Dunav na istorijskom minimumu kod Bezdana i vanredna situacija u Somboru, Kuli i Vrbasu ogolili su decenijsko zapuštanje hidrosistema od kog zavise poljoprivreda i priroda Vojvodine, saopštio je Zeleno-levi front.

Odbornica ZLF-a u Skupštini grada Sombora Jovana Đurović Rajak osvrnula se na krizu izazvanu sušom i visokim temperaturama koja pogađa Sombor, ali i Srbiju iz godine u godinu.

„Dunav je kod Bezdana pao na istorijski minimum, minus 127 centimetara, a u Somboru, Kuli i Vrbasu proglašena je vanredna situacija zbog niskog vodostaja. Pokrajina je na brzinu izdvojila 270 miliona dinara za hitne mere. Ono što se ovih dana vidi nije samo posledica suše, nego decenija zapuštanja hidrosistema od kog zavise poljoprivreda, priroda i svakodnevni život u Vojvodini“, navodi se u saopštenju Zeleno-levog fronta.

Ova stranka podseća da je život u Somboru pre više od dvesta godina izgledao skroz drugačije, kako je tada taj predeo činila močvara, ljudi su se često razboljevali od malarije, a zemlja se teško obrađivala. Prve kanale, uključujući Veliki bački kanal, Austrougarska je kopala krajem osamnaestog veka kako bi tu vodu isušila i odbranila polja.

„Ključni iskorak napravila je socijalistička Jugoslavija. Između 1957. i 1977. godine izgrađen je ceo sistem Dunav-Tisa-Dunav, više od 900 kilometara glavnih i oko 20.000 kilometara manjih, melioracionih kanala. Taj sistem nije samo proširio zatečenu mrežu, nego je osmišljen dalekovidno, tako da može da radi i suprotan posao, da zemlju navodnjava onda kada vode bude nedostajalo. Projektovan je da odvodnjava milion, a da navodnjava preko 500.000 hektara“, podseća ZLF.

Stranka naglašava važnost ekosistema, specijalnog rezervata prirode Gornje Podunavlje.

„Od raspada Jugoslavije do danas nijedna vlast nije izgradila nijedan novi magistralni kanal, a ono što je nasleđeno nije održavano kako treba. Zato se danas, od projektovanih preko 500.000 hektara, navodnjava jedva 30.000. Država je pre nekoliko godina uzela kredit od oko 100 miliona dolara baš za navodnjavanje, a površina pod navodnjavanjem se u međuvremenu smanjila. Kompletan i ozbiljno urađen plan revitalizacije hidrosistema, sa jasnom cenom, do danas ne postoji, a Ministarstvo poljoprivrede tek sada pokreće stratešku procenu navodnjavanja do 2036. godine“, nastavlja se u saopštenju ZLF-a.

Zeleno-levi front navodi da novac nije problem, te to opravdava podatkom da se za Nacionalni stadion izdvaja 500 miliona evra.

„Pitanje je za šta se taj novac troši. Biramo stadione i velike manifestacije, a ne biramo vodu, hranu, zemlju i prirodu od kojih ovaj kraj vekovima živi“, pojašnjava se iz ove stranke.

ZLF zaključuje time da suša jeste prirodna pojava, ali manjak sistema za odbranu nije sudbina. Ova stranka postavlja i paradoks da je nekada bilo potrebno otarasiti se viška vode, a danas je pitanje kako tu vodu sačuvati i sprovesti tamo gde je potrebna.

„Moramo bolje, svi zajedno, kao društvo“, poručila je Jovana Đurović Rajak, odbornica Zeleno-levog fronta u Skupštini grada Sombora.

(SOinfo.org, foto: Autonomija)