuelnih vlasti u Srbiji o zločinu u Vukovaru mogu se dobiti i na osnovu tretmana bivšeg pukovnika JNA Veselina Šljivančanina koji je, zajedno sa Miletom Mrkšićem, u Hagu pravosnažno osuđen zbog zločina na Ovčari. „Od kada je izašao iz zatvora 2011. godine, održao je više od 30 promocija svojih knjiga u javnim ustanovama širom Srbije“, naveo je u svom saopštenju Fond za humanitarno pravo.
Nakon pada Vukovara, u Srbiji je formirano nekoliko logora za hrvatske ratne zarobljenike i civile. U Stajićevu, Sremskoj Mitrovici, Begejcima, Nišu i Beogradu bilo je zatočeno oko 7.000, ljudi, a od posledica premlaćivanja i zlostavljanja preminulo je najmanje 14 zatvorenika. Udruženja logoraša godinama su tražila da im se obezbedi da spomenikom obeleže mesta logora i da održe komemoracije, ali u tome nisu uspevali.
Šta je ostalo od „Subotičke deklaracije“?
U maja 2016., Aleksandar Vučić, tada premijer Srbije, sastao se s logorašima iz Stajićeva i pozvao ih da slobodno na tom mestu zapale sveće i polože cveće. Obećao im je i da će biti kod mesta nekadašnjeg logora biti postavljena spomen-tabla, ali to se do danas nije dogodilo.
Mesec dana kasnije, Vučić je s tadašnjom predsednicom Hrvatske Kolindom Grabar Kitarović potpisao „Subotičku deklaraciju“ koja, između ostalog, predviđa i zaštitu manjina i rešavanje pitanja nestalih.
„Čini se da je ta Deklaracija ostala samo mrtvo slovo na papiru“, kaže za DW Marko Milosavljević. Iako podseća da su načinjeni i dobri koraci, kao što otvaranje spomen-kuće Bana Jelačića u Petrovaradinu i Hrvatskog kulturnog centra u Beogradu, predstavnik Inicijative mladih za ljudska prava ocenjuje da se ključni bilateralni problemi ne rešavaju.
Potrebno je priznanje i jasna poruka Srbije
„Moraju se otvoriti arhive jedinica JNA kako bi se efikasnije rešila sudbina više od 300 nestalih građana Vukovara. Takođe, potrebno je političko priznanje i jasna poruka predstavnika države Srbije da su činjeni ratni zločini od strane njenih institucija“, kaže Milosavljević.
Jedna od osnova za to priznanje su, podseća, tri pravosnažne presude domaćih sudova kojima je Ministarstvo odbrane Srbije obavezano da isplati naknadu štete članovima porodica ubijenih na Ovčari.
„Umesto promocije Erdutskog sporazuma – kojim je izvršena mirna reintegracija istočne Slavonije, Baranje i Zapadnog Srema u Hrvatsku – vlasti u Srbiji, ali i u Hrvatskoj su slavljenjem ratnih zločinaca, poput Šljivančanina i Merčepa, pokazale da im je zajednički interes održanje nacionalističkih feuda, a ne pomirenje i zalečenje trauma“, zaključuje Marko Milosavljević.
STUPS: Diplomatija