Ambasador misije OEBS-a u Srbiji Hans Ola Urstad predstojeće nedelje dolazi u posetu Subotici i Novom Sadu, gde će se sastati sa lokalnim i pokrajinskim zvaničnicima, kao i sa predstavnicima manjinskih nacionalnih saveta. Do ove posete dolazi neposredno nakon što je Parlamentarna skupština Saveta Evrope usvojila dugo očekivani izveštaj o Vojvodini .

Rezolucija Parlamentarne skupštine Saveta Evrope je trenutnu međunacionalnu situaciju u Vojvodini ocenila kao zadovoljavajuću, uz dodatak da sporadičnih etnički motivisanih incidenata i dalje ima, ali da su oni sada mnogo ređi i slabijeg inteziteta…

– Slažem se da postoje razlozi za optimizam. Vojvodina je tradicionalno poznata kao multi-etnička, multi-kulturalna i tolerantna regija, i kao takva treba i da ostane. Centralna i pokrajinska vlast kao i lideri lokalnih zajednica, i aktivisti civilnog sektora preduzeli su veliki broj inicijativa sa ciljem da se unaprede među-etnički dijalog i poverenje izgradnjom kapaciteta različitih tela koja se bave zaštitom i unapređenjem prava manjina (Pokrajinski Ombudsman, finansijska podrška Savetima nacionalnih manjina, organizacije civilnog društva), kao i veliki broj inicijativa koje podržavaju različitost. Ono što je pozitivno, to je osećaj da vojvođansko društvo u celini prihvata ove inicijative, i da mladi u njima u potpunosti učestvuju. Dobar primer je projekat “Kup tolerancije”, inicijativa vojvođanskog pokrajinskog sekretarijata za nacionalne manjine iz 2005. godine. Projekat ima za cilj da ohrabri mlade različitih etničkih pripadnosti da se bolje upoznaju i da razumeju istoriju i tradicije jedni drugih. Misija OEBS je sa zadovoljstvom podržala ovu inicijativu. Bukvar tolerancije, čiji je glavni cilj bio da ohrabri osnovce da bolje razumeju multi-etničku istoriju Srbije predstavlja još jednu inicijativu koja je ostvarena u Vojvodini i koju je podržala Misija OEBS u Srbiji. Ali, još više može i treba da se uradi, zbog toga što tolerancija i multi-kulturalizam, kao i sve ostalo, treba da se neguju. S tim u vezi, složio bih se sa ocenom Saveta Evrope da se broj etnički motivisanih incidenata smanjio, ali bih naglasio da je ono što je od izuzetnog značaja način na koji vlast i javnost uopšte reaguju na takve incidente. Razlozi zbog kojih nastaju etnički motivisani incidenti ostaju složeni, i uz njihovo bezrezervno osuđivanje, mi podstičemo i primenu dugoročnih i kontinuiranih mera usmerenih ka punom poštovanju različitosti. Ovo je višeslojni pristup koji će nastaviti da predstavlja osnovu za jačanje društva koje prihvata i valorizuje bogatstvo različitosti.

Pokrajinski sekretar za nacionalne manjine Tamaš Korhec je nedavno pohvalio vlast u Srbiji zbog postignutog napretka po pitanju multijezičnosti, tako da pripadnici manjinskih naroda sada bez problema ostvaruju pravo na dvojezične formulare prilikom vađenja ličnih dokumenata…
– Drago mi je što mogu da primetim da je u domenu prava nacionalnih manjina, u više segmenata, Srbija ne samo dostigla, već i nadmašila međunarodne standarde. Recimo, zakonske mere službene upotrebe jezika, koje su nedavno uključene u Zakon o ličnim kartama su dobar primer. Nadam se da se ovaj zakon ispravno sprovodi u svim delovima Srbije. To je komplikovan proces – mnogo toga ostaje da se uradi i zadovoljan sam što mogu da primetim da su u Vojvodini vlasti imale razumevanja za zahteve manjinskih zajednica da dobiju dvojezična dokumenta.

S druge strane, već se bezmalo četiri godine odlaže donošenje zakona o nacionalnim savetima, koji bi konačno trebalo detaljno da uredi nadležnosti, finasiranje i način izbora ovih tela manjinske samoadminsitracije.
– Ustav propisuje prava na kulturnu samoupravu nacionalnim manjinama u Republici Srbiji. Postoji napredni zakonski okvir o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina, ali zemlja nema Zakon koji reguliše nadležnosti, finasiranje i način izbora Saveta nacionalnih manjina. Pažljivo pratimo ovu situaciju. Više puta smo izrazili zabrinutost zbog odsustva Zakona, uključujući i u mom Godišnjem izveštaju Stalnom Savetu OEBS-a u Beču. Usvajanje ovog Zakon je ključno za nastavak institucionalizacije Saveta nacionalnih manjina. Stručnjaci Misije OEBS napravili su procenu rada Saveta nacionalnih manjina i usvajanje ovog Zakona se više puta pojavilo kao glavni prioritet ovih Saveta. Neki od članova Saveta su izabrani i rade više od sedam godina (što prevazilazi njihove mandate), tako da je jasno da je Zakon koji određuje njihov izbor od fundamentalnog značaja. Zadovoljni smo saznanjem da je ovaj problem takođe prioritet Ministarstva za ljudska i manjinska prava. Spremni smo da pružimo podršku procesu izrade zakona uz stručnu pomoć Misije ili drugih institucija OEBS-a, kao što su Kancelarija visokog komesara OEBS-a za pitanja nacionalnih manjina.

U skladu s idejom direktnog izbora nacionalnih saveta, stranke vojvođanskih Mađara su pripremile predlog izrade posebnog manjinskog biračkog spiska. Iako je učešće na tom spisku na dobrovoljnoj osnovi, donekle s pravom se postavlja pitanje diskriminacije, s obzirom da je Ustavom Srbije građanima zagarantovano pravo da ne moraju da se izjašnjavaju o svojoj nacionalnoj pripadnosti. Kakva su evropska iskustva po ovom pitanju?
– Naglasio bih da ne postoje standardi OEBS-a o uspostavljanju posebnog glasačkog spiska za manjine. Mada, ovakvi spiskovi mogu biti u neku ruku složeni i čitava tema je prilično osetljiva. Naš stav je da novi Zakon o nacionalnim manjinama mora precizno da reguliše organizacioni i funkcionalni koncept nacionalnih saveta u Srbiji koji će biti osnov za efikasno ispunjavanje prava na kulturnu samoupravu.

Tokom posete Subotici i Novom Sadu, sastaćete se sa predstavnicima lokalnih i pokrajinskih vlasti, kao i čelnicima nacionalnih saveta. Šta očekujete od tih sastanaka i kakva je poruka koju im donosite?
– Hteo bih da podvučem da je ova poseta jedna u nizu mojih redovnih poseta Vojvodini. I moji prethodnici i ja uvideli smo značaj redovne komunikacije sa Savetima nacionalnih manjina, lokalnim i pokrajinskim vlastima, te smo stoga i tražili da se sa njima redovno sastajemo. Moje kolege iz Odeljenja za demokratizaciju rade na pitanjima vezanim za manjine i u čestom su kontaktu sa Savetima, kao i sa vlastima u Vojvodini. Iskreno se radujem ovoj poseti i nadam se da ću saznati više o tome koji su prioriteti Saveta i pokrajinskih vlasti u narednoj godini. U ime Misije, pokušaću da uverim Savete u to da pomno pratimo proces izrade i usvajanja Zakona o savetima nacionalnih manjina, i da smo spremni da im pružimo pomoć u njihovom radu. Takođe se radujem što ću imati priliku da sa lokalnim zvaničnicima i predstavnicima Saveta razgovaram o našim zajedničkim interesima koji se tiču promovisanja i zaštite manjinskih prava, kao i zajedničkim inicijativama, kao što su, na primer, časovi srpskog jezika za mlade Mađare. Podrška manjinskim pravima u Srbiji predstavlja važan deo mandata Misije OEBS u Srbiji i mi ćemo nastaviti da pružamo podršku njenim naporima koji za cilj imaju jačanje dijaloga između različitih nacionalnosti, doprinoseći na taj način održivom i stabilnom društvu za sve građane Srbije.

(Dnevnik)