Sad kad su regulacije Fejsbuka i društvenih medija na dnevnom redu, u jednom postu je ministarka pravde Mađarske, Judit Varga objavila i zašto je to tako: „Ne želimo postići ništa više naspram velikih tehnoloških kompanija, samo legalno, transparentno i kontrolisano poslovanje. Ništa osim toga što se odnosi i na druge firme, velike kompanije ili male preduzetnike“.

Zvuči dobro, ali zvučalo bi još i bolje da to ne čujemo baš od ministarke vlade čije delovanje nije ni transparentno niti kontrolisano. Ova vlada se pre deset godina postavila iza utvrđenja moći i ne miče odatle. Povremeno svojim građanima šalje zaglupljujuća pisma, zbog nekog tragičnog nesporazuma nazivajući to nacionalnim savetovanjem, a zatim se još više zabarikadira.

Dakle, sada ministar govori o akciji protiv tehnoloških kompanija, dopunjujući to vrlo jednostavnim i obmanjujućim obrazloženjem: „Događaji iz nedavnog perioda pokazali su da moramo brže napraviti određene korake kako bismo zaštitili naše građane. (…) Danas se svako može proizvoljno isključiti iz onlajn prostora bez ikakvih formalnih, transparentnih, poštenih postupaka i mogućnosti pravnih sredstava. Pekari, frizeri, penzioneri, nastavnici, male i velike kompanije i državni čelnici takođe mogu biti isključeni“.

Kao što vidimo, licemerje nema granica: naša arogantna i snishodljiva vlada u svojoj dugoj istoriji je verovatno po prvi put uvrstila u jednu rečenicu pekare, frizere, penzionere, nastavnike zajedno sa državnim vođama. Mađarska sudbinska zajednica u 2021. godini: šta spaja pekara, malog penzionera i šefa države? Pa to što se mogu isključiti iz onlajn prostora – i to je nepodnošljivo.

Kao što je ministarka zabrinuto rekla: „Događaji iz nedavnog perioda pokazali su da moramo brže napraviti određene korake kako bismo zaštitili naše građane“. Ona nije detaljno obrazložila ovu misao, što je velika šteta, jer je mogla da podeli zanimljive podatke na primer o frizerima koji su nasilno uklonjeni iz onlajn prostora.

Ali većina stanovništva možda još nije potpuno zaglupljena: ova vladina namera, barem delimično, mogla je da nastane i zbog činjenice da je Donald Tramp na poslednjim američkim predsedničkim izborima isključen sa više onlajn društvenih mreža, na taj način sprečavajući ga da izražava svoj stav. Bez obzira na političko opredeljenje, ovo je verovatno pogrešno, pa se ti propisi zato mogu čak i odobriti. Ali nagoveštaj nepovoljne situacije zapravo ne proizilazi iz puste namere za regulaciju, nego iz činjenice da to proklamuje vlada koja zakonodavstvo organizuje dvotrećinskom većinom, štaviše isključivo na osnovu sopstvenih političkih motiva.

Dakle, sada se ponovo suočavamo sa regulacijom komunikacijskog prostora. Ponovo citiramo ministarku Vargu: „U konsultaciji sa vođama državnih institucija nadležnih za to pitanje, Ministarstvo pravde će na proleće podneti parlamentu predlog zakona kojim će se urediti rad velikih tehnoloških kompanija u Mađarskoj“.

Sve se čini da vlada i njeni organi i ljudi više ne veruju dovoljno čvrsto u prethodno okupirane i besprekorno potčinjene tradicionalne medije. Malo im je posedovanje javnog servisa, koji se spustio na nivo stranačkih televizija i radija, više ih ne zadovoljava upravljanje mnoštvom županijskih novina i okupiranih internet portala. Nema sumnje u to da tokom poslednje decenije u ovim redakcijama nije bilo previše inovativne namere. Servilni intervjui u županijskim novinama sa političarima koji su se umorili od vlastitog monopola i sve dosadniji, po rasporedu izlivani božićni intervjui sa premijerom o ničemu, zaista u dalekom luku zaobilaze svakojake inovacije u komunikaciji. A društveni mediji samo prohuje pored njih, poput vetra.

S obzirom na to da kratkoročno nema puno šansi za reformisanje ovih medija koji su pod njihovom kontrolom, čini se da je lakše regulisati društvene medije. Pre nego što isključe nekog pekara.

Ako se može nešto predložiti u vezi sa internetom i društvenim medijima: vlada ne bi trebala da se pravda frizerima i pekarima, nego, posebno sada, u vreme pretnje pandemijom, da opremi škole računarima u siromašnim područjima, kako bi i one mogle da idu u korak sa srećnijim, urbanim školama. Ili da ublaži finansijski teret prosvetarima koji drže onlajn nastavu. To bi trebalo da se uradi sada – manimo se pekara i frizera.

Izvor: Élet és Irodalom

Prevod: Kristina Orovec (Autonomija, foto: Pixabay)