Skip to main content

Žrtve trgovine ljudima su među nama

Građani 26. okt 2022.
6 min čitanja

"Eksploatatori uvek teže da kontrolišu kretanje i komunikaciju žrtava"

Iako termin trgovina ljudima na prvi pogled ukazuje na prodaju ljudi kao robe, ovaj fenomen podrazumeva mnogo širi spektar krivičnih dela i različite vrste nasilja koje ostavljaju dugoročne posledice po psihofizičko zdravlje žrtava.

Prema rečima socijalnog radnika Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima koji se nalazi u Beogradu Bogdana Uzelca, većini ljudi je teško da se identifikuje sa prodatom robom i sebe uopšte zamisle kao žrtvu trgovine ljudima.

Iz tog razloga, mnogi ne doživljaju sebe kao žrtve, pa samim tim ne traže pomoć ili ne znaju kome za nju mogu da se obrate.

Osim radne i višestruke eksploatacije kao i prinude na prosjačenje, kao najdominantniji oblik iskorišćavanja, javlja se seksualna eksploatacija sa prinudom na prostituciju.

Prema Zvaničnim podacima Centra za 2021. godinu, većinu identifikovanih žrtava ćinile su žene (80%)  i devojčice među maloletnim identifikovanim žrtvama (94%), što potvrđuje činjenicu da trgovina ljudima uključuje i komponentu rodno zasnovanog nasilja.

Broj žrtava daleko veći od zvanično prijavljenog

Trgovina ljudima može da uključuje teško vidljive oblike eksploatacije za koje je potrebno dugoročno stručno praćenje i uspostavljanje odnosa poverenja sa žrtvom, da bi se prepoznali. Upravo to čini jedan od problema u identifikaciji žrtava, objašnjava Marko Perović iz Međunarodne organizacije za migracije.

Kako je objasnio, Srbija je zemlja tranzita za mnoge migrante, odnosno predstavlja geografsko područje preko kojeg oni žele da stignu na svoje krajnje odredište – zemlje Evropske unije. Ipak, u procesu tranzita kroz Srbiju, migranti se izvesno vreme zadržavaju u zemlji, a neki zbog nemogućnosti prelaska mađarske ili hrvatske granice ostaju u Srbiji i duži vremenski period.

Prema njegovim tvrdnjama, krivična dela krijumčarenja migranata i trgovine ljudima su česte pojave za vreme migriranja, posebno onih iregularnih, koje nose povećane bezbednosne rizike. Kada državljani drugih država prelaze državne granice bez dokumenata, postaju lak plen krijumčarima, koji im nude da ih transportuju preko željene granice uz novčanu nadoknadu. Upravo tada dolazi do povećanja rizika od ulaska u lanac trgovine ljudima.

Ipak, iako je ranijih godina češći bio slučaj trgovine državljanima stranih država u Srbiji, Perović napominje da su sada žrtve trgovine najčešće naši državljani eksploatisani unutar zemlje. Oni su često radno izrabljivani, a mnogi od njih i seksualno ili na oba načina.

Stručnjaci koji deluju u ovoj oblasti upozoravaju da je broj žrtava daleko veći, jer su u statistici navedene samo one koje su otkrivene i identifikovane. U tom smislu, jedan od adekvatnih načina za zaštitu žrtava jeste i stalna edukacija kadrova u nadležnim organima, za identifikovanje i pružanje pomoći žrtava, a o čemu govori i Konvencija Saveta Evrope o borbi protiv trgovine ljudima.  Osim važnosti adekvatne i pravovremene identifikacije žrtava, od velikog je značaja i informisanje žrtava o pravima koja su im zagarantovana kao i o podršci koju mogu da dobiju.

Foto: Pixabay

Kako eskploatatori kontrolišu žrtve?

Kako Bogdan Uzelac kaže, trgovina ljudima ima dve faze – vrbovanje i samu eksploataciju.

Kada je reč o vrbovanju, za sve oblike trgovine, zajedničko je to što ono počinje primamljivom ponudom koja se često plasira posredstvom oglasa za posao, mahom u inostranstvu, gde se nude privlačni radni uslovi, i u kojima se navodi da će zaposleni stanovati u kvalitetnim uslovima i biti adekvatno plaćeni.

Međutim, već prvih radnih dana, novozaposleni zatiče potpuno drugačiju situaciju u kojoj su uslovi rada i stanovanja znatno lošiji, plata izrazito manja ili se uopšte ne radi posao koji je oglašen. Dakle, prevara jeste jedan od glavnih mehanizma vrbovanja, navodi Uzelac.

Da je trgovina ljudima u svrhu radne eksploatacije sve veći izazov, dokazuje i činjenica da veliki broj međunarodnih organizacija ulaže trud u razvijanje kampanja sa ciljem informisanja šire javnosti i potencijalnih žrtava na sve faktore rizika i pokazatelje na koje treba obratiti pažnju pri razmatranju odlaska u inostranstvo zarad posla.

Jedna od takvih kampanja je i kampanja Radna pravda-sada! koju su podržali Evropska unija i Savet Evrope a sprovodila NVO ASTRA i u okviru koje su izrađeni informativni materijali koje je pogledalo više od 210.000 građana i građanki.

Trgovci drže žrtvu u potlačenom odnosu posredstvom različitih invazivnih metoda poput nasilja, pretnji nasiljem, pretnji po bezbednost članova porodice, ali i „suptilnijih“ mehanizama poput držanja u dužničkom ropstvu ili ucene.

Eksploatatori uvek teže da kontrolišu kretanje i komunikaciju žrtava tako što im ograničavaju kretanje, oduzimaju lična dokumenta, kontrolišu ili ograničavaju korišćenje telefona, tvrdi Uzelac.

Prema njegovim navodima, eksploatatori vrbovanju pristupaju i kroz lični kontakt sa žrtvom, na perfidan način, koji se po pravilu realizuje kroz tri faze – udvaranje, traženje usluge i prinudu žrtve da tu uslugu uzvrati. Upravo direktan kontakt, bilo prijateljski ili ljubavni, ima cilj da što brže uspostavi poverenje žrtve u trafikera.

U slučaju ljubavnog odnosa, u kome se gradi eksploatatorski odnos, prisutni su slučajevi u kojima trgovci mehanizmom emotivne manipulacije, koja se ogleda u preteranom iskazivanju pažnje, dubokom razumevanju i nežnošću, teže da što pre pridobiju bezuslovno poverenje i na osnovu bliskog odnosa traže uslugu od žrtve za koju pretpostavljaju da ona neće moći da odbije, s obzirom na intenzitet odnosa koji su međusobno razvili.

U prijateljskom odnosu, trgovci su uglavnom puni razumevanja, posebno za lične probleme žrtve, pa često pozajmljuju potencijalnoj žrtvi novac kao vrstu pomoći na osnovu koje zadužuju žrtvu i stavljaju je u poziciju dužnika koji je primoran da uradi sve šta se od njega traži, a sve na konto jakog prijateljskog donosa.

„Moram naglasiti da eksploatatori teže najmanjem mogućem intenzitetu prinude. Oni teže da što duže održe tu iluziju bliskosti sa žrtvom, ne bi li je odvratili od prijavljivanja tog problematičnog odnosa, zato što intenzivniji oblik prinude jeste inkriminušući za trgovce u slučaju procesuiranja tog krivičnog dela”, kaže Uzelac.

On navodi da postoji još jedan bitan oblik ekspoatacije, koji se tiče ucene, a to je zloupotreba pribavljenog materijala tokom onlajn komunikacije, koji je uglavnom lične, erotske i pornografske sadržine. Trafikeri pretnjama da će taj materijal pokazati porodici i široj javnosti, žrtvu prinuđuju da radi sve što se od nje zahteva.

Kako prepoznati da je neko žrtva?

Svako ponašanje, koje odudara od uobičajenog, može da bude indikator da nešto nije u redu, smatra predstavnik Crvenog krsta Sava Veselinović. Napominje da se žrtva može prepoznati i po tome što je kontinuirano u pratnji druge osobe, ne govori ništa, ima modrice i povrede na telu, deluje depresivno, uplašeno, trese se i pokazuje druge znake zlostavljanja.

Takođe, jedan od pokazatelja da se radi o trgovini ljudima je oduzimanje žrtvinog pasoša. Zbog toga je važno osvestiti da je pasoš lični dokument, koji uvek treba držati uz sebe, a ukoliko neko dođe u situaciju da mu je oduzet, može da se obrati konzularnim diplomatskim odeljenjima Ministrastva spoljnih poslova zemlje iz koje dolazi, odnosno ambasadi, konzulatu ili policiji.

Foto: Pixabay

Prevencija je ključ

Crveni krst se širom sveta, pa tako i u Srbiji, bavi pre svega prevencijom trgovine ljudima. Organizacija obučava svoje volontere da drže edukacije o tome kako prepoznati situacije u kojima mladi mogu postati žrtve, kaže Veselinović. Prema njegovim rečima, posebno je značajno to što su volonteri Crvenog krsta mladi ljudi koji se mogu bolje približiti mlađim polaznicima edukacija i objasniti im na svakodnevnim primerima kako da izbegnu različite rizične situacije.

„Ono što uvek govorimo našim polaznicima na radionicama jeste da ukoliko putuju u inostranstvo treba da se informišu o agenciji preko koje putuju, najbolje kroz lična iskustva nekih poznanika i prijatelja, ili posredstvom Agencije za privredne registre, kao i o destinaciji gde putuju”, ističe Veselinović. Kako navodi, bitno je da dogovore sa porodicom ili prijateljima interval javljanja, kog bi trebalo da se drže, da drže dokumenta uvek kod sebe i da naprave njihove kopije koje će staviti na nekoliko različitih mesta u svoj prtljag.

Izrazito je važno, napominje Veselinović, da mladi obrate pažnju na to kako koriste društvene mreže i internet, te da ne ostavljaju svoje lične podatke osobama koje ne poznaju i da ne dogovaraju sastanke sa njima. Ukoliko ipak dogovore sastanak, bitno je da o tome obaveste nekog bliskog ili ga povedu sa sobom na sastanak, koji bi trebalo da bude na javnom mestu sa velikim brojem ljudi.

Sa ciljem osnaživanja mladih da pravovremeno prepoznaje potencijalne rizike od trgovine ljudima i informišu se o ovom fenomenu, Evropska unija i Savet Evrope su podržali NVO Atina i Centar za prava deteta u kreiranju videa i digitalne platforme Zaštita dece od trgovine ljudima na kojoj se mogu naći informacije o tome šta je trgovina ljudima, kako se prepoznaje i kome se mogu obratiti za pomoć u slučaju da imaju sumnju.

Ukoliko imate saznanja da je neko žrtva trgovine ljudima, podatke o lokaciji gde se odvija eksploatacija i/ili o organizatorima trgovine ljudima, možete pozvati Upravu krininalističke policije, koja radi 24/7 pozivom na broj 0800 100 388, lokalnim policijskim stanicama, kao i Centru za zaštitu žrtava trgovine ljudima na broj telefona +381 63 610 590. Pored državnih institucija građani mogu prijaviti trgovinu ljudima i organizacijama civilnog društva: ASTRA na SOS telefon: + 381 11 785 0000 i Atina na dežurni telefon: +381 61 63 84 071.

 Katarina Tomović i Silvija Stojić(Naslovna fotografija: Pixabay)

Ovaj članak je kreiran u okviru projekta „Prevencija i borba protiv trgovine  ljudima u Srbiji“, koji se sprovodi uz finansijsku podršku Evropske unije i Saveta Evrope, a u okviru zajedničkog programa Evropske unije i Saveta Evrope „Horizontal Facility za Zapadni Balkan i Tursku 2019-2022″. Stavovi koji su u njemu izraženi ni u kom slučaju ne predstavljaju zvaničan stav Evropske unije i Saveta Evrope.