Bosna i Hercegovina je praktično zarobljena država od strane politike Srbije više od tri decenije i kada pričamo o današnjim odnosima između Bosne i Hercegovine i Srbije ne možemo, a da ne napravimo osvrt i poredamo činjenice o tome šta se dešavalo tih 1990-tih godina, poručeno je s redovne sesije Asocijacije nezavisnih intelektualaca Krug 99 na temu „Srbija i Bosna i Hercegovina – kako dalje?“.

Uvodničar je bio Zoran Vuletić, predsjednik Građanskog demokratskog foruma Srbije, koji je naglasio da se u Srbiji od novinara, javnosti pa sve do političara ne očekuje da pričaju o nedavnoj prošlosti iz 1990-tih godina.

„Zato što je taj neki zavjet ćutanja politički odgovor na ovo što se trenutno dešava u Srbiji i u regionu i koje politike nam prijete i tako se ne dozvoljava da se priča o neposrednoj prošlosti“, kazao je Vuletić u obraćanju.

Zapitao se kako u takvim okolnostima graditi dalje odnose između Srbije i Bosne i Hercegovine.

„Bosna i Hercegovina je praktično zarobljena država od strane politike Srbije više od tri decenije i kada pričamo o današnjim odnosima između Bosne i Hercegovine i Srbije ne možemo, a da ne napravimo osvrt i poredamo činjenice o tome šta se dešavalo tih 1990-tih godina i zbog čega su naši odnosi u ovom trenutku nepremostivi i nemoguće je izaći iz njih“, kazao je Vuletić.

„Prvi razlog je način na koji je organizovan Dejtonski sporazum. Danas se vidi nedostatak pravde koji je izostao 1995. godine kada je pravljen i usvajan Dejtonski sporazum. Tada je na uštrb pravde data prednost miru i data prednost momentalnom zaustavljanju rata“, rekao je.

Vuletić smatra da je bolno da mnogi u Srbiji smatraju da na projektu Republika Srpska nije ništa pogrešno urađeno.

„Nakon takvog Dejtona, dolazimo do srpske politike koja je dobila neki novi vjetar u leđa i osjećaj pobede i, što je najgore od svega, dobija osjećaj da na projektu Republika Srpska nije ništa pogrešno urađeno, nego da je to sve bilo uredu i neminovnost što se desilo, a na taj način Slobodan Milošević, Vojislav Šešelj, Radovan Karadžić i Ratko Mladić proglašavaju trijumf svoje politike, i time djelimično kompenzuju debakl u Krajini, a tokom ’98 pokreću rat na Kosovu naivno vjerujući da će biti moguće protjerati gotovo milion Albanaca, tadašnjih građana Srbije bez reakcije međunarodne zajednice. Bio je to pokušaj potpune kompenzacije za gubitak Krajine. Naravno da je to bilo nedopustivo„, kazao je Vuletić.

Podsjetio je da je NATO 1999. godine intervenisao protiv Srbije kako bi zaustavio ratnu mašineriju Miloševića i Šešelja.

„Imajući u vidu iskustva ratovanja Srbije, prije svega u Bosni i Hercegovine, imajući u vidu iskustvo iz Srebrenice gdje je napravljen genocid, imajući u vidu iskustva s blokadom i bombardovanjem Sarajeva skoro pune četiri godine, sve to imajući u vidu, nakon deset godina, NATO je odlučio da mora da zaštiti albansku zajednicu na Kosovu da se ne bi nešto slično ponovilo i to je nešto što se apsolutno odbacuje u Srbiji kao opcija da se o tome razgovara, a kamoli da neko od političara to iskoristi kao argument za neku podršku, odnosno za politiku koja je neophodna kako bismo iskoračili i krenuli dalje“, istakao je.

Poručio je kako isti nacionalistički konsezus i danas postoji u Srbiji bez obzira što su u posljednjih pet godina dobili nove političke aktere, napominjući da se nikako ne smije zanemarivati zla politika Srbije prema regionu.

(Radiosarajevo.ba, Foto: GDF)