Evropljani manje puše i piju i očekivani životni vek im je duži, ali ih sve više muče prekomerna težina i hronične bolesti, pokazuje najnoviji izveštaj Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD).

Izveštaj „Zdravlje na dlanu: Evropa 2012“, koji je danas objavljen, ukazao je i da, uprkos osetnom unapređenju stanja u zdravstvu, i dalje postoji veliki jaz među zemljama, preneo je Euraktiv Srbija.

Rezultati istraživanja objavljeni su u trenutku kada je evropski zdravstveni sistem pod pritiskom „stezanja kaiša“ zbog ekonomske krize koja doprinosi rastu siromaštva, nezaposlenosti i nivoa stresa, što loše deluje na zdravlje.

Između 1980. i 2010. godine očekivani životni vek na rođenju u članicama EU povećan je za više od šest godina i, u proseku, u periodu 2008-10. bio je 75,3 godine za muškarce i 81,7 za žene.

Najduži očekivani životni vek žena je u Francuskoj (85 godina) a muškarca u Švedskoj (79,4 godine), dok je najniži za žene u Bugarskoj i Rumuniji (77,3 godine), a za muškarce u Litvaniji (67,3 godine).

Izveštaj je pokazao i da se očekivani životni vek ne razlikuje samo od zemlje do zemlje, nego i unutar zemalja u različitim socijalnim grupama.

Tako visoko obrazovani žive duže i, na primer u Češkoj, visokoobrazovani muškarac star 65 godina može da očekuje za sedam godina duži život od onog s nižim obrazovanjem.

Kada je reč o bolestima, sve su rasprostranjenije hronične bolesti, poput dijabetesa, astme i demencije, što je delom posledica boljeg dijagnostikovanja, a delom više osnovnih bolesti.

Podaci pokazuju da je u 2011. godini u EU više od šest odsto stanovnika, odnosno 30 miliona ljudi starih između 20 i 79 godina imalo dijabetes, pri čemu je 42 odsto bilo staro manje od 60 godina.

Menjaju se i faktori rizika. Tako je potrošnja duvanskih proizvoda smanjena u većini evropskih zemalja zahvaljujući kampanjama u javnosti protiv pušenja, zabrani reklamiranja duvana i povećanju poreza.

U padu je i potrošnja alkohola u brojnim evropskim zemljama, iz istih razloga kao i kod duvana.

Nova muka Evrope je, međutim, gojaznost, jer 17 procenta stanovnika ima problem viška kilograma.

Članice EU u 2010. godini su u proseku za zdravstvo trošile devet odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) prema 7,3 odsto u 2000. I rekordnih 9,2 odsto u 2009. godini, preneo je Euraktiv Srbija.

Najveći deo BDP-a za zdravstvo je u 2010. godini izdvajala Holandija – 12 odsto, a slede Francuska i Nemačka sa 11,6 odsto.

Gledano po potrošnji za zdravstvo po stanovniku, opet prednjači Holandija sa 3.890 evra, a slede Luksembrug sa 3.607 i Danska sa 3.439 evra.

Austrija, Francuska i Nemačka za zdravstvo troše po više od 3.000 evra po stanovniku, a najmanje se izdvaja u Bugarskoj i Rumuniji, po oko 700 evra.

(Beta)