Vojvođanski sekretar za poljoprivredu Goran Ješić izjavio je danas da će Vojvodina, kada Srbija pristupi Svetskoj trgovinskoj organizaciji (STO), biti proglašena za netolerantan region za genetski modifikovane proizvode (GMO).

„U momentu kada Srbija pristupi STO, jer će tada morati da izbriše sva tri člana koja ograničavaju bilo kakav vid trgovine, predložio sam da, u skladu sa evropskim direktivama i procedurama, proglasimo Vojvodinu za netolerantan region za GMO“, rekao je Ješić agenciji Beta.

Precizirao je da će se Vojvodina u prvom ili drugom kvartalu naredne godine proglasiti za netolerantan region i uvesti takve principe kontrole da se ne mogu uspostaviti GMO, naročito u domenu kukuruza, jer bi to donelo štete merene desetinama milijardi dinara.

„Za GMO ovde niko nema interes, ni veliki proizvođači poput Kostića i Miškovića, ni mali, jer prosto ne možete izvesti merkantilni kukuruz pošto se na granici kotroliše i ako se ispostavi da sadrži GMO ne može niko da ostvari profit od izvoza“, kazao je Ješić.

Prema njegovim rečima, u prilog najavljene odluke Vlade Vojvodine idu iskustva zemalja iz okruženja, koje prilikom pristupanja STO ništa nije sprečilo da proceduru oko uvođenja GMO dovedu na takav nivo da je nemoguće gajiti takve organizme.

Kao najočitiji primer naveo je Austriju, koja je u potpunosti zabranjena zona za promet GMO, a promet je zabranjen i u nekoliko županija u Hrvatskoj, Sloveniji i Mađarskoj, dok je problem sa GMO nešto izraženiji u Rumuniji.

„Apsolutno je neophodno da Srbija bude u STO, ali isto tako možemo iskoristiti iskustva zemalja koje su već tamo i sprečiti ulazak GMO na srpsko tržište, u ovom slučaju na tržište Vojvodine“, rekao je Ješić.

Govoreći o Predlogu zakona o podsticajima u poljoprivrednoj proizvodnji i ruralnom razvoju, Ješić je rekao da je stav Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu da je to zakonsko rešenje loše napisano i da bi ga trebalo povući iz procedure i doraditi.

„To je jako važan zakon koji finansijski treba da predvidi kako će izgledati agrarni budžet u narednih pet godina u Srbiji i da stvori uslove za predvidivost i izvesnost proizvodnje. Nažalost, procedura javne rasprave i tekst zakona to ne obećavaju“, rekao je Ješić.

Dodao je da je njegov sekretarijat pozvao sva velika udruženja poljoprivrednika i anketirao mnoge proizvođače u Vojvodini i došao do određenih zaključaka na koje je ukazano Ministarstvu poljoprivrede Srbije prilikom završetka javne rasprave o zakonu.

„Zatražili smo da se zakon povuče iz procedure i da se doradi, pre svega u korist samog ministra i poljoprivrednih proizvođača i da se u njemu jasno definiše šta je to agrarni budžet, koliko će biti para, koliko sredstava za kapitalne investicije i da se zna kako će
sredstva biti deljenja, da li po kilogramu ili po hektaru“, rekao je Ješić.

Ocenio je da predlog ovog zakona legalizuje postojeće stanje nepredvidljivosti u poljoprivredi, jer se u zakonu ne zna koliki će biti agrarni budžet, pa će svake godine odlukom ministra biti kreirana agrarna politika zemlje.

„Suština zakona je bila da ljudi znaju šta će se finansirati od strane države i kakvi će podsticaji biti u narednih pet godina. Nažalost, ostaje veliko pitanje koliki će budžet biti i faktički će sve to, umesto Vlade Srbije i njenih uredbi, raditi ministar, što je brže i operativnije, ali se time nije postigao glavni cilj, a to su predvidivost i izvesnost“, rekao je Ješić.

(Beta)