Skip to main content

Zanemarena lepota naspram raspojasanog prostakluka

Lokalne samouprave 16. jan 2022.
2 min čitanja

U moru ne sivila, nego crnila u kojem živimo, u ovogodisnjoj Evropskoj prestonici kulture koju na prestižnoj lokaciji „krasi“ ogroman portret ratnog zločinca Šešelja – simbolu našeg civilizacijskog posrnuća – podsetimo se onog prelepog Novog Sada i njegovog srednjoevropskog duha, koji se uprkos skrajnutosti ne daju raspojasanom prostakluku.

Dovoljno je prošetati najstarijim delovima Novog Sada – recimo Podbarom i Salajkom – pa videti kakve izvorne lepote tamo ima, kakvih biser kuća, iako su mnoge od njih vidno oronule.

Kad se uskoro oslobodi sklela, kuća lepotica će prkositi prostakluku

Ti delovi Novog Sada, te prelepe kuće – na žalost mnoge neodržavane zbog osiromašenja njihovih vlasnika u sveopštem materijalnom i duhovnom drastičnom propadanju grada poslednjih decenija – svedoče o prohujalom vremenu u kojem se znao građanski red i poredak, u kojem je većina Novosađana govorila po nekoliko jezika, u kojem su kič, prostakluk – pogotovo zli ljudi – bili marginalizovani, a ne da im kao danas ogromni plakati „krase“ – žalosna nam majka na sta smo spali – najprestižnije lokacije u gradu a politički đaci osuđenih zločinaca sede u Gradskoj kući, u magistratu kako bi se reklo, određujući sudbinu ovog danas sve nesređenijeg i duhovno zapustenijeg grada.

Ova lepotica čeka, ako ne baš skele za temeljnu restauraciju, bar dobro umivanje i krečenje

Pa ipak, lepota koja je poslednjih decenija u ovom gradu i ovoj državi skrajnuta, pogažena, na kraju će – nadajmo se – spasiti ovaj od novovandala ugroženi i već prilično stradali grad.

Pavle Radić (Autonomija)