Predsednik Izvršnog veća Vojvodine Bojan Pajtić uveren je da će predloženi statut APV na zasedanju u utorak dobiti podršku tri četvrtine pokrajinskih poslanika, ali i široku podršku u republičkom parlamentu koji treba da aminuje najviši pravni akt Vojvodine.

– Očekujem da cela koalicija podrži predlog statuta, pogotovo zbog toga što je prihvaćena većina amandmana koje su neke od članica koalicije podneli. A reč je o amandmanima koji ne remete koncept statuta čiji osnovni cilj je da omogući dalji razvoj Vojvodine. Očekujem da ćemo i u republičkom parlamentu imati podršku i vladajuće koalicije, ali i LDP-a jer su i njihovi predstavnici u pokrajini učestvovali u izradi tog akta.

U toku javne rasprave bilo je dosta predloga za promenu odredbi statuta, ali se brojni amandmani najavljuju i za skupštinsku raspravu. Očekujete li da će se tekst statuta još menjati na samoj sednici?
– Javna rasprava izrodila je 135 predloga za izmenu određenih odredbi statuta, prihvaćeno je nekoliko desetina tih predloga iza kojih stoje i stranke i stručnjaci i nacionalni saveti i grupe građana. Pokazali smo spremnost da prihvatimo amandmane Socijalističke partije Srbije, grupe građana Maje Gojković i Lige socijaldemokrata Vojvodine, jer smo želeli da taj statut zaista bude po meri najšireg kruga građana Vojvodine. Statut će omogućiti da Vojvodina dobije imovinu, da može da formira svoju razvojnu banku, da ulaže u infrastrukturu i u industrijske zone i da privuče investitore. Isto tako, prihvaćen je predlog SPS-a da se naglasi pozicija Ustava Srbije u preambuli statuta, što je dobro da bi se sprečile zloupotrebe ove teme. Ali, sigurno nećemo prihvatiti one amandmane koji narušavaju taj koncept statuta.

Da li ste očekivali da će statut naići na toliko interesovanje javnosti?
– Očekivao sam da će biti dosta reakcija, ali ne i da će biti toliko izmišljotina o sadržaju statuta i pre nego što se pojavio u javnosti. Tako su neke stranke iznosile neverovatne neistine tipa da taj dokument sadrži odredbe o vojvođanskoj policiji, vojvođanskoj vojsci, vojvođanskom pravosuđu, narodnoj banci… I kad je radna verzija objavljena, odustali su od teza da je reč o separatističkom aktu, ali su nastavili s optužbama da taj tekst nije u skladu s Ustavom Srbije, što takođe nije istina. Ali, takve zloupotrebe dolaze od onih poltičkih stranaka koje su katastrofalno prošle na pokrajinskim izborima i koje uopšte nemaju ideju ni kompas u kom pravcu da nastave političko delovanje.

Da li promene odredbe statuta o izbornom sistemu znače i najavu uvođenja čistog proporcionalnog sistema u Pokrajini?
– Odredba o izbornom sitemu o zastupljenosti svih opština u pokrajinskom parlamentu ne mora da se nađe u statutu, ali ćemo mi prilikom izrade izborne odluke voditi računa o tome šta najviše odgovara građanima Vojvodine. Uveren sam da njima odgovora da sve opštine imaju pravo da dobiju svoje predstavnike u pokrajinskoj Skupštini. I od toga ne možemo odustati, niti smo to učinili ne unoseći tu odredbu u statut, jer je reč o materiji koja se reguliše odlukom o izbornom sistemu.

Zbog čega je bilo kolebanja oko odredbi u pogledu Vojvođanske akademije nauka?
– Liga je tražila da se statutom naglasi da je pokrajinska Skupština osnivač VANU. Za nas nije bilo sporno da to prihvatimo, jer pokrajinski parlament i jeste osnivač te institucije. Uprkos osporavnjima, prava Skupštine Vojvodine da osniva takvu ustanovu, ona ipak i po Ustavu i po zakonima ove zemlje može da osniva naučne ustanove. Uz to, regionalne akademije nauka postoje i u raznim regijama u Evropi. Mada, moram da kažem, da je ova struktura pokrajinskog DS-a bila vladajuća kad je formirana VANU i da sam ja tad bio na čelu Izvršnog veća, takođe bi bila osnovana naučna ustanova koja bi pomagala razvoj Vojvodine, ali verovatno se ne bi zvala VANU, jer taj naziv provocira reakcije koje su nepotrebne i koje ne odgovaraju stanju stvari.

Nacionalni saveti zatražili su da se novim statutom omogući i uvođenje garantovanih mandata za manjine?
– To pitanje je materija izborne odluke i nije tema statuta. Mi smo i u prethodnom sazivu predlagali da se to pravo unese u pokrajinski izborni sistem, iako ta mogućnost nije bila eksplicitno navedena u postojećem Statutu APV. I Skupština Vojvodine će, bez obzira što se to pitanje ne pominje ni u novom statutu, imati slobodu da donese i takvu odluku ako za to bude postojala većinska podrška.

Očekujete li probleme u pogledu dinamike stavljanja statuta na dnevni red Skupštine Srbije, s obzirom da za to ne postoje zakonski rokovi?
– Mi ćemo zakonski rok ispoštovati i onda će biti na republičkom parlamentu da definiše kad će doći do potvrđivanja statuta. Međutim, s obzirom na dinamiku rada parlamenta, veujem da je moguće da se to odradi do kraja godine. To je najoptimalniji rok i ja verujem da je on ostvariv.

Da li se i na kom nivou priprema i novi zakon o koji treba da razgraniči nadležnosti između Republike i Pokrajine, a bez kojeg ni sam statut neće moći da se primenjuje?
– Ovaj statut jeste razvojni ali je ipak najopštiji pravni akt za Pokrajinu, tako da je neophodno da se donese zakon o nadležnostima Vojvodine. Bilo bi najbolje da se to pitanje uredi jednim specijalnim zakonom koji bi preciznije uredio odredbe statuta. Taj zakon trebalo bi da bude usvojen neposredno po prihvatanju statuta u republičkoj Skupštini. I m smo o tom već imali razgovore sa predstavnicima republičke administracije. Ideja je da taj zakon zajednički pripremimo, stručnjaci iz pokrajinske i iz republičke Vlade, i da on uđe u proceduru na predlog Vlade Srbije. Tek usvajanjem tog zakona upotpunjuje se kompleks nadležnosti, obaveza i prava pokrajne.

Da li je moguće da se tim zakonom suze neke nadležnosti koje su definisane predloženim statutom?
– To nije moguće, zato što zakon treba samo da razrađuje te odredbe statuta i neposredeno je vezan za statut. Tako da ne vidim kako bi on mogao da suzi te nadležnosti, pogotovo što i sam statut sledi ustavne odredbe.

Nakon usvajanja „omnibus“ zakona pre šest godina mnogo se polemisalo o tome da li je pokrajinska administracija spremna da preuzme nove nadležnosti. Kakva je situacija danas u odnosu na novi statut?
– Ne samo da smo spremni, nego na osnovu nekih novih nadležnosti već odlično funkcionišu neke pokrajinske institucije. Naime, mi smo za deo nadležnosti već neposredno primenili Ustav Srbije. Fond za kapitalna ulaganja, recimo, nije mogao da postoji pre donošenja novog Ustava, ne samo zbog garantovanih budžetskih sredstava pokrajine za investicije, već i zato što Vojvodina prethodno nije imala ni ingerencije za kapitalne pojekte.

SPS ispunjava dogovor o saradnji

lDa li ste zadovoljni saradnjom sa SPS-om u pokrajini, s obzirom na dogovor koji ste imali o prekomponovanju vlasti na lokalnim nivou u sredinama gde je ta stranka već bila u koaliciji sa radikalima?
– Ja sam rekao da ćemo prihvatiiti SPS jedino ako budu sarađivali sa nama i u formiranju proevropskih lokalnih vlasti, jer smo smatrali da je i to preduslov da ova država napravi snažne korake unapred i da se u privrednom smislu razvija. I to SPS zaista čini tokom nekoliko proteklih mesci i na nivou lokalnih samouprava u Vojvodini. Shvatili su da je jedino tako moguće da se privuku strane investicije i u one opštine koje do sad nisu imale stranih ulaganja, što je slučaj sa opštinama u kojima su vladali radikali. I ja sam uveren da će u više od 40 opština u Vojvodini postojati proevropska većina.

(Dnevnik)