“Nijedna vojska, nijedna policija ne mogu poraziti volju naroda koji je odlučan da se suprotstavi nasilju”, rekla je Staša Zajović iz Žena u crnom tokom jučerašnjeg mirovnog susreta u Trešnjevcu, organizovanog povodom 30. godišnjice nastanka “Duhovne Republike Zicer”.

Početkom maja 1992. godine u Trešnjevac, selo koje ima većinsko mađarsko stanovništvo, pristiglo je oko 200 vojnih poziva. Jedan od mobilisanih, Vilma Almaši, rekao je na mirovnom skupu da je istog momenta kada je dobio poziv za vojsku odlučio da ga odbije.

“Ja sam u svojoj izjavi rekao da nisam voljan da idem preko granice Srbije da se borim za tuđi cilj, da se borim protiv jučerašnjih drugara, protiv braće – imao sam i rodbinu u Hrvatskoj i protiv rodbine ne želim da uzmem oružje u ruke i da delujem kao vojno lice protiv njih”, prisetio se Almaši i dodao da je ubrzo nakon toga dobio četiri meseca zatvora od vojnog suda – od čega je odslužio tri i po meseca u zatvoru u Subotici.

Nakon vojnih poziva žene su odlučile da se suprotstave odvođenju njihovih sinova, muževa i drugih srodnika – te su organizovale mirovne proteste. Već 10. maja te godine, Jugoslovenska narodna armija opkolila je Trešnjevac tenkovima: a organizatorke mirovnih protesta i vojni obveznici su se preselili u piceriju “Zicer” gde su ostali narednih 96 dana.

“Tako smo mi osnovali svoju ‘Duhovnu Republiku Zicer’. Svakog dana održavali smo razne skupove i koncerte. Za tih 96 dana uspeli smo da sačuvamo živote i zdravlje – ne samo u našem selu, već u širem delu severne Bačke. Ja to smatram za uspeh”, napominje Almaši.

Jedan od osnivača “Zicer” republike, Laslo Bala, rekao je da ogroman deo mladih koji su bili deo republike nisu više u Trešnjevcu: jedan deo njih je umro, dok je većina otišla u inostranstvo.

“Ovde, između škole i crkve, tačno pre 30 godina, popodne u pola pet, sakupilo se možda i više od 700 ljudi koji su na poziv žena iz sela došli da protestuju protiv nasilja, rata i protiv mobilizacije”, istakao je Bala.

Organizatorka mirovnog skupa Staša Zajović rekla je da su žene tog dana ogroman strah pretvorile u neverovatne činove otpora.

“Ono što ja najdublje želim da iskažem jeste divljenje, poštovanje i solidarnost prema ljudima iz Trešnjevca, koji su pokazali na delu ono šta smo učili u udžbenicima. Prisilna mobilizacija koju je srpski režim sprovodio u Vojvodini nad manjinama bio je oblik etničkog čišćenja. Ljudi iz Trešnjevca se nikada nisu uplašili i hvala im”, rekla je ona.

Tom prilikom, ona je predstavila dvojezičnu publikaciju Žena u crnom pod nazivom: “Trešnjevac: Građanska neposlušnost, ženska hrabrost, solidarnost”.

“Ovo smatramo našom dužnošću: da upišemo u istoriju međunarodnog nenasilnog pokreta, antiratnog pokreta i pokreta protiv militarističkog i svakog drugog nasilja – oni su nama pokazali i prokrčili put, na način na koji mi sada podržavamo ruske dezertere”, kazala je Staša Zajović.

Sanja Kosović (Autonomija)