Poljoprivrednici u Banatu suočavaju se sa jednom od najtežih godina u poslednjoj deceniji. Zbog dugotrajne prolećne suše prinosi pšenice su, prema procenama proizvođača, prepolovljeni, dok otkupna cena ne pokriva ni osnovne troškove proizvodnje. O stanju u poljoprivredi, očekivanjima od države i mogućim protestima zbog niske cene pšenice govorio je Dragan Kleut iz Saveza udruženja poljoprivrednika Banata iu Zrenjanina.


Kakvi su prinosi ove godine u Banatu? Kakvi su ove godine u odnosu na prošle i prethodne godine?

– Prinosi pšenice su prepolovljeni usled posledica prolećne suše. Imali smo jedan izuzetno sušan period u proleće, gde pšenica nije stigla da razvije dovoljno ni klas, niti da napuni zrno. Prvi put ove godine imali smo situaciju da je u kasnom proleću pšenica počela da se suši. Zbog suše je počelo da se suši i samo stablo, pa biljka nije mogla normalno da se razvija. Došli smo u situaciju da je prinos bukvalno prepolovljen.

Da li je Vlada ili Ministarstvo poljoprivrede ponudilo bilo kakvu opciju pomoći u slučaju suše ove godine?

– Nikada nisu izašli u susret kada je reč o tom problemu. Podnosili smo zahteve i prošle godine, tražili smo proglašenje elementarne nepogode na teritorijama koje su bile najviše pogođene sušom u Srbiji, ali nismo dobili nikakav odgovor niti razumevanje od strane Vlade. Zbog toga ne očekujemo nikakvu pomoć kada je reč o posledicama suše. To je katastrofalna situacija, posebno ako se uzme u obzir da zemlje Evropske unije i regiona prepoznaju taj problem i redovno pomažu svojim poljoprivrednicima da opstanu u proizvodnji.

Kao udruženje najavili ste mogućnost izlaska na ulice zbog katastrofalne cene pšenice ove godine.

–Jesmo. Otkupljivači su na teritoriji Banata izašli sa krajnjom cenom od 18 dinara po kilogramu sa PDV-om. Rekli smo da ćemo izaći na ulice ukoliko cena ne bude povećana. Sada vidimo određene pomake, ali to je i dalje daleko od tržišne cene koja postoji na relevantnim berzama u Budimpešti i Parizu. Trenutno je ponuđena akontna cena od 20 dinara. Krajnja cena još nije saopštena, ali iskustvo iz prethodnih godina govori da se nakon akontne cene doda još jedan ili dva dinara. To znači da možemo očekivati maksimalno 21 do 22 dinara po kilogramu.

Takva cena ne zadovoljava potrebe poljoprivrednika niti pokriva troškove proizvodnje. Ako uzmemo prosečan prinos od tri tone po hektaru, proizvođač ostvaruje bruto prihod od oko 60.000 dinara po hektaru, dok sama proizvodnja košta najmanje 100.000 dinara po hektaru. To znači da je gubitak oko 40.000 dinara po hektaru. Godinu dana ulažete novac, rad i vreme, a ne možete da pokrijete ni osnovne troškove.

Troškovi proizvodnje su u poslednjih 12 do 13 godina porasli za 200 do 300 odsto, dok cene poljoprivrednih proizvoda nisu pratile rast cena inputa. Danas jedna kifla košta oko 50 dinara, a vekna hleba od 400 grama između 75 i 80 dinara. Kada se uzmu u obzir cene proizvoda koji se prave od pšenice, realna cena pšenice trebalo bi da bude između 30 i 35 dinara po kilogramu. Takve cene postoje na pojedinim berzama u okruženju, poput Budimpešte.

Ne govorimo o Produktnoj berzi Novi Sad, jer ona po našem mišljenju nije relevantna slobodna berza. To je društvo sa ograničenom odgovornošću koje se samo naziva berzom, ali ne funkcioniše kao otvoreno i slobodno tržište.

Kada očekujete da će biti poznata konačna cena, kako biste znali da li izlazite na proteste?

– Mislim da će otkupljivači sačekati završetak žetve na širem području Srbije. Zbog suše smo ove godine imali izuzetno ranu žetvu. Ne pamtim da je žetva završavana krajem juna. U normalnim godinama, sa uobičajenim padavinama i temperaturama, žetva počinje između 7. i 10. jula. Mi smo u žetvu ušli već 23. ili 24. juna, gotovo dvadeset dana ranije nego inače.

Takvo stanje useva najbolje pokazuje koliko su klimatski uslovi bili nepovoljni. Verovatno postoje delovi Srbije koji su imali više padavina i nisu bili pogođeni ekstremnim uslovima kao Banat. Zbog toga se čeka završetak žetve kako bi otkupljivači odlučili koliko žele da plate pšenicu.

Osnovni problem je što mi uvek prvo predamo svoju robu, a tek onda neko drugi odlučuje koliko će nam za nju platiti. Nemamo slobodno ni otvoreno tržište, već dogovorni otkup. Mogu slobodno da kažem da je to jedna vrsta kartelskog otkupa. Na taj način poljoprivrednici se uništavaju već decenijama.

Problem nije samo pšenica, već i druge poljoprivredne kulture. Međutim, ove godine je situacija sa pšenicom u Banatu posebno izražena. Radite sa ogromnim minusom i praktično ste kažnjeni zato što se bavite poljoprivredom.

(Pazovačke, foto: Autonomija)