Tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević izjavio da je važno da se potpuno istraže pitanja podsticanja i pozivanja na izvršenje ratnih zločina putem medija. Na predstavljanju studije „Reči i nedela“, Vukčević je rekao da je medijska propaganda bila uvod u rat u SFRJ, ali da nijedan urednik, direktor medija i novinar nije krivično odgovorao za doprinos tragediji i ratu.
„Upravo ubojita snaga koju mediji imaju, a posebno kada se zloupotrebljavaju, ukazuje na važnost krivičnog gonjenja osoba koje su u tome učestvovale“, rekao je Vukčević.

On je dodao da sloboda izražavanja ne sme i ne može da bude apsolutna onda kada mediji svesno i ciljano koriste govor mržnje.

„Ona ne može da bude apsolutna kako ne bi ostale nekažnjene upravo one osobe koje su svojom retorikom vodile do masovnih zločina, patnji i razaranja“, rekao je Vukčević.

Direktor Beogradskog centra za ljudska prava Vojin Dimitrijević rekao je da pošto Srbija zvanično devedesetih godina nije bila u ratu, novinari ne mogu da se pravdaju da je ratno huškanje u kojem su učestvovali bilo delo ratne propagande.

On je objasnio da je tadašnji Krivični zakon sadržao odredbe o kažnjivosti pozivanja na izvršenje krivičnog dela, koje je „samo po sebi krivično delo“, bez obzira na to da li se neko tom pozivu odazvao i da li se to može dokazati.

„Bez obzira na to da li ima mesta krivičnom gonjenju, treba insistirati da se shvati etička i moralna odgovornost onih koji su to radili“, rekao je Dimitrijević.

Urednik Radija Slobodna Evropa Omer Karabeg je ocenio da je propuštena prilika da se kazne novinari koji su učestvovali u širenju mržnje i ratne propagande i da im je, posle političkih promena oktobra 2000. godine, trebalo zabraniti da se bave novinarstvom.

On je dodao da je rano govoriti da li je samo pozivanje na ratni zločin moguće dokazati. Karabeg je podsetio da je 1.500 novinara i urednika Radio-televizije Beograd izgubilo posao jer nisu bili spremni da učestvuju u ratnoj propagandi.

(Beta)