Žene u procesima izgradnje mira su te koje zapravo rade najveći posao, one su te koje su iza kulisa i koje sve drže na okupu – izjavila je Džozefin Mintel u okviru panela “Žene u izgradnji mira”.

Panel je organizovala inicijativa Women in War and International Politics u saradnji sa Centrom za postkonfliktna istraživanja, a tema je bila rad upravo ovog centra, ali i uloga žena u ratu i izgradnji mira.

Predsednica Centra za Postkonfliktna istraživanja Velma Šarić izjavila je da je misija centra izuzetno ambiciozna.

„Želimo da izgradimo kulturu mira i da sprečimo nasilne konflikte na Zapadnom Balkanu“, poručila je ona, nvaodeći da je u kontekstu trenutne situacije važno sve više pričati ne samo o izgradnji mira u lokalnim sredinama već i na globalnom nivou. Naglasila je i kako je primarni fokus njihovog rada na mladima kroz različite programe mirovne edukacije.

Tatjana Milovanović, programska direktorka Centra, kazala je da u osnovi svih aktivnosti Centra leži težnja za osnaživanjem mladih.

„Svi projekti koje radimo kreirani su sa mišlju kako to što kreiramo može da se iskoristi u edukaciji mladih ili u stvaranju više prilika za mlade u njihovom društvu“, rekla je Milovanović.

U okviru panela učesnice su se osvrnule na rezoluciju 1325 Saveta bezbednosti Ujedinjenih Nacija i ulogu koju je rat u Bosni i Hercegovini imao na njeno usvajanje. Rezolucija 1325 je prva rezolucija koja se bavi uticajem rata na žene, ali i njihovom ulogom u prevazilaženju konflikta i izgradnji mira.

„Rat u Bosni je zaista služio kao primer za prepoznavanje nejednakog uticaja oružanog sukoba na žene, te je bio od velikog značaja za kreiranje rezulucije 1325 Ujedinjenih Nacija“, navela je stručna saradnica Centra za postkonfliktna istraživanja Džozefin Mintel.

Mintel je istakla i dve prepreke za izgradnju mira kada su žene u pitanju – pogrešne istine o ratu i hijerarhizacija žrtava. Kako kaže, Centar za postkonfliktna istraživanja radi na otklanjanju upravo ovih barijera, kroz borbu protiv negiranja genocida, ali i kroz insistiranje da su sve priče žena koje su preživele nasilje važne.

U kontekstu rodno zasnovanog nasilja u ratu, Tanja Domi, predsednica savetodavnog odbora Centra naglasila je značaj primene rezolucije 1325 i mnogih drugih zakona u praksi.

„Žrtve i preživeli su istrajni i zahtevaju reparacije, ali izveštaji pokazuju da ih većina žena nikad ne dobije. Reparacije potvrđuju da su povrede učinjene i ovo je vid restorativne pravde i od velikog je značaja za žene žrtve nasilja“, istakla je Domi.

U kontekstu samih procesa pomirenja, Velma Šarić je kazala kako postoji mnogo nerazumevanja.

„Pomirenje se ne događa preko noći, to je dug proces i potrebno je da svi radimo zajedno kroz jedan multidisciplinaran pristup, ali hrabrost bosanskih žena koje su toliko uradile za postkonfliktnu transformaciju našeg društva je definitivno inspiracija, zaključila je Šarić.

Na samom početku događaja, koji je održan juče preko Zoom platforme, pušten je i dokumentarni film u produkciji Centra za postkonfliktna istraživanja koji se bavi ratnim zločinima u Vlasenici, međutim, nakon samo nekoliko minuta je prekinut zbog ometanja od strane anonimnih lica. Učesnice panela su istakle da je ometanje i prekidanje ovakvih događaja česta pojava, te da ona ukazuje na to koliko istina može da zastraši i pozvale su sve da ovaj i sve druge filmove u njihovoj produkciji pogledaju na sajtu Centra.

Nataša Ivaneža (Autonomija, naslova fotografija: Pixabay)

Tekst je objavljen uz podršku regionalnog projekta jačanja mehanizama tranzicione pravde koji finansira Vlada Ujedinjenog Kraljevstva, a sprovodi Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP). Sadržaj teksta je isključivo odgovornost portala Autonomija i ne odražava nužno stavove Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) ili Vlade Ujedinjenog kraljevstva.