Najstariji domaći prvoligaš ili, kako navijači vole da ga zovu, “stara dama” srpskog fudbala, u pomenutih prethodna četiri finala ima nimalo slavan bilans: ne samo da ni jednom nisu uspeli da dođu do trofeja, već čak nisu uspeli da postignu nijedan gol. Za to sutra uveče šansu da zauvek ostane u u klupskoj istoriji nema samo čitav tim, već i svaki onaj igrač koji uspe da postigne gol protiv Partizana.

Kroz istoriju, Voša je imala nekoliko sjajnih generacija fudbalera i postigla nekoliko uspeha za pamćenje. Titule šampiona nekadašnje velike države osvojila je 1966. i 1989. godine. Nakon prve titule stigla je do četvtfinala Kupa evropskih šampiona odakle ju je izbacio slavni Seltik koji je te godine stigao do evropskog trona. Osvojen je i Srednjeevropski kup, igralo se finale Intertoto kupa. Sve ovo postignuto je iako klub nikada nije imao podršku države, za razliku od beogradskih Crvene Zvezde i Partizana.

Dva beogradska kluba, kako ih navijači Voše nazivaju “Titovi blizanci”, osnovani su od strane državne i vojne bezbednosti nakon Drugog svetskog rata i oduvek su imali svu moguću podršku režima, finansijsku, političku, logističu i marketinšku. S takvom praksom se nastavlja i posle pada komunizma (dva beogradska kluba postaju “stubovi srpstva”), pa sve do danas kada u njihovim upravnim odborima i dalje sede ministri, a sponzori su im državne firme poput EPS-a i Telekoma. Drugim rečima, “uspehe” Zvezde i Partizana i dalje plaćaju svi poreski obveznici ove države. Verovatno i usled takve konstelacije snaga, nacionalni Kup je do sada ostao Vošin nedosanjani san. Prvi put su šansu da ga ostvare imali davne 1951. godine, kada su u finalu izgubili od zagrebačkog Dinama u dve utakmice istim rezultatom 0:2. Tada su za Vojvodinu igrali Todor Veselinović, Vujadin Boškov, Dobrosav Krstić… Na sledeću šansu čekalo se celih 46 godina. Te 1997. godine ekipu Vojvodine predvodio je Ljubiša Dunđerski, ali je Zvezda bila bolja. Deceniju kasnije, ponovo su od beogradskih crveno-belih izgubili igrači Vojvodine koje je tada vodio sjajni trener Milovan Rajevac. Odlično su te sezone igrali fudbaleri poput Kačara, Tadića, Despotovića, ali su u finalu izgubili sa 2:0. Lane je ekipa u finale otišla ispraćena velikim očekivanjima nakon velike pobede na Partizanom u polufinalu u Beogradu od 3:1, ali su u finalu delovali Mrđa, Tadić i ekipa delovali prilično zbunjeno i izgubili opet od Zvezde sa teških 3:0. Ove sezone Vojvodina ponovo pruža briljantne igre. Ostvarili su niz od čak 12 uzastopnih partija bez poraza (11 pobeda i remi sa Zvezdom u Beogradu). Ipak, iako je ovaj skor, kako su navijači uočili, bolji od onog kakav ima na primer Mančester Junajted, Voša nije uspela da se održi u trci za titulu, verovatno i za to što timovi iz “unutrašnjosti” gaje preveliki “respekt” prema beogradskim klubovima i “sklanjaju” ima se na terenu. Ako je za utehu, u duelima sa “Titovim blizancima”, Vojvodina ove sezone ima apsolutnu premoć: uz remi sa Zvezdom, Partizan je potučen dva puta, u Novom Sadu sa dva, u Beogradu sa jednim golom razlike. Čini se da je odlični trener Zoran Milinković (lane proglašen za najboljeg stručnjaka u ligi), odlično selektirao tim. Na raspolaganju ima 15-16 igrača ujednačenog kvaliteta koji se trude da na svakoj utakmici pruže maksimum. Ispred reprezentativnog golmana i kapitena Željka Brkića, stoji sjajna odbrana u kojoj briljiraju Vulićević, Mojsov, Pavlović, Trajković, Karan – u jesenjem delu sezone samo je jedan evropskih klub primio manje golova od njih. U sredini i napadu Voša ima nekoliko odličnih iskusnih igrača, poput Lazetića, Ilića, Tumbasevića, Merebašvilija i najboljeg strelca Abubakara. Ipak, čini se da najveći kvalitet tima ove sezone čini Vošina mladost. Nekoliko izuzetnih mladih igrača, poniklih u klupskoj školi fudbala i maksimalno odanih klupskim bojama, fenomenalno igra cele sezone i pokazuje da klub nema razloga da se brine za budućnost. To su, pre svih, Medojević, Mitošević, Katai, Stevanović i Novaković i od njih se u sutrašnjem finalu očekuje da “poginu” za svoj tim. Sve ovo – a naročito tri uzastopne pobede protiv sutrašnjeg protivnika – ponovo je probudilo nadu u srcima slaninara da bi Voša ove godine konačno mogla da se domogne trofeja u najmasovnijem domaćem takmičenju. Podrška igračima sa tribina neće izostati: očekuje se da će u sredu uveče u Beogradu nekoliko hiljada novosadskih navijača bodriti svoj tim sa tribina. Za one koji još ne znaju: obezbeđen je besplatan ulaz na stadion i prevoz do Beograda, preostaje vam dakle samo dobra volja.

Vladimir Čvorkov