Bilo koji izvor svetlosti koji narušava tamu noćnog neba predstavlja vid svetlosnog zagađenja, a ono je jedno od najbrže rastućih globalnih problema životne sredine. Balkan na mapi svetlosnog zagađenja nije označen sa velikim brojem upozoravajućih markera, ali na teritoriji Srbije Beograd i Novi Sad spadaju u izuzetke. Sjajom ova dva, uz brojne manje gradove, stvaraju se veliki energetski, ekonomski i zdravstveni problemi duž čitave države, a trenutno ne postoji informacija kada će Srbija da donese zakon koji bi regulisao ovaj vid zagađenja.

Melatonin je veoma značajan hormon u ljudskom telu koji se luči u mraku, dok prilikom imitacije dnevnog svetla čovekovo telo ne dobija informaciju da je vreme za odmor i hormon neće početi da se proizvodi u dovoljnoj meri. Prema rezultatima naučnih istraživanja svetlosno zagađenje utiče na šanse oboljevanja od raka dojke i prostate. U značajnoj meri ovaj vid zagađenja pogoršava i nivo sna i dovodi do promene u životnom bioritmu.

Po rečima asistentkinje na Departmanu za geografiju, turizam i hotelijerstvo na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu Dajane Bjelajac, izloženost jakom rasvetnom telu od čak i pola sata utiče na to koliko se neko odmorno probudi i kako njegove neuro sinapse reaguju na informacije koju prime.

„Telefon, laptop, šta god što ima led panele, a i uopšte rasvetno telo, zapravo može u značajnoj meri da smanji kvalitet sna, pa čak i da spavaš 10 sati nećeš imati isti odmor kao što bi imao da si u potpuno prirodnoj tami”, objašnjava Bjelajac za Autonomiju.

Pogled ka svemiru

Istraživačica pripravnica na Matematičkom institutu Srpske akademije nauka i umetnosti u Beogradu Marina Pavlović za Autonomiju kaže da postoje istraživanja koja pokazuju da više od 40% mladih nikada nije videlo čisto noćno nebo iznad svojih glava, kao ni Mlečni put, koji je Zemljino stanište u univerzumu.

„U Novom Sadu ne možemo ništa da vidimo, ja sam više puta u sklopu Astronomskog društva Novi Sad organizovala posmatranje noćnog neba i to gledamo da nađemo neke najtamnije lokacije, kao što je na primer tvrđava u Novom Sadu i ne možemo da vidimo čak ni planete u Sunčevom sistemu kao što su Jupiter ili Saturn. Nekada ih vidimo, nekada ne, zavisi od toga koliko je drastično svetlosno zagađenje i nisam uspela sa mojim tadašnjim studentima ništa skoro da vidim. Prosto ne možeš da im preneseš znanje o tome, mora da se ode na neka mračnija mesta kao što je na primer Fruška gora, mada i tamo se ne vidi baš dobro zato što tamo dolazi svetlost i od Novog Sada i od Beograda što i jeste najveći problem jer ono nije koncentrisano. To svetlosno zagađenje iz Novog Sada nije samo koncentrisano na Novi Sad već se širi kilometrima i kilometrima dalje od toga, pa ni neki zaštićeni parkovi, zaštićena prirodna dobra, nemaju mogućnost čistog noćnog neba”, kazala je Pavlović.

Asistentkinja na Departmanu za geografiju, turizam i hotelijerstvo na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu Dajana Bjelajac za Autonimiju je ispričala svoje iskustvo od pre dve godine, kada su na fruškogorskom izletištu Testera ona i kolege iz Slovenije napravili snimak neba od 180 stepeni. Uz pomoć njega su dokumentovali nivo svetlosnog zagađenja, a kako svedoči naša sagovornica, jasno je mogla da vidi svetlosnu kupolu Novog Sada, Beograda i većih obližnjih mesta na teritoriji Vojvodine.

Bjelajac je i članica međunarodne organizacije „Tamno nebo” (International Dark-Sky Association), gde je u sastavu internacionalne komisije za proglašavanje lokaliteta tamnog neba različitih stepena zaštite. Zemlje koje se najbolje kotiraju su one koje imaju najviše zagađenja pošto su primetile da problem stvara velike energetske, zdravstvene i ekonomske poteškoće i pokušavaju da ga reše. Ipak, postoje i zajednice koje su svetlosno zagađenje iskoristile, pa Bjelajac navodi primer slabo naseljenog ostrva u Pacifiku čiji žitelji su tražili sugestije kako da poboljšaju situaciju na svom lokalu.

„Iskoristili su tu pogodnost što se nalaze u sred Pacifika i što nema ko da im pravi problem sa svetlosnim zagađenjem osim njih samih i oni su se proglasili ’Mračnim ostrvom’ (Dark sky island). Stavili su novu, ekološku, rasvetu u celom gradu, minimizirali svetlosno zagađenje koliko su mogli i sada sprovode astronomski turizam, odnosno imaju smeštajne kapacitete, imaju astronomske opservatorije na koje dolaze ljudi iz SAD, Belgije, Holandije i svih razvijenih država koje nemaju pristup noćnom nebu”, objasnila je Bjelajac i navela ovo kao ekološki i ekonomski pozitivan primer na koji se treba ugledati.

Ne mora cele noći sve da sija

Iako je svetlosno zagađenje jedno od najbrže rastućih problema dovoljno je da se svetlo ugasi i da se životna sredina vrati u prvobitno stanje. Kao civilizacija smo prešli tačku u kojoj možemo svetlo potpuno da ugasimo, ali je moguće usmeriti ga, odrediti temperaturu boje i vreme kada će da sija, te tako uticati sa nivo zagađenja. Pavlović i Bjelajac prvo predlažu da svako krene od osvetljenja u svom domu i dvorištu, a onda pokuša stvari menjati i u svojoj okolini. Pre svega, kako kažu, treba obratiti pažnju na to koje je temperature boja svetlosti, ne koristiti bele od 6000 kelvina, već narandžastije, ispod 3000 kelvina koje manje smetaju živom svetu. Zatim, svetlo ne bi trebalo da prelazi liniju horizonta, već je idealno da budu usmerena prema dole, ka putu ili objektu koji osvetljavaju.

„Ne mora tokom cele noći ista količina svetlosti da postoji. Primera radi, parking u tri ujutru sija punim sjajom, a nema kola. Ne kažem za izloge, ne kažem za bezbedonosnu rasvetu, već asfalt koji je osvetljen u tri ujutru, kome to treba? Prvo to, a zatim i reklamni bilbordi koji su sve više i više led paneli, koji ne samo da doprinose nivou svetlosnog zagađenja, već troše energiju, troše struju. Šta nekom treba da ide i razgleda reklamne panoe u tri ujutru, taj koji ide u tri sigurno ih neće gledati”, smatra Bjelajac i dodaje da bi životnoj sredini pomoglo kada bi se takva mesta parcijalno ili potpuno zamračivala u kasnim večernjim satima.

Čekajući zakon

U susednoj Hrvatskoj „Zakon o zaštiti od svjetlosnog onečišćenja” je na snazi od aprila prošle godine. Njime je Hrvatska, između ostalog, zabranila upotrebu svetlosnih snopova bilo kakve vrste usmerenih prema nebu ili prirodnoj vodenoj masi, odredila temperaturu boje svetlosti u zaštićenim područjima, usmerenje spoljašnje rasvete, zabranila određene vrste svetla na saobraćajnicaama…

NVO Carpe Noctem je jedina organizacija u Srbiji kojoj je glavni fokus problematika svetlosnog zagađenja. Registrovani su 2019, ali radionice i edukativne programe organizuju od 2016. godine.

Prilikom akcije u kojoj su pozvali stanovnike Novog Sada kojima svetlost direktno sija u spavaću sobu i ometa san da pošalju fotografije tih rasvetnih tela, dobili su veliki broj prijava iz različitih delova grada.

„Poslali su nam, recimo, sliku Žeželjevog mosta, baš iz te poslednje zgrade koja je na keju i gde direkt u sobu sija svetlo sa lukova. Na Limanu je jedan čovek poslao kako mu ulična rasveta sija pravo u sobu, dok su se sa Bulevara žalili na zgradu Srbijagasa”, precizirala je Bjelajac za Autonomiju i objasnila da su to samo neki primeri pristiglih prijava.

Naša redakcija se obratila Odeljenju za odnose s javnošću Grada Novog Sada kako bi proverila da li se ovakvi problemi rešivi i kome se u tom slučaju treba obratiti.

„Stručne službe Gradske uprave za građevinsko zemljište i investicije u saradnji sa Gradskom upravom za inspekcijske poslove i preduzećem nadležnim za održavanje JKP ’Stan’ Novi Sad, izvršiće obilazak terena i preduzeti sve neophodne mere i radnje u cilju otklanjanja eventualnih nedostataka”, poručuju iz Odeljenju za odnose s javnošću Grada Novog Sada u odgovoru Autonomiji.

Do objavljivanja ovog teksta redakcija Autonomije nije dobila odgovor od Ministarstva zaštite životne sredine Srbije da li postoje planovi koji se tiču donošenja posebnog zakona o svetlosnom zagađenju. Takođe, nismo dobili ni pojašnjenje koliko je ova tema unutar ministarstva visoko na listi prioriteta, da li je u planu reorganizaciji raspoloživih rasvetnih tela i koliki je budžet finansiranja projekata usmerenih ka rešavanju problema svetlosnog zagađenja u Srbiji.

Stefan Kosanović (Autonomija)

Naslovna fotografija: Pixabay

(Tekst je nastao u okviru projekta „Mladi novinari za zaštitu životne sredine – pravo na čistu vodu, vazduh, zemlju“, koji je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.)