Fond za humanitarno pravo Kosova otvorio je izložbu “Bolje grob nego da se ne zna”, umetnika Dritona Selmanija, u znak sećanja na nestale ljude tokom rata na Kosovu i nakon njega.

Ova izložba obeležava sećanje na 1622 osobe nestale tokom rata na Kosovu i neposredno posle, uključujući 1998. i 2000. godinu.

Koordinator izložbe i istraživač iz Fonda za humanitarno pravo Kosova, Dardan Hoti, kaže ya Autonomiju da je ova izložba stvorena da podigne saosećanje građana sa porodicama nestalih osoba, a ujedno predstavlja i poziv institucijama da učine više na rasvetljavanju njihove sudbine.

Prvi deo izložbe je dokumentarni deo, gde se prolazi kroz tunel u kom se nalaze osnovni podaci o 1622 osoba koje su nasilno nestale, kidnapovane i streljane, a potom sakrivene u masovnim grobnicama. Posetioci imaju samo jedan ulaz koji služi i kao izlaz.

Zatim se kroz tunel dolazi do glavnog dela, prostora koji je poput „crne kutije“. Kako kaže Hoti, ulazi se u mračni prostor, koji je poput priče nestalih osoba.

“Želeli smo da realizujemo prostor gde se u određenom trenutku nalazi privremena grobnica za ljude koji čekaju trajnu grobnicu. Zato mermerno kamenje za mnoge porodice simbolizuje tu nestalu grobnicu”, objašnjava on.

U toj mračnoj prostoriji nalaze se i digitalni satovi koji vise u vazduhu i koji broje tačno vreme od kada je poslednji put viđeno 12 osoba koje se nalazile na listi nestalih.

“Kroz digitalne satove želeli smo da uključimo i element vremena i vremenske napetosti koja svake sekunde preovladava u članovima porodice, koji svake sekunde čekaju da se reši sudbina nestalih”, navodi Hoti.

Ova izložba je deo projekta u okviru kog će biti objavljena i analiza Fonda za humanitarno pravo Kosova, koja prati proces rada na nestanku nestalih osoba od 1998. godine do sada, a posebno odgovornost svih domaćih i međunarodnih institucija. Dardan Hoti dodaje da je ovo istraživanje počelo početkom 2020. godine, a da će analiza biti objavljena u januaru 2022. godine.

Podseća da je pitanje nestalih tek krajem 2020. godine ušlo u dijalog Kosova i Srbije, te da se o tom pitanju više razgovara. Međutim, iz Fonda procenjuju da ni jedna Vlada ne radi dovoljno.

“Institucije danas u velikoj meri zavise od tačnih informacija o lokaciji mesta gde su tela sakrivena. Međutim, videli smo da ima mnogo nedostataka u pogledu rada na rasvetljavanju sudbine nestalih i do sada im to nije bio prioritet”, ističe Hoti.

Upravo zbog toga, Hoti kaže da su ovakve izložbe veoma značajne i da služe za sećanje na žrtve nedavnog rata na Kosovu, koje su institucije zaboravile.

“Pre dve godine otvorili smo još jednu izložbu za decu ubijenu i nestalu u ratu. Verujemo da radimo posao koji bi naše institucije trebalo da rade, a ne rade. Kroz izložbe se prisećamo i vodimo razgovore o nestalim osobama koje su institucije zaboravile, dok stvarate prostor za odmor porodice”, poručuje Dardan Hoti.

Izložbu su organizovali Fond za humanitarno pravo Kosova i organizacija Kosovo 2.0, a biće otvorena za posetioce do kraja januara 2022. godine, u Prištini.

Sanja Kosović (Autonomija, autor fotografija: Ferdi Limani)

Tekst je objavljen uz podršku regionalnog projekta jačanja mehanizama tranzicione pravde koji finansira Vlada Ujedinjenog Kraljevstva, a sprovodi Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP). Sadržaj teksta je isključivo odgovornost portala Autonomija i ne odražava nužno stavove Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) ili Vlade Ujedinjenog kraljevstva.