“Zlo goveče, dovijeka june!” – raspalio je Gojko Radić po mlađahnom odborniku Demokratske stranke, a da niko nije ni trepnuo. Nova kultura govora očigledno je zavladala i Skupštinom grada, pa su nekako svi, kao normalnu progutali i uvredu za zdrav razum – gradonačelnikovo obrazloženje kako će čantavirsko pozorište biti obnovljeno ulaganjem od tridesetak miliona dinara. S druge strane, u nastavak rekonstrukcije zgrade Narodnog pozorišta grad će u 2015. godini uložiti 25 miliona dinara.
Decentralizacija kulture, i to ni manje ni više nego u Čantaviru, koji je očigledno pritisnut dokolicom zbog blagostanja, među sopstvene prioritete uvrstio ni manje ni više nego rekonstrukciju zgrade pozorišta. Preko noći su iščezli problemi prigradskog naselja, koje je sve do nedavno pominjano kao poprište razbojništava i kradja, te potpuno zapuštene zabiti kroz koju je prolazak putničkim automobilom prava avantura. Boli Čantavirce i infrastruktura, naravno, ali je nadgradnja daleko bitnija od izgradnje, tako bar misle gradski oci. Ako sam dobro shvatila raspravu o budžetu pretposlednjeg dana stare godine, neprimereno je prevoziti gledaoce do grada, što je samo nešto ranije, kada je trebalo krpiti rupe u gledalištu Drame na mađarskom jeziku Narodnog pozorišta (zbog bojkota publike), bilo više nego prihvatljivo.
Stoga su zamerke opozicije u raspravi svakako bile na mestu, ali se stiče utisak da je prostora zamerkama bilo i više.
Sve u svemu, budžet nešto manji od prošlogodišnjeg (projektovani budžet za 2015. godinu je oko pet i po milijardi dinara) biće popunjen naplatom poreza, što na imovinu, što na zarade, a obrazložen je retorikom koju smo nešto ranije već čuli kada je vrhovni gospodar obrazlagao republički budžet. Osim ušteda, stezanja kaiša, otpuštanja u državnom sektoru, možda nas očekuju i neplanirani budžetski prihodi od zarada. Nova radna mesta kod postojećih investitora, koji u nekoj budućnosti planiraju da otvore nova radna mesta, dodatno bi obezbedili prilive u gradskom budžetu, ali novih investora u Suboticu nema ni u najavi. Zato zbunjuje 33 miliona namenjenih kancelariji za Lokalni ekonomski razvoj i to za promotivno-razvojne poslove, a za Privredno tehnološke parkove i Biznis incubator 50 miliona, dok će za javni prevoz grad uložiti dodatnih 49 miliona dinara. Značajno je napomenuti da je gradski saobraćaj u Subotici apsolutno neadekvatan potrebama gradjana, da Suboticatrans prihoduje i od upravljanja autobuskom stanicom i od prodaje karata gradskog prevoza čiji je odnos cene i kvaliteta usluga apsolutno neprihvatljiv (cena karte u autobusu je 90 dinara, dok je karta kupljena putem elektronskog novčanika 60 dinara). U javna autobuska stajališta biće uloženo gotovo 8 i po miliona dinara.
Biće u novom budžetu i mesta za razvoj sporta, novi milioniti po redu master plan za izgradnju banje Palić, reflektore na stadionu (25 miliona) i proširivanje mreže nadzornih kamera za koju će se izdvojiti 12 miliona dianara. Kako bi gledali i slušali programme u strogo kontrolisanim i poslušničkim lokalniim medijima, gradjani Subotice će izdvojiti 46 miliona dinara, dok će za organizovanje takmičenja iz oblasti znanja o bezbednosti saobraćaja na gradskom nivou biti izdvojeno više od pet miliona dinara.
Projekti u kulturi su posebna priča, a budžet nagoveštava da će folklore i nadalje činiti okosnicu kulturne ponude, bar one koju finansira grad. U prilog tome govori i činjenica da su nedavno gradski oci uvrstili Zavičajne dane medju manifestacije od posebnog značaja za grad.
Ono što su sami kreatori budžeta istakli je posebna pažnja posvećena socijalnoj zaštiti, kojoj jedino nisu značajno skresana sredstva, jer ako nam išta mogu sa sigurnošću obećati, to je da će naredna godina biti izuzetno teška. Na narodnim kuhinjama, nadajmo se, neće štedeti.
Larisa Inić (Autonomija)