Tekuća, nadasve slabovidljiva kampanja za pokrajinske izbore, donela je barem na jednom polju vidljiv napredak u odnosu na sve ranije kampanje – autonomija Vojvodine više nije tabu-tema. Na mandate u vojvođanskoj skupštini podjednako jurišaju oni koji o autonomiji pričaju od svog osnivanja, kad god to bilo, ali i oni koji su, doduše do juče o tome ćutali, ali su 2006. godine svesrdno podržali definisanje sadašnjeg ustavnopravnog položaja Pokrajine, s napomenom da je on bitno kvalitetniji od onog iz tzv. Miloševićevog Ustava iz 1990.
Analiza predizbornih programa i izjava do sada potvrđenih učesnika na pokrajinskim izborima svedoči o tome da je broj onih koji su za radikalnu izmenu Ustava u delu koji reguliše položaj Vojvodine i onih koji se tome energično protive i koji smatraju da je sadašnji položaj „mera stvari“ – podjednak (po tri). Jedna stranka, pak, smatra da najpre treba izgustirati sva prava koja proizlaze iz sadašnjeg Ustava, ali od neke eventualne buduće njegove promene – ne beži. Tako tvrde.
Kao što su u vreme donošenja Ustava bili najveći zagovornici bojkota ustavnog referenduma, ocenjujuću ustavna rešenja za Vojvodinu ka nedovoljna i ponižavajuća, LSV, odnosno Koalicija “Zajedno za Vojvodinu”, i LDP su sada najgorljiviji zagovornici izmene Ustava kojima bi se definisala široka autonomija Vojvodine po evropskim standardima. U prevodu: Vojvodini bi trebalo da pripadne zakonodavna, izvršna i sudska vlast, sopstveni prihodi i imovina, suština je programa ovih stranaka koje na pokrajinskim izborima, za razliku od bojkotaške kampanje i prošlih parlamentarnih izbora, nastupaju odvojeno. Klasične državne funkcije – odbrana, bezbednost, spoljna politika, monetarni sistem i osnovi privrednog i fiskalnog sistema – bile bi u nadležnosti Srbije, dok bi, kako se navodi u programu LSV, zakonodavna, izvršna i sudska vlast u oblastima u kojima se ostvaruje unutar Vojvodine pripadala Pokrajini. Vojvodina bi imala sopstvene izvore prihoda, autonomno formiranje budžeta i sopstvenu fiskalnu politiku.
„Liberalno-demokratska partija insistira na decentralizaciji, regionalizaciji i kreiranju moderne autonomije kao jedinom efikasnom metodu razvoja našeg društva“, ističe se u programu ove stranke pod nazivom „Vojvodina bez granica“. Izmenom postojećeg Ustava, Vojvodina bi trebalo da ima zakonodavnu, izvršnu i sudsku vlast u okviru jedinstvenog sudskog sistema čiji je cilj efikasno i odgovorno korišćenje nadležnosti, kao i da, zajedno s gradovima i opštinama, ima pravo na sopstvene prihode i imovinu i da njima, u okviru svojih ovlašćenja, slobodno, zakonito i transparentno raspolažu, navodi se u programu LDP-a.
Na ovoj liniji je i Mađarska koalicija koja se, uz „široku ekonomsku, političku i administrativnu“ autonomiju Vojvodine, podjednako zalaže i za ostvarivanje autonomije Mađara u Pokrajini, koja, pored ostalog, podrazumeva stvaranje autonomne regije Mađara na severu Vojvodine. Navodi se i da MK ima za cilj jačanje autonomije Vojvodine putem izmene Ustava Republike Srbije, a da do tada „pokrajinski organi moraju beskompromisno insistirati na tome da se poštuje ustavna odredba po kojoj visina budžeta APV mora da dostigne najmanje sedam odsto državnog budžeta“.
Demokratska stranka sa svojim koalicionim partnerom na vojvođanskim izborima, G17 plus, zalaže se za Vojvodinu koja će biti funkcionalno organizovana po modelu razvijenih regiona u državama koje pripadaju Evropskoj uniji. U „Zajedničkim elementima predizbornog programa“ Koalicije „Za evropsku Vojvodinu“ ističe se da će ta koalicija insistirati na decentralizaciji vlasti i prenošenju Ustavom garantovanih nadležnosti, kako na nivo pokrajinske, tako i na nivo gradske i opštinske vlasti. Dodaje se, takođe, da će se Koalicija zalagati za dalji rad na unapređenju ustavnopravnog položaja Vojvodine, što, kako ističu u ovoj koaliciji, između ostalog podrazumeva i izmene pojedinih ustavnih odredbi.
U toj stranci, međutim, ne isključuju mogućnost pokretanja inicijative u cilju pune primene odrebi iz Platforme PIV-a o položaju Vojvodine u budućem ustavu Srbije, donete još 2005. godine. Tim aktom, podsećamo, predviđeno je da Vojvodina ima zakonodavnu, izvršnu i delimično sudsku vlast, sopstvene prihode i imovinu.
– Nakon što budu primenjene ustavne odredbe koje se tiču položaja Vojvodine, verujem da će se stvoriti uslov za dalji rad na Ustavu, u cilju da se neki njegovi delovi dorade. U najkraćem, mi ne bežimo od izmene Ustava –objašnjava za naš list funkcioner vojvođanskog DS-a Dragoslav Petrović.
– Socijalistička partija Srbije zalaže se za Vojvodinu kao evropsku regiju, ali ne i za Vojvodinu republiku – objašnjava čelnik socijalista u Pokrajini Dušan Bajatović.
Ta stranka se u kampanji zalaže za funkcionalnu autonimiju, koju Bajatović definiše kao „autonomiju u okviru postojećeg pravnog sistema“. Bajatović u zahtevima za punom zakonodavnom, izvršnom i sudskom vlašću, kao i za uvođenje institucije predsednika Vojvodine, vidi, zapravo, zahteve da Vojvodina dobije status republike.
Nametanje teme o promeni Ustava u cilju većih nadležnosti Vojvodine radikali doživljavaju kao „dodatni kamen oko vrata Srbiji“. Potpredsednik te stranke Milorad Mirčić, međutim, smatra da ni kada političke okolnosti eventualno budu povoljnije neće biti smisla otvarati temu ni promene ustavnopravnog položaja Vojvodine, ali ni regionalizacije Srbije. On ističe da je sadašnji ustavni položaj Vojvodine rezultat kompromisa unutar Demokratske stranke, i podseća na to da su radikali podržali Ustav „zato što im je važnije bilo da se u njemu nađe pitanje Kosova i Metohije“.
– Ako neko želi izmene Ustava, za to postoji propisana procedura, koja ne podrazumeva samo raspravu u Skupštini Srbije već i izjašnjavanje građana – poručuje Mirčić.
Ni za DSS nema dileme – Vojvodina treba da ima položaj kakav joj je definisan Ustavom Srbije, koji će, smatraju u toj stranci, dovesti do ekonomskog prosperiteta u Pokrajini.
– Ustavnopravni položaj Vojvodine u programu DSS-a je prepisan iz dela Ustava koji se tiče Vojvodine – Vojvodina je jedinica teritorijalne autonomije u sastavu Srbije sa svojim znatno proširenim nadležnostima u odnosu na Ustav iz 1990. godine – izjavio je za naš list predsednik vojvođanskog odbora DSS-a Zoran Lončar.
On navodi da je DSS doprineo tome da se u Ustav unese odredba o izvornim prihodima kao suštinska za ostvarivanje autonomije, te institut imovine, a koji će, smatra Lončar, u budućnosti omogućiti ekonomski prosperitet. Lončar, takođe, navodi da će DSS insistirati na tome da novi pokrajinski statut bude u potpunoj saobraznosti s odredbama Ustava Srbije o položaju Vojvodine. To znači, precizirao je, da će vojvođanska skupština biti jednodomna, da će se najviši pravni akt zvati statut, da Vojvodina neće imati instituciju predsednika, a da će se prava nacionalnih manjina ostvarivati i afirmisati onako kako je to zacrtano Ustavom.
– Nećemo dozvoliti da većinsko stanovništvo u Vojvodini postane politički talac predstavnika nacionalnih manjina, što moglo da se desi ukoliko bi se realizovao predlog o dvodomnoj skupštini– naveo je Lončar.

Bezgranično u trendu

Interesantno je da se na sajtu Pokrajinskog odbora DS-a nalazi slogan identičan onome koji LDP koristi u kampanji za pokrajinske izbore – „Vojvodina bez granica“. U DS-u objašnjavaju da je taj slogan „odavno na sajtu“ i da datira iz perioda kampanje koju je svojevremeno započeo bivši predsednik PO DS-a Goran Knežević, koji je na toj funkciji bio do proleća prošle godine. Iz LDP-a, pak, tvrde da nije reč o plagijatu, već da je program za Vojvodinu deo šireg koncepta LDP-a, čiji segmenti – ekonomija, kultura i otalo, takođe nisu omeđeni granicama.

(Dnevnik)