Na naučnom skupu o predlogu statuta Vojvodine, održanom juče na Pravnom fakultetu u Beogradu, predstavnici pravne struke i zastupnici vlasti izneli su suprotna mišljenja o ustavnosti i zakonitosti tog najvišeg pravnog akta Vojvodine koji je upućen na izjašnjavanje Skupštini Srbije. Dekan Pravnog fakulteta u Beogradu Mirko Vasiljević, kao domaćin, predočio je nameru organizacije skupa da pravna struka, pre nego što Skupština Srbije usvoji statut Vojvodine, kaže svoje mišljenje, eventualna upozorenja i kritike.
Braneći tezu da je predlog statuta sačinjen u ustavnim okvirima, sekretar za upravu i propise u Izvršnom veću Vojvodine Tamaš Korhec je naglasio da statut nije običan, već atipičan pravni akt, koji apsolutnom većinom donose zajedno dva najviša zakonodavna tela – Pokrajinska i Republička skupština. Korhec je naveo da se statutom može uređivati svako pitanje vezano za položaj AP Vojvodine koje nije direktno utvrđeno zakonima i Ustavom Srbije.
Docent Pravnog fakulteta u Novom Sadu i bivši ministra za državnu upravu i lokalnu samoupravu Zoran Lončar taksativno je nabrojao gde je predlogom statuta prekršen Ustav i zakoni Srbije i zatražio od Vlade da statut Vojvodine, pre nego što se nađe pred republičkim poslanicima, uputi Ustavnom sudu Srbije i izbegne preglasavanja.
– Predlog ne krši Ustav samo zato da bi ga imitirao nego i zbog toga da bi proširio ustavne okvire pokrajinske autonomije. Reč je o uvećanju obima nadležnosti Vojvodine preko onog utvrđenog u Ustavu, o tipologiji pravnih akata koje donose pokrajinski organi i organizacije drugačijoj od one koju utvrđuje Ustav, o formiranju mešovitog republičko-pokrajinskog tela radi „uspešnog“ obavljanja poslova iz nadležnosti Vojvodine kakavo Ustav ne poznaje, o, sa stanovišta Ustava, promašenom konceptu uređenja pokrajinskih organa, o nepoštovanju ustavne odredbe po kojoj se vrste i visina izvornih prihoda AP određuju zakonom – rekao je profesor beogradskog Pravnog fakulteta Ratko Marković. On je naglasio da je situacija da statut Vojvodine, kao podzakonski akt, menja ne samo zakone nego i Ustav, i da proširujući ustavne okvire pokrajinske autonomije uzurpira nadležnosti Srbije, pravno neodrživa. On je dodao da je predlog statuta i zanatski urađen na niskom nivou, i da su poslednju reč u njegovoj izradi imali ili političari ili pravnici koji do svog zanata malo drže.
Komentarišući odredbe predloženog statuta profesor Slobodan Samardžić je rekao da se ide sa rešenjem da se Vojvodina bavi svojim pitanjima, a Srbija svojim iz Ustava, ali da se ne meša u pokrajinske stvari, odnosno na „stvaranje sistema Srbije bez Vojvodine“.On je rekao da će, ukoliko se usvoji ovaj tekst, uslediti polsedice u odnosima Srbije i Vojvodine, jer se „slično osnovnom zakonu potencira partnerstvo“.
– Sadašnji Ustav, šta god ja mislio o njemu, u članu 1 definiše Srbiju kao državu srpskog naroda, a član 6 statuta mu se teško suprotstavlja i tu nema tumačenja – rekao je profesor Vladan Kutlešić.
Docent Vladan Petrov je konstatovao da neke protivustavne odredbe statuta i laik može primetiti, i konstatovao da su u tri grupe neustavnih odredbi najvažnije one koje Vojvodini daju elemente državnosti.
– Zaključivanje međunarodnih ugovora nemaju ni federalne jedinice, a kada ih imaju kao u Autsriji, Belgiji ili Nemačkoj ograničene su ustavima tih zemalja, dok u Italiji, Španiji, Danskoj, Finskoj, Velikoj Britaniji takve nadležnosti nemaju ni federalne jedinice po njihovim ustavima. Nije je predvideo ni Ustav Srbije za autonomiju Vojvodine, ali predviđa statut- konstatovao je Petrov.
U diskusiji su učestvovali i profesor Kosta Čavoški, docent Tanasije Marinković, savetnik predsednika Skupštine Vojvodine i poslednji predsednik Ustavnog suda Vojvodine Todor Gajinov, inače jedan od pisaca predloženog Statuta Vojvodine. On je rekao da se mora uzeti u obzir činjenica da su ustav i Ustavni zakon odredili termine, po kojima se najviši pravni akt Vojvodine mora doneti do kraja godine i da stoga „mora imati neke nedostatke na koje je ukazano“.
Na jučerašnjem skupu profesora prava predloženi statut Vojvodine nazvan je i „mini-ustavom“. Sve vreme su diskusiju pratile pojedine sudije Ustavnog suda Srbije, jer, ukoliko se od njega zatraži ocena ustavnosti, svih deset sudija će morati da bude jednoglasno za „da“ ili „ne“.

(Dnevnik)