Prilikom procene da li neki istup predstavlja govor mržnje, sud mora da utvrdi kontekst u kojem je učinjen, pogotovo što su neki trenuci posebno opasni za pojedine ranjive grupe, kao što su LGBT i manjinski narodi, rečeno je danas prilikom analiziranja efekta Zakona o zabrani diskriminacije, petnaest godina od njegovog donošenja.

Predsednica Komiteta pravnika za ljudska prava – Jukom koji je organizovao skup, Katarina Golubović je istakla da je, po međunarodnim normama, kontekst prvi element koji se mora utvrditi kod procene da li je nešto govor mržnje.

Rizik da su neke izjave govor mržnje, objasnila je, veće su u nekim situacijama kada je kontekst takav da su, na primer, date pred održavenje „Parade ponosa“, jer su povećane tenzije, ili postoje politički osetljiva pitanja vezana za manjinske narode.

Međutim, naglasila je, u Srbiji je sudstvo napravilo zaokret unazad pre nekoliko godina, odstupivši od ranijeg stava Apelacionog suda.

Ona je podsetila da je pre desetak godina Dragan Maković Palma kada je LGBT populaciju nazvao „bolesnom“, kažnjen po odluci Apelacionog suda koji je preinačo odluku prvostenog suda, smatrajući da nije uzeo u ozbir faktički položaj te manjinske zajednice i koji bezbednosni rizik ta izjava nosi za nju.

Suprotno tome, navela je Golubović, Apelacioni sud je nekoliko godina kasnije odbio žalbu Nacionalnog saveta Albanaca na presudu Višeg suda koji je utvrdio da tadašnji ministar odbrane Aleksandar Vulin nije diskriminisao Albance kad je upotrebio izraz „Šiptar“.

Po njenim rečima, političari imaju obavezu da afirmišu toleranciju i suživot pa zato moraju da se dodatnim oprezom koriste reči i njihove izjave sud ne može da tretira kao lični stav pojedinca.

Takođe je ukazala da, kada sud ceni da li je neka izjava govor mržnje, mora da ceni domet izjave – da li je data na privatnom skupu, kao saopštenje nekog zaničnog organa, kao i koliko su je mediji prenosili.

(Beta/foto: Medija centar Beograd)