Zašto su premijerka Brnabić i ministrica Kisić Tepavčević toliko „ljute“ na režisera Gorana Markovića? I kako to da su baš one dobile zadatak da napadnu Markovića pored oprobanih asova SNS-ovske kaznene ekspedicije tipa Đuka Bizon, ili Martinović i slični? Dobro nam je poznato da AV-ovci ništa ne rade slučajno i da je ovaj napad na našeg poznatog režisera sigurno pripreman i isceniran tako da izazove zgražavanje javnosti zbog navodnog napada na predsednika AV-a, ali i da probudi duboku indignaciju kod ciljane publike…

No, to se nije desilo, bez obzira što su režimski mediji već čekali na signal da u potpunosti „iskidaju“ moralni, kao i svaki drugi, integritet i dignitet prozvanog filmadžije. Možda su i sami AV-ovci odlučili da prikoče uplašeni mogućnošću da im se napad na čoveka, koji je snimio neke od kultno-generacijskih filmova, lako može obiti o glavu i da to može proizvesti javnomedijski kontra-efekat. A propagandna mašinerija se baš zaletela… Marković je optužen za, ni manje ni više, nego pozivanje na „ubistvo predsednika“ – mada to dotični uopšte nije izjavio. Ovde se radi o klasičnom spinu, a bogami i čistoj laži koju su isproducirali spin doktori iz SNS,ne bi li tako, na brzaka, oblatili lik i delo Gorana Markovića. S obzirom na žestinu napada ali i na opreznost koja se ogleda i u odabiru prvih „dama“ vlasti, može se zaključiti da je u pitanju bilo nešto krupno, ali istovremeno škakljivo&osetljivo za SNS-ovce.

Da li se AV „dosetio“ da bi Marković mogao biti predsednički kandidat opozicije na prolećnim izborima ili je pak predsedniku trebalo da se napravi malo vakuma u javnosti s obzirom na konstantne političke šamare koje je dobijao u poslednje vreme a u vezi sa već povučenim zakonom o eksproprijaciji kao i celom situacijom oko Rio Tinta, gde se baš zapetljao. Tu je, naravno, i referendum koji vrlo lako može da okrene Vučićev „narod“ protiv njega samog jer bez obzira koliko se upinje da dokaže koliko je taj referendum važan za Srbiju, ipak ni on sam ne može da objasni zbog čega je to tako. A izbori su sve bliži i kao da AV-ovci osete da bi moglo da im dođe „crno proleće“ tog trećeg aprila, pa iz toga razloga postaju histerični, a bogami i paranoični.

Pored isfabrikovane laži da je Goran Marković priželjkivao „streljanje“ Vučića, takođe se „provukla“ i vest da se to ne događa prvi put ovom režiseru, već da je to isto radio pred atentat na Zorana Đinđića, jer je navodno predviđao brz kraj vladavini tadašnjeg premijera. Da su meštri AV-ovske spin-kuhinje beskrupulozni i da nemaju respekta prema bilo kome, to nam je već odavno poznato, ali da će ovako grubo krenuti na nekog ko im, realno, ne predstavlja nikakvu političku opasnost, teško je bilo pretpostaviti, bez obzira što znamo o kakvim „stručnjacima“ za medije se radi. Da li je onda ovde u pitanju samo frustracija usled serije događaja koji se loše odražavaju po rejting SNS (jer to je uvek najvažnije i na prvom mestu)? Moguće… Ali, kao što već rekoh, AV-ovci nikada ne napadaju spontano&slučajno, već ciljano i dobro pripremljeno, te je čak i izbor reči (za koji je malo reći da je degutantan) u čuvenom tvitu Kisić Tepavčević strateški osmišljen kako bi se Marković u startu prikucao za zemlju ukoliko bi, najedanput, dobio ideju da se kandiduje za predsedničke izbore (pri tome, nemam nikakvu informaciju o tome da naš režiser ima predsedničke ambicije i ovakvu anticipaciju sam bazirao samo na uvidu o visokom stepenu izražene indignacije vlasti prema dotičnome). Verovatno ćemo uskoro saznati o čemu se tačno radi, kao onomad kada je njegov politički otac Vojsilav Šešelj najavljivao „krvavo proleće“ ili pak njegov saborac Tomislav Nikolić koji je nagovestio atentat na Đinđića javno tvrdeći da je „i Broz pred smrt imao problema sa nogom“. Moguće je da se u ovom, sada već orkestriranom, spinu želi održati tenzija o opasnosti za život i sudbinu predsednika Vučića. Jer, ako je on u opasnosti onda je i ceo njegov narod na rubu provalije. Ili pak možda sve ovo više ima veze sa čuvenom Hegelovom misli: „Istorija ima tendenciju da se ponavlja: prvi put kao tragedija, drugi puta kao farsa“. Da li je Vučić tragedija ili farsa u našoj istoriji – oceniti sami, a moguće je da predstavlja i jedno i drugo.

A kada smo već kod Hegela podsetimo se još jedne njegove misli koja bi nam mogla biti jedna od vodilja u budućnosti: „Istorija sveta je napredovanje svesti o slobodi“.

Kakve god da su taktike&metode AV-ovskih spinera, o čemu god da govore razne kisić tepavčević ili brnabić ane ili pak svekoliki vesići&atlagići, sada je potpuno jasno da mi-građani koji mislimo drugačije od gore spomenutih više nemamo šta da čekamo, već da se spremamo za teške i odsudne bitke (bez imalo patetike) koje nas čekaju. Možda smo neke bitke i dobili u poslednje vreme, ali to sigurno ne znači i dobijen rat – daleko od toga. Želim nam slobodnu i borbenu Novu godinu u kojoj ćemo se konačno rešiti ove vlasti. A posle toga, ko zna, možda Goran Marković snimi i film o našoj borbi protiv jedne autoritarne farse…

(Autonomija, foto: N1)