Nacrt novog zakona o unutrašnjim poslovima daje policiji u Srbiji šira ovlašćenja, među kojima je i korišćenje sistema video-nadzora za automatsko prepoznavanje lica.

Ovo omogućavaju sigurnosne kamere kineske kompanije Huavej (Huawei), koje je Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) Srbije kupilo još 2019. godine i koje su već instalirane na ulicama Beograda.

Nevladine organizacije upozoravaju na široke mogućnosti zloupotreba ovakvog sistema nadzora i kritikuju Nacrt zakona koji, posle javne rasprave, treba da bude dostavljen Vladi, a potom Skupštini Srbije na usvajanje. Zašto?

Upotreba sistema masovnog nadzora pravda se potrebom za unapređenjem bezbednosti, a MUP je u Nacrtu zakona naveo da će korišćenje napredne tehnologije doprineti „prevenciji kriminala, većoj stopi otkrivanja krivičnih dela i prekršaja i hapšenju učinilaca“.

Kamere su instalirane na mnogim mestima u glavnom gradu Srbije, a projekat „Bezbedan grad“, u okviru kojeg su kupljene od Huaveja, predviđa da ih do kraja godine bude više od 1.000 na 800 lokacija u Beogradu.

Iz MUP-a su ranije za Radio Slobodna Evropa (RSE) naveli da sistem još nije u funkciji i da će javnost o tome biti blagovremeno obaveštena.

„Ono što su neki zvaničnici MUP-a i priznali je da do sada nisu imali pravni osnov za korišćenje ove tehnologije, a tu pre svega mislim na softvere za detekciju i prepoznavanje lica. Sada žele na jednostavan način da reše sve što je tu problematično i samo da napišu odredbe u zakonu da mogu da ih koriste“, rekao je za RSE Danilo Krivokapić iz nevladine SHARE Fondacije.

Zašto se uvodi ovakav nadzor?

Javnost je za dokument, koji treba da zameni postojeći Zakon o policiji, saznala nekoliko dana uoči završetka javne rasprave, koja je okončana 17. septembra.

„U izveštaju Vladi ćemo dostaviti ono što smatramo da su rezultati javne rasprave. Nadam se da ćemo do kraja godine uspeti da donesemo u Narodnoj skupštini novi Zakon o unutrašnjim poslovima“, rekao je sekretar Ministarstva unutrašnjih poslova Zoran Lazić 17. septembra na raspravi u Beogradu, a prenosi MUP.

Danilo Krivokapić navodi da predstavnici civilnog sektora nisu stigli da se upoznaju sa predlogom, kao i da u širokoj javnoj debati od nadležnih zatraže odgovore na niz pitanja u okviru osetljive oblasti, kao što je nadzor građana.

„Koliko je takav sistem potreban i koliko on može biti efikasan?“, pita i Ana Toskić Cvetinović iz nevladine organizacije Partneri za demokratske promene.

„Niko ne spori da tehnologije treba koristiti, između ostalog, i u borbi protiv kriminala, ali ovakve stvari se prosto ne uvode bez šire društvene rasprave“, rekla je ona za RSE.

Dodatni problem je, kako navodi, to što su kamere deo ugovora sa kineskim tehnološkim gigantom Huavej, koji je na crnoj listi Sjedinjenih Američkih Država zbog sumnje da kineskim obaveštajcima olakšava digitalnu špijunažu.

„Radi se o kompaniji koja je već označena u većini zapadnih zemalja kao potencijalno vrlo problematična u pogledu zaštite privatnosti korisnika njihovih proizvoda. Sa celim paketom tajnih ugovora sa Huavejem i netransparentnosti celog procesa, nije čudo što je sumnja javnosti još veća“, rekla je Toskić Cvetinović.

Sve podatke koji se tiču projekta sa Huavejem, MUP je označilo kao „tajne“.

Iz kompanije Huavej u Srbiji (Huawei Technologies) nisu želeli da odgovaraju na pitanja RSE o kamerama i tehnologiji prepoznavanja lica, upućujući nas na MUP Srbije.

Odgovori o razlozima korišćenja ovakvog sistema i kritikama da široka formulacija policijskih ovlašćenja ostavlja prostor za zloupotrebe, nisu stigli ni sa ove adrese.

„Suštinski, naš grad se pretvara u jedan panoptikon, Veliki brat gde će, znajući da imamo već hiljade kamera na ulicama, a da je propisano da će sve ukupno biti nekih osam hiljada, gotovo svaki pedalj grada biti pokriven i svaki naš korak će se beležiti negde u sistemu MUP-a“, rekao je Danilo Krivokapić.

Šta piše u Nacrtu zakona?

Na internet stranici MUP-a navodi se da je osnovni cilj Nacrta zakona „preciznije definisanje određenih odredbi“ i njihovo prilagođavanje i usklađivanje sa praktičnim potrebama Ministarstva unutrašnjih poslova.

„Nacrtom zakona predviđeno je da Ministarstvo u cilju obavljanja unutrašnjih poslova obrađuje podatke, a korišćenjem sistema za obradu podataka, koji predstavljaju savremena tehnička rešenja, unapređuje se, olakšava i čini efikasnijim obavljanje policijskih i drugih unutrašnjih poslova“, piše u Nacrtu.

Članom 71. i 72. propisana su nova policijska ovlašćenja – prepoznavanje na osnovu biometrijskih karakteristika lica i obrada podataka.

„U Nacrtu je ograničena primena na gonjenje onih koji su izvršili krivična dela, traženje lica koja su na poternicama ili one za koje postoji osnovana sumnja da su izvršili neka krivična dela. Ali može se koristiti i za druge potrebe, ukoliko se zloupotrebljava“, ocenila je Ana Toskić Cvetinović.

Kakve su mogućnosti zloupotreba?

Sistem napredne tehnologije nadzora uključuje prikupljanje podataka o kretanju građana, koji se potom mogu analizirati na različite načine.

„Dovoljno je da imate političkog protivnika i da želite da znate sa kim, kada i gde se on kretao. Dakle, vrši se detekcija apsolutno svih koji su pod kamerama i postoji mogućnost identifikacije. Sve ono za šta smo se borili godinama, a to je da zaštitimo naše pravo na privatnost, sada može na neki način pasti u vodu„, rekao je Danilo Krivokapić.

U Nacrtu zakona, MUP navodi i da je ovim dokumentom na „potpuniji i precizniji način regulisan nadzor i snimanje na javnim mestima“.

„Propisano je da se mora postaviti obaveštenje na mestu gde se vrši nadzor i snimanje ili se namera snimanja mora javno saopštiti, osim u slučaju primene posebne dokazne radnje – tajno praćenje i snimanje. Takođe, predviđeno je da policija može pristupati drugim sistemima audio i video-nadzora, ali i drugi subjekti sistemima Ministarstva“, navodi se u dokumentu.

Ko će raspolagati podacima?

„Tako opšte postavljena odredba otvara prostor za različita tumačenja i pitanje ko će sve imati pristup tim podacima i kako će se oni koristiti. Srbija menja zakon da bi se ojačao sistem kontrole i uvodi nove tehnologije bez da se uradi bilo kakva procena kakve to efekte može imati na prava građana i kako da saniramo rizike koji postoje“, kaže Ana Toskić Cvetinović.

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Milan Marinović izjavio početkom godine da je pre uvođenja kamera za nadzor opremljenih tehnologijom za prepoznavanje lica potrebno donošenje Zakona o obradi biometrijskih podataka ili o video-nadzoru.

Reagovao je bivši poverenik Rodoljub Šabić, ukazujući na široke mogućnosti zloupotreba ovakvog sistema.

„Formulacija u nacrtu zakona je fluidna, najšira moguća. Tako široka da omogućava da se softver primeni kad se poželi i u odnosu na koga god se poželi“, rekao je Šabić za agenciju Beta 16. septembra.

On je naveo da nije sporno da policije u svetu koriste slične softvere u svrhu identifikovanja izvršilaca krivičnih dela, ali da je „podjednako nesporno da se on može zloupotrebljavati u svrhu nadzora nad ljudima koji nisu kriminalci nego samo oponenti vlasti, opozicionari, novinari kritičari i slično“.

Upozorenja novinarskih udruženja

Skoro 30 novinarskih i nevladinih udruženja saopštilo je 17. septembra da se članovima Nacrta zakona kojima se uređuju sistemi za obradu podataka, nadzor i snimanje na javnim mestima „ugrožava pravo na privatnost građana i uvodi totalni nadzor bez ikakve kontrole suda“.

„Ove odredbe mogu pogubno uticati i na ugrožavanje tajnosti novinarskih izvora što razvija efekat autocenzure i onemogućava rad novinara, pre svega onih koji istražuju i izveštavaju o korupciji i organizovanom kriminalu“, navele su novinarske i nevladine organizacije.

Zbog opasnosti zloupotrebe ličnih podataka građana i nepoznanica u okviru projekta sa kineskim Huavejem, SHARE fondacija pokrenula je kampanju „Hiljade kamera“ (#hiljadekamera) kroz koji građani prijavljuju lokacije video nadzora.

„Imamo preko 17 hiljada potpisnika peticije za zabranu biometrijskog nadzora, preko 300 ljudi je doniralo sredstva da bi se na neki način pomogla ova kampanja. Stotine građana su mapirali kamere po gradu. Čini mi se da şvest postoji i da građani razumeju kakvi su rizici“, rekao je Danilo Krivokapić.

Šta su kineski ‘pametni gradovi’?

Video nadzor deo je sistema takozvanih ‘pametnih gradova’, projekta kineske vlade koji se zasniva na širokoj upotrebi savremenih informatičkih i telekomunikacionih tehnologija za detekciju, analizu i integraciju svih ključnih informacija vezanih za funkcionisanje jednog grada.

Posle Samita Kine i zemalja Centralne i Istočne Evrope početkom ove godine, predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da je za Srbiju od strateškog interesa mogućnost da bude domaćin centra za ‘pametne gradove’.

Iako je cilj projekta da se na pametan način odgovori na potrebe građana na planu svakodnevnog života, ‘pametni gradovi’ uključuju problematične sisteme „poboljšanja“ javne bezbednosti.

Zapadne zemlje i Sjedinjene Američke Države kritikuju projekat i zato što se u njemu koriste invazivne tehnologije kompanija poput Huaveja, jednog od najvećih proizvođača pametnih telefona i mrežne opreme u svetu.

SAD su ovoj kompaniji 2019. uvele sankcije, uz obrazloženje da predstavlja bezbednosnu pretnju zbog veza sa kineskom vladom. Sumnja se da Kini pruža pristup velikim setovima podataka drugih zemalja.

Debata u Evropi vodi se i oko uloge Huaveja u izgradnji internet mreže pete generacije (5G).

U Velikoj Britaniji na snazi je propis kojim se telekomunikacione kompanije obavezuju da do kraja 2027. uklone svu instaliranu opremu Huaveja iz 5G mrežne infrastrukture.

Takođe, od septembra ove godine, telekomunikacionim kompanijama u Velikoj Britaniji nije dozvoljeno da instaliraju nove pakete Huavej opreme za 5G mrežu. I Australija je zabranila da Huavej gradi 5G mrežu u toj zemlji dok je Švedska odbacila ponudu te kompanije.

„U momentu kada se čitav zapadni svet kome navodno težimo ustručava da sarađuje sa Huavejem, da ne koristim oštrije reči, mi jačamo saradnju, kupujemo proizvode i obavezujemo se na dugoročne aranžmane, koje ne znamo kakve posledice mogu imati„, kaže Ana Toskić Cvetinović.

Stav Srbije o saradnji sa Huavejem nije promenjen ni nakon što se predsednik Aleksandar Vučić potpisom na sporazumu u Vašingtonu septembra 2020. obavezao da će zabraniti upotrebu 5G mreže koja je nabavljena od nepouzdanih kupaca.

Iako se Huavej eksplicitno ne pominje u sporazumu, ova kompanija je pod lupom SAD i drugih zapadnih zemalja i zbog kršenja ljudskih prava.

Srbija je, u okviru saradnje sa kineskom kompanijom, 2017. godine potpisala Memorandum o strateškom partnerstvu o razvoju širokopojasnog interneta, a dve godine kasnije potpisan je i Memorandum za razvoj projekta ‘pametnih gradova’.

Kao deo tog projekta, u Beogradu je septembra 2020. otvoren i Huavejev Centar za inovacije i razvoj digitilazacije. Prethodno je u martu otvoren i gradski „Data centar“ u Kragujevcu.

Poslednji u nizu sporazuma kineske kompanije u Srbiji uključuje saradnju sa Kriminalističko-policijskim univerzitetom, i tehničkim fakultetima iz Novog Sada i Čačka. Kako je 16. septembra objavilo Ministarstvo prosvete, Huavej je donirao i „novu savremenu opremu“ tehničkim fakultetima u Beogradu i Nišu.

(Radio Slobodna Evropa, foto: Pixabay)