Filozofski fakultet u Novom Sadu jedan je od samo pet fakulteta u zemlji koji su usvojili pravilnike o zaštiti od  seksualnog uznemiravanja, pokazuje Istraživanje o praksama za prijavljivanje seksualnog uznemiravanja na fakultetima u Srbiji “Mreže akademske solidarnosti i angažovanosti. Pravilnik o prevenciji seksualnog uznemiravanja Fakultet je usvojio u aprilu ove godine.

Važnost i prisutnost problema rodno zasnovanog i seksualnog nasilja i uznemiravanja u akademskom kontektstu ilustruje činjenica da su studenti i studentkinje ti koji su pokretali inicijative za donošenje pravilnika. Na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, inicijativa studentkinja “Nećemo prećutati”, u martu ove godine pokrenula je razgovore kako sa upravom Fakulteta, tako i sa pokrajinskim sekretarom za visoko obrazovanje, ukazujući na značaj razvijanja procedure za pravilno prepoznavanje seksualnog uznemiravanja i ucenjivanja i pružanje podrške žrtvama. 

“Inicijativa je potekla u jeku svedočenja brojnih žena i devojaka, poput Milene Radulović i Danijele Štajnfeld, koje su se ohrabrile da izađu u javnost sa svojim iskustvima seksualnog uznemiravanja i ponadale smo se da možemo nekako da utičemo na rešavanje tih problema na nivou našeg Univerziteta, najpre ciljajući samo na naš Fakultet”, kaže za Autonomiju Nina Jović, studentkinja Filozofskog fakulteta i jedna od pokretačica inicijative “Nećemo prećutati”. 

Prema njenim rečima, značaj takvog pravilnika ogleda se u tome da studentkinje i studenti imaju konkretan pravni dokument na koji mogu da se oslone kada je u pitanju seksualno uznemiravanje na samom fakultetu, odnosno kad dolazi od osobe zaposlene na fakultetu.

Samo usvajanje pravilnika je svakako korak u dobrom pravcu. Međutim, vreme i praksa će pokazati  njegovu učinkovitost. 

“Na sastanku koji je komisija zadužena za njegovo sprovođenje održala u maju, rečeno je da u tom tenutku nije bilo nikakvih pritužbi. Pretpostavljam da je tada sve to bilo jako sveže i da ljudi još uvek nisu stekli poverenje u procedure. Takođe, zbog pandemije nastava se ne odvija uživo, što je dodatni faktor koji onemogućava takvu vrstu uznemiravanja, iako nasilnik može da šalje, recimo poruke ili mejlove uznemirujućeg sadržava studentkinjama i studentima”, navodi ona

Nina Jović pretpostavlja da će se tek u narednom periodu videte kako komisija funkcioniše u praksi, kako se sprovode procedure, ima li pritužbi i na koga se dalje upućuju eventualne žrtve.

Neke od preporuka za unapređenje institucionalnih mehanizama za prevenciju i zaštitu od seksualnog uznemiravanja i ucenjivanja na fakultetima u Srbiji navedenih u Istraživanju o praksama za prijavljivanje seksualnog uznemiravanja na fakultetima u Srbiji “Mreže akademske solidarnosti i angažovanosti” su jačanje kapaciteta svih zaposlenih za prepoznavanje seksualnog uznemiravanja i ucenjivanja, te edukacija zaposlenih, posebno onih koji su ili reba da postanu članovi timova ili komisija za sprečavanje seksualnog uznemiravanja i ucenjivanja, o osnovnim načelima senzitivnog odgovaranja na takve prijave. Takođe, preporučuje se i precizno navođenje primera seksualnog uznemiravanja, produženi rok za podnošenje prijave, kao i preispitati mogućnost uključivanja opcije anonimnih prijava za studente koji ne žele da podnesu potpisanu prijavu za seksualno uznemiravanja, te povezivanje prijava sa dodatnim praćenjem i procenjivanjem rada zaposlenog na koga se prijava odnosi.

Međutim, nakon gotovo šest meseci od usvajanja pravilnika, Univerzitet u Novom Sadu se još uvek nije odazvao na ove preporuke.

“Poslednji put smo tražili njihov odgovor uoči izbora novog rektora kada su u Rektoratu bili prilično okupirani tim procesom, tako da su mnoge stvari stavljene na marginu od tada. A tu su još i korona i različite antipandemijske mere koje je trebalo organizovati, zatim pitanja troškova fakulteta, funkcionisanja nastave… I napravljena je jako veliku pauza tokom koje je postalo jasno da reakcija na naše zahteve apsolutno ne postoji. Smatram da se zato ponovo mora podneti zahtev Univerzitetu, iako ostaje pitanje koliko su oni spremni da se pozabave time. Naime, nije samo pandemija razlog što se naša inicijativa ne smatra prioritetnom, već zapravo ženska prava i zahtevi nisu nikada prioritet institucijama, pa ni čitavom društvu”, smatra Nina Jović.

Obrazovanje da podstiče destigmatizaciju seksualnosti

Osvrćući se na druge probleme sa kojima se ženska populacija na Fakultetu susreće, ona ukazuje i na menstrualno siromaštvo i nedostatak seksualnog obrazovanja.

“Smatram da je seksualno obrazovanje izrazito važno uvesti, ako ne u osnovne, onda u srednje škole da bi se o prirodi ovih fenomena koji se tiču seksualnosti učilo ne samo iz nekog biološkog i zdravstvenog ugla, već i iz društveno-ekonomskog ugla. Seksualnost je izrazito utkana u društvenost, kao i obrnuto. Jedan od najvećih problema, pored seksualnog uznemiravanja i rodne diskriminacije, jeste i menstrualno siromaštvo, gde u institucijama ne postoje besplatni ulošci i tamponi za studentkinje i zaposlene. Međutim, kod nas na Filozofskom fakultetu se pojavila druga ženska inicijativa koja se bavi menstrualnim siromaštvom i one su uspele da uz pomoć projekta nabave neku količinu uložaka za studentkinje i zaposlene. Mislim da je menstrualno siromaštvo jedna važna tema o kojoj se ne priča. S obzirom da i dalje postoji jako velika stigma koja se tiče samog prirodnog funkcionisanja ženskog tela, obrazovne institucije bi zaista trebalo da se protrude da rade na destigmatizaciji i obezbede menstrualne proizvode za žene”, ističe Nina Jović.

Od septembra ove godine, Filozofski fakultet u Novom Sadu prva je obrazovna ustanova sa besplatnim higijenskim ulošcima u svojim toaletima. Ova dobrodošla promena desila se kao rezultat angažovanja grupe studentkinja pod nazivom Ženska inicijativa. Sačinjen od pet studentkinja Fakulteta: Milice Sekulić, Jelene Mirić, Jovane Mrdalj, Dajane Jankov i Suzane Matić. Tim je  oformljen u januaru ove godine uz podršku Dobrile Marković, izvršne direktorke udruženja „Sloboda nema cenu“, u okviru kog su kreirale strategiju za realizaciju svoje ideje. 

Govoreći o svojoj motivaciji i razlogu za formiranja Inicijative, članice tima naglašavaju menstrualni tabu i menstrualno siromaštvo.

Opasni tabui

“U mnogim zajednicama, menstruacija se još uvek smatra tabuom, a menstrualno siromaštvo koje podrazumeva da devojke i žene sa niskim primanjima, što se posebno odražava na studentkinje, ne mogu da priušte proizvode koji se koriste tokom menstruacije, je tema o kojoj tek počinjemo da pričamo. Sa druge strane, činjenica je da polovina populacije na mesečnom nivou prolazi kroz menstrualni ciklus i pristup ulošcima i tamponima nikako nije luksuz, već potreba”, ukazuje  Jelena Mirić iz Ženske inicijative.

“U Srbiji žene moraju godišnje na osnovne ‘ženske potrebe’ da izdvoje najmanje 4.000 dinara, a porez na ove proizvode je 20 odsto, što je više nego, na primer, za dnevne novine. I dok kondome možemo da dobijemo besplatno, za menstruaciju koja prati ženu skoro tokom celog života i dalje nema besplatnih higijenskih proizvoda, a menstruaciju prate stigma i ćutanje. Ovo je tema o kojoj treba da se priča i na jutarnjoj kafi i na sednici bilo kojeg kolektiva”, dodaje ona.

Put od ideje do realizacije počeo je online anketom namenjenom studentkinjama  Filozofskog fakulteta, čiji su rezultati pokazali da među studentkinjama postoji potreba za dostupnim menstrualnim proizvodima. Bilo je teško privući pažnju velikih kompanija kao donatora i sponzora jer su članice tima Inicijative u tom trenutku imale, kako kažu, samo “ideju na papiru”. 

Međutim, prijavom na konkurs „Šta nam teško“ koji sprovode Mladi istraživači Srbije u partnerstvu sa Pokretom gorana Vojvodine, CeGraD-om iz Obrenovca, TIM 42 iz Leskovca, GM Optimist iz Gornjeg Milanovca, uz podršku Ministarstva omladine i sporta Republike Srbije, u okviru njihovog programa „MLADI SU ZAKON“, Ženska inicijativa dobila je jednokratna finansijska sredstva za sprovođenje akcije „besplatnih higijenskih uložaka“ za sve studentkinje i zaposlene na matičnom fakultetu.

Kako su sredstva za ovu akciju jednokratna i dobijena kroz konkurs, kao izvestan problem nameće se pitanje održivosti same akcije.

“Održiva je koliko uložimo truda da nas čuju i prepoznaju oni koji su spremni da podrže naš rad i daju nam vetar u leđa”, poručuju iz Ženske inicijative.

One naglašavaju da je akcija rezultat volonterskog rada, a ulogu Fakulteta u rešavanju problema održivosti akcije smatraju značajnom, međutim i samo prepoznavanje ideje vide kao značajan korak, nadajući se “potencijalnoj zajedničkoj saradnji u prikupljanju sredstava za kupovinu higijenskih uložaka”. 

U kontekstu ostalih problema sa kojima se ženska populacija na Fakultetu susreće, članice Ženske inicijative naglašavaju važnost uvođenja seksualnog obrazovanja, kako bi se predupredili problemi koji mogu imati ozbiljne posledice, od dezinformacija do diskriminacije na radnom mestu, pa i seksualnog nasilja.

Sledeći koraci za Žensku inicijativu su dalje razvijanje i održavanje akcije, odnosno pronalazak ostalih donatora, motivisanje i informisanje ostalih fakulteta u zemlji da krenu njihovim putem. Uspešnost svoje akcije vide i u uticaju na druge obrazovne ustanove, ali i ostale institucije.  Zadovoljne su što je njihova akcija podstakla i “Omladinski  centra OPENS” i “Pokret gorana Vojvodine” da u svojim prostorijama od oktobra takođe obezbede besplatne higijenske uloške.

Nina Simović (Autonomija, naslovna fotografija: Pixabay)

Tekst je nastao u sklopu projekta „Local Media and Young Journalists Fight against COVID-19 Disinformation“, koji su podržali The Balkan Trust for Democracy: A Project of the German Marshall Fund i USAID, a sprovodi Nezavisno društvo novinara Vojvodine.