Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski obećao je na drugu godišnjicu početka ruske invazije da će Ukrajina pobediti Rusiju kada rat uđe u treću godinu.

„Za ovo smo se borili 730 dana naših života. Pobedićemo u najboljem danu u našim životima“, rekao je Zelenski u subotu na ceremoniji povodom godišnjice na otvorenom, javlja AFP.

Događaj, kome su prisustvovali neki zapadni lideri, organizovan je na kijevskom aerodromu Gostomel, koji je bio na meti Rusije u prvim danima rata.

Zelenski je kazao da se rat mora završiti „pod našim uslovima“ i „pravednim“ mirom.

„Svaki normalan čovek želi da se rat završi, ali niko od nas neće dozvoliti da Ukrajina nestane“, poručio je Zelenski.

Predsednik Ukrajine se na dogđaju pojavio zajedno sa kanadskim, italijanskim i belgijskim premijerima i šeficom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen koji su došli u Kijev da obeleže dve godine od ruske invazije.

„Ovde smo danas da se zahvalimo ovim muškarcima i ženama koji 24. februara pre dve godine nisu pobegli već su se borili. Ovo mesto je simbol neuspeha Moskve, simbol ukrajinskog ponosa“, rekla je italijanska premijerka Đorđa Meloni.

Sumorno raspoloženje visi nad zemljom dok rat protiv Rusije ulazi u treću godinu, a ukrajinske trupe se suočavaju sa sve većim izazovima na liniji fronta zbog sve manje zaliha municije i kadrovskih izazova, i povlačenja iz strateškog istočnog grada koji je Moskvi dao jedan od najvećih pobede.

Godišnjica dolazi nakon što je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski otpustio vrhovnog vojnog komandanta Valerija Zalužnjeg, zamenivši ga general-pukovnikom Aleksandrom Sirskim, što je označilo najznačajniju promenu vrha od početka rata.

Rusija i dalje kontroliše otprilike četvrtinu zemlje nakon što Ukrajina nije ispunila očekivanja svojom letnjom protivofanzivom koja nije proizvela velike pomake. U međuvremenu, milioni Ukrajinaca nastavljaju da žive pod nesigurnim okolnostima u unakrsnoj vatri borbi, a mnogi drugi se suočavaju sa stalnim borbama pod ruskom okupacijom. Većina još čeka na ukrajinsko oslobođenje koje nije došlo.

Međunarodni zvaničnici u Kijevu

U Kijev su u subotu doputovali predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, premijeka Italije Đorđa Meloni, premijer Kanade Džastin Trudo, kao i predsednik Vlade Belgije Aleksander de Kruo.

Šefica Evropske komisije je pohvalila ukrajinski „izuzetan otpor“.

„U Kijevu sam na obeležavanju dve godine od početka rata Rusije protiv Ukrajine. I da proslavimo izuzetan otpor ukrajinskog naroda. Više nego ikad, čvrsto stojimo uz Ukrajinu. Finansijski, ekonomski, vojno, moralno. Dok zemlja konačno ne bude slobodna“, napisala je fon der Lajen na društvenoj mreži X (nekadašnji Twitter).

Italijanska premijerka Đorđa Meloni u subotu će u Kijevu predsedavati virtuelnim sastankom G7 o Ukrajini povodom druge godišnjice ruske invazije, saopštila je vlada u Rimu.

Na sastanku, kojem će prisustvovati i ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski, biće reči o novim sankcijama Rusiji.

Italijanski diplomatski izvori rekli su da će sastanak trajati 90 minuta i da bi trebalo da bude usvojena zajednička deklaracija o Ukrajini.

„Italija, Evropa i Zapad moraju da nastave da podržavaju Kijev jer odbrana Ukrajine znači (…) držati rat na odstojanju, štititi naše nacionalne interese i sprečiti da se međunarodni poredak zasnovan na pravilima sruši“, rekla je Meloni za italijanske novine Il Đornale u intervju objavljenom u subotu.

Poseta stranih zvaničnika dolazi dan nakon što su Sjedinjene Države i Evropska unija najavile nove pakete sankcija protiv Rusije i zvaničnika odgovornih za rat, ali uz ukrajinske zvaničnike koji očajnički mole međunarodnu zajednicu da izbegne prekide podrške ili „iscrpljivanje empatije“.

Pomoć

Ukrajinci su se žestoko borili otkako je počela ruska invazija 24. februara 2022, nakon što je ruski predsednik Vladimir Putin pokušao da baci sumnju na ukrajinsku državnost i na kraju rekao da je cilj Moskve „denacifikacija“ i demilitarizacija ukrajinske vlade.

Ali to je takođe bila kulminacija otimanja zemlje koja je počela osam godina ranije, 2014. godine, kada je Rusija tajno izvršila invaziju, a zatim anektirala Krim od Ukrajine i počela intenzivnu podršku naoružanih proruskih separatista u istočnoj Ukrajini.

Ujedinjene nacije su velikom većinom glasale za podršku ukrajinskom teritorijalnom integritetu i suverenitetu.

Britanija je u subotu objavila novi odbrambeni paket od 245 miliona funti (311 miliona dolara) za pomoć u povećanju proizvodnje „hitno potrebne artiljerijske municije“ za Ukrajinu.

Britanski ministar odbrane Grant Šaps rekao je da su ukrajinske oružane snage „uz sve probleme“ ponovo zauzele velike delove zemlje koju je Rusija zaplenila u svojoj invaziji 2022.

„Ali oni ne mogu da pobede u ovoj borbi bez podrške međunarodne zajednice – i zato nastavljamo da činimo ono što je potrebno da osiguramo da Ukrajina može da nastavi da se bori ka pobedi“, dodao je on.

Nova sredstva će se koristiti za „nabavku i jačanje lanaca snabdevanja za proizvodnju hitno potrebne artiljerijske municije za povećanje rezervi Ukrajine“, saopštilo je Ministarstvo odbrane (MO).

Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg pozvao je u subotu Ukrajinu i njene saveznike da „ne klonu duhom“ dok Kijev obeležava dve godine od totalne ruske invazije.

„Situacija na bojnom polju ostaje izuzetno ozbiljna. Cilj predsednika (Rusije, Vladimira) Putina da dominira Ukrajinom se nije promenio i nema naznaka da se on priprema za mir“, rekao je Stoltenberg u snimljenoj poruci povodom obeležavanja druge godišnjice invazije.

„Ali ne smemo klonuti duhom. Ukrajina je iznova i iznova demonstrirala izuzetnu veštinu i žestoku odlučnost“, dodao je on.

Stoltenberg je ukazao na nedavna obećanja o „milijardama dolara vrednoj“ vojnoj pomoći od država NATO.

„Ovo pokriva ključne sposobnosti poput artiljerijske municije, protivvazdušne odbrane i borbenih čamaca. Kao i opremu i rezervne delove F-16, dronove i opremu za deminiranje. Više podrške je na putu“, rekao je Stoltenberg.

Stoltenberg je rekao da je Putin započeo svoj rat da bi Kijevu zatvorio vrata za eventualno članstvo u NATO, ali da je postigao suprotan efekat, pošto je, dodao je šef Alijanse, Ukrajina „sada bliža članstvu u NATO nego ikada ranije“.

Ali ogroman paket pomoći od 60 milijardi dolara koji je predložila administracija američkog predsednika Džoa Bajdena blokirali su prvenstveno republikanci u Kongresu. EU je nedavno odobrila paket pomoći Ukrajini od 50 milijardi evra, uprkos otporu Mađarske, koji treba da podrži ukrajinsku ekonomiju.

Američki predsednik Džo Bajden povezao je pad grada Avdijevske, odbrambenog uporišta Ukrajine u Donjeckoj oblasti posle meseci iscrpljujućih borbi sa zaustavljenom pomoći SAD.

Od tada su narasli strahovi da će se ukrajinske snage suočiti sa sličnim poteškoćama u drugim delovima linije fronta od 1000 kilometara jer su pod sve većim pritiskom ruskih napada.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski iskoristio je intervju na konzervativnom kanalu Foks njuz da apeluje na Kongres SAD da usvoji paket pomoći od 60 milijardi dolara kako bi pomogao njegovoj zemlji da se odbrani, rekavši da je to jeftinije od posledica ruske pobede.

Zelenski je ponovio upozorenja među ostalim susedima Rusije da će Putin gurnuti dalje u istočnu Evropu ako osvoji Ukrajinu.

Zelenski je govorio iz bombardovane zgrade u gradu Harkovu na istoku zemlje, a u pozadini su se čule eksplozije.

„Da li će Ukrajina preživeti bez podrške Kongresa? Naravno. Ali ne svi mi“, rekao je Zelenski.

Nemački kancelar Olaf Šolc pozvao je Nemačku i Evropu da ulože veći napor kada je reč o odbrani, u izjavi povodom obeležavanja dve godine od potpune ruske invazije na Ukrajinu.

„Rusija ne samo da napada Ukrajinu, ona takođe uništava mir u Evropi“, rekao je Šolc.

On je dodao da će Ukrajina biti podržana u samoodbrani „koliko god bude potrebno“.

Nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok pozvala je u subotu ruskog predsednika Vladimira Putina da okonča sukob.

„Oslobodite ukrajinsku decu. Povucite svoje trupe. Prekinite ovaj rat. Onda bi sutra bio mir. I ceo svet bi konačno mogao ponovo da diše“, rekla je ona u komentaru za subotnje izdanje nemačkog lista „Bild“.

Putin uporedio rat u Ukrajini sa osvajanjem Petra Velikog u 18. veku

Šojgu obišao trupe

Na godišnjicu početka agresije Kremlja, ruski ministar odbrane Sergej Šojgu posetio je moskovske snage u okupiranoj Ukrajini, saopštila je ruska vojska u subotu.

„Danas, u pogledu odnosa snaga, prednost je na našoj strani“, rekao je Šojgu vojnicima u komandnom centru.

U saopštenju vojske se navodi da je Šojgu obavešten da su ruske snage u ofanzivi nakon što su zauzele industrijsko čvorište Avdijevku.

Na godišnjicu početka ruske agresije, izbio je požar u glavnoj fabrici ruske čeličane NLMK. To je saopštio u subotu regionalni guverner Lipecka Igor Artamonov, dodajući da je požar ugašen.

Preliminarni podaci pokazuju da je požar u fabrici čelika Novolipecka izazvao dron, napisao je Artamonov u aplikaciji za razmenu poruka Telegram, ne pominjući Ukrajinu.

Video objavljen na društvenim mrežama prikazuje eksploziju, sa velikim narandžastim plamenom koji obasjava noćno nebo.

Fabrika, ključna proizvodna lokacija NLMK-a, udaljena je oko 400 km od granice između Rusije i Ukrajine. Specijalizovana je za proizvode od ravnog čelika, čineći 80 posto čeličnih proizvoda NLMK-a i 18 posto ruskog čelika.

Nije bilo žrtava, rekao je Artamonov.

(Radio Slobodna Evropa/agencije/foto: Beta/AP)