Predsednik Građanskog demokratskog foruma (GDF) Zoran Vuletić izjavio je da Briselski sporazum između Beograda i Prištine iz 2013. godine rešava sve najbitnije tačke sporenja i ocenio da će, između ostalog, on dovesti do formalne nezavisnosti Kosova jer je njime dogovoreno da dve strane neće ometati jedna drugu na putu u Evropsku uniju, za čije članstvo je neophodna nezavisnost države.

„On je logičan sled nakon kapitulacije 1999. godine, Rezolucije SB UN 1244 – za čiji sadržaj predsednik Srbije Aleksandar Vučić danas kaže da 95 odsto podržava stav albanske strane u pregovorima. Ahtisarijev plan je implementiran u kosovski Ustav i proglašena je nezavisnost 2008. koju je priznalo više od sto država, uključujući sve vodeće zapadne sile. Pobrojane činjenice će uz jednu od tačaka Briselskog sporazuma – da Kosovo i Srbija neće ometati jedno drugo na putu ka EU – dovesti i do formalne nezavisnosti Kosova jer u EU mogu samo nezavisne države“, rekao je Vuletić za agenciju Beta.

Vuletić je kazao da podržava Briselski sporazum i naglasio da zbog njegovog potpisivanja danas ne smatra predsednika Skupštine Ivicu Dačića i Vučića „izdajnicima“.

„Njih dvojica su krivi zbog podrške ratnoj politici Miloševića i Šešelja koja je dovela do nezavisnosti Kosova devedesetih godina. Danas smo svi još uvek taoci te užasne politike i krajnje je vreme da se Briselski sporazum implementira do kraja, kako bismo počeli da se bavimo životima naše dece, tj. budućnošću na pravi način, a u dogledno vreme i u EU klubu“, naglasio je Vuletić.

Na pitanje da li GDF trenutno pregovara s nekim o zajedničkom izlasku na izbore na proleće, Vuletić je odgovorio da razgovora sada nema, ali da GDF priprema sveobuhvatni politički program sa kojim misle da nastupe na izborima, kao i listu kandidata koji će biti „garancija sprovođenju programa“.

„Jako je važno da birači znaju za šta treba da glasaju, nije dovoljno udružiti se bez ozbiljnog političkog sadržaja koji bi morao da bude jasan i nedvosmislen. Politička scena nam je vrlo banalizovana i svedena na totalitarni sistem. Glavni elektronski mediji, koji kreiraju javno mnjenje sa obe strane su ili u funkciji Srpske napredne stranke (SNS), ili u funkciji Stranke slobode i pravde (SSP) i Narodne stranke“, ocenio je on.

On je naglasio da GDF predizbornu saradnju može da napravi samo sa organizacijama koje nemaju dileme oko apsolutnog proriteta, a to je najbrže moguće priključenje EU.

„Neophodno je što pre završiti Briselski proces i postići konačni dogovor sa Kosovom, urediti odnose sa Bosnom i Hercegovinom, a ne da prepustimo (srpskom članu Predsedništva BiH Miloradu) Dodiku da tumači šta je nacionalni interes Srba. Zatim, potrebno je promeniti odnos prema Crnoj Gori i ne podrivati njenu nezavisnost“, istakao je Vuletić.

Na pitanje da li će GDF imati svog kandidata za predsednika Srbije, Vuletić je odgovorio da se nada da će biti kandidata na opozicionoj strani koga će podržati naspram predsednika Vučića.

„Mi smo mlada oganizacija, uslovi za razvoj i napredak u današnjoj Srbiji su užasno teški. Mediji su u demokratskim državama saveznici građana i pomažu im da lakše i preciznije donose odluku na izborima. Kod nas u ovakvoj raspodeli medijske moći na one koje kontroliše vlast SNS-a državnim resursima i Junajted grupu, koja kroz svoju režiju radi propagandu strogo grupi stranaka bivšeg i novonastalog Saveza za Srbiju (SzS)“, naglasio je on.

Komentarišući međustranački dijalog o izbornim uslovima uz posredovanje predstavnika Evropskog parlamenta, Vuletić je rekao da misli da je postignut priličan napredak poput najavljenog učešća vanparlamentarne opozicije u radu Republičke izborne komisije, kao i u telu za praćenje predizbornog i izbornog procesa kroz medije.

„Nažalost efekat tog, rekao bih uspeha opozicije u pregovorima sa vlašću, prilično je dezavuisala opoziciona grupacija – bivši i sadašnji SzS koja ima svoje medije i očigledno želi da gradi svoju poziciju na izborima veštačkom polarizacijom jer je to jedini način da se ne priča o politici“, ocenio je Vuletić.

Govoreći o spoljnoj politici Srbije, Vuletić je ocenio da je ona haotična i bez perspektive za društvo – nasleđena od prethodnih vlasti.

„Deklarativno idemo ka EU, a praktično se udaljavamo od nje uz neprimerenu saradnju sa Rusijom i Kinom. Pravda se takva pozicija podrškom Rusije u Savetu bezbednosti oko gubitničke kosovske politike, što je jeftin način za Rusiju da ostvaruje svoje interese na Balkanu“, rekao je on.

Dodao je da se Srbija s druge strane u odnosu sa Kinom oslanja na dogovaranje kredita „u četiri oka“ za izgradnju kapitalnih infrastrukturnih projekata bez tendera, sakrivajući se iza međudržavnog sporazuma.

„Istovremeno, imamo stotine miliona evra odobrenih kredita od Svetske banke ili EBRD za kapitalne projekte koje ne povlačimo a na koje plaćamo penale zbog nesposobnosti institucija i odsustva političke volje, a verovatno najvećim delom zbog smanjene mogućnosti za korupciju u odnosu na kineske ili ruske kredite“, istakao je on.

(Beta, foto: Medija centar Beograd)