Skip to main content

VOICE: Strah i nepoverenje kod Ukrajinaca u Vojvodini i Srbiji zbog proruske propagande

Građani 31. јан 2023.
11 min čitanja

„Oni će nas napasti, siguran sam, u nekom trenutku“

Dezinformacije i propaganda vezane za rusku agresiju na Ukrajinu izazivaju strah i nepoverenje na pripadnike ukrajinske zajednice u Vojvodini i Srbiji.

Kako se može zaključiti iz više desetina odgovora koji su pristigli na anketu VOICE-a, najveći deo te zajednice i ne prati domaće medije upravo zbog njihovog proruskog narativa.

Pokušavaju, dodaju, da se sa lažnim vestima i dezinformacijama izbore na jedini pristupačan način – putem društvenih mreža demantovanjem laži, raskrinkavanjem lažnih vesti i dezinformacija i pokušajem da zaustave njihovo širenje.

Odgovori u anketi su dodatno pojačali utisak koji je prisutan – u dosadašnjem toku rata nije bilo slučajeva fizičkog nasilja prema Ukrajincima u Srbiji, ali se uprkos tome oni ne osećaju bezbedno zbog toga što je zvanična Srbija na ruskoj strani.

Kada je u pitanju informisanje, pored prijatelja iz Ukrajine od kojih putem društvenih mreža dobijaju prave informacije, po odgovorima je jasno da najviše veruju ukrajinskim i međunarodnim Telegram kanalima („Труха Украина”, „Ateo Breaking”, „Nexta live”, „Ukrajina 24/7”).

Za informisanje su im bitni i „Українська правда”, „Лівий Берег”, „НВ”, “Настоящее время”, kao i ruski opozicioni mediji.

Među izvorima informisanja od poverenja tu su i Institut za proučavanje rata (ISW), Glas slobode, Reuters, BBC i drugi zapadni mediji, kao i Al Jazeera, ali i FB grupa „Rusi, Belorusi, Ukrajinci i Srbi zajedno protiv rata”.

Od naših medija, anketirani dominantno poverenje imaju u N1 i Nova S, novine Danas, kao i portale poput Radija 021, Autonomije, Peščanika. Pojedini navode da veruju i RTS-u, B92 i TV Prva.

Alati propagande a ne mediji

Kada su u pitanju provladini tabloidi i mediji sa nacionalnom frekvencijom, učesnici ankete  gotovo jednoglasno kažu da ih ne prate jer su:

„ProRuski ProPutinski i propagandni servis vlasti”,

„Zbog žutila i očigledne propagande”,

„Zato što to nisu mediji, nego alati propagande”,

“FSB mediji”,

„Propaganda zločina”,

“Zato što je u takvim nazovi medijima naprosto sve laž, čak i vremenska prognoza”…

Na pitanje „Kako takve vesti utiču na Vas i Vašu okolinu?”, odgovori se kreću uz dve linije, jedna koja ne može da navede konkretne posledice i druga, koja ih vidi i oseća:

“Ljudi misle da je Ukrajina nova NDH”,

“Na mene poražavajuće. Značajna većina u mojoj okolini podržava rusku agresiju na Ukrajinu…”,

“Mržnja i agresija Srba prema Ukrajincima i ostalima ko ne podržava rat”,

“Na mene ne previše, živeo sam u Rusiji i znam kako funkcioniše njihova propaganda”,

“Na okolinu pogubno, mene ljute”,

“Čine nas nervoznim jer ljudi okolo veruju u laži”,

“Ljudi oko mene postaju nesposobni da se pomire sa tim da sve u šta su verovali proteklih decenija nije u stvari istina i veruju da ih svi lažu. Povećana paranoja u društvu”,

“Na okolinu jako, možda im ne veruju, ali su ljudi dezinformisani”…

Kad veruješ Hepi televiziji…

Da su dezinformacije u korist Rusije i njena propaganda uspešni potvrđuju dva učesnika ankete:

Prva osoba (anketa je anonimna) kaže da najviše veruje „Russia Today” i „Sputnjiku”, a da provladine tabloide ne prati “Zato što lažu, kao i vi”. “Pretili su mi ukrajinski nacisti” dodaje, iako nije sigurna da je to zbog medijskog izveštavanja. Pokušava, dodaje, da se bori protiv dezinformacija ali bez uspeha: “Pokušaj nije bio uspešan zato što je sagovornik rusofob i nacista” precizira. Kaže i da poznaje one koja se bori protiv ruske propagande “Tako što svima govore da su glupi”.

Drugi učesnik ankete bio je direktniji. Kaže da najviše veruje Hepi televiziji i RTS-u. Prati redovno i tabloide jer smatra “da imaju realno stanje na terenu” za razliku od prozapadnih kod kojih je „mnogo mržnje”. Na pitanje da li misli da su tabloidi pod uticajem Rusije, kaže: “Mislim da zapravo zaista veruju da je Rusija na pravoj strani”.

Dodaje da nije bilo promene u izveštavanju takvih medija od početka agresije na Ukrajinu: “Ne, sve vreme sprovode rusku propagandu”. Na pitanje “Kako takve vesti utiču na Vas i Vašu okolinu?” precizira: “Žao mi je naroda ali mora se iskoreniti jedno vidljivo zlo”. Kako anketa odmiče, tako se i sagovornik “opušta” pa na pitanje “Na koji način su lažne vesti uticale na Vas?” odgovara sa: “Ne utiču ali neka budale plaćeničke pišu dok još mogu. Kasnije biće kasno”.

Na pitanje “Postoje li organizovane grupe Ukrajinaca u Srbiji koje se bore na neki način protiv dezinformacija?” odgovara sa da, ali dodaje da nije njihov član. A onda, na pitanje na koji način se konkretno bore protiv propagande kaže sledeće: “Kad bih znao da takvi postoje lično bih ih uhapsio. Nemaju šta tražiti u Srbiju, to su nacisti”.

„Biti neutralan znači biti na strani agresora“

Građanska neformalna grupa „Rusi, Belorusi, Ukrajinci i Srbi zajedno protiv rata” spontano je nastala kao reakcija protiv Putinove agresije na Ukrajinu. Jedan od njenih članova Igor Mitrović za VOICE objašnjava da se to dogodilo već prvog dana ruske agresije, nakon skupova na beogradskom Trgu republike i pred ruskom ambasadom, gde se okupilo tridesetak ljudi, među kojima i Rusi i Ukrajinci koji od ranije žive u Srbiji.

„Nismo znali šta, jednostavno smo osećali nepravdu koju moraš nekako da ispoljiš i onda smo osnovali tu Fejsbuk grupu ’Rusi, Ukrajinci, Belorusi i Srbi zajedno protiv rata’, a ubrzo zatim i stranicu. Organizovali smo redovne proteste svakih mesec dana, imali humanitarne akcije, tribine, odlučili smo da ne ćutimo i da nam prva tačka bude promena javnog mnjenja u Srbiji, šta god to značilo”, precizira Mitrović.

Dodaje da je jedan od njihovih ciljeva borba protiv ruske propagande i dezinformacija, zbog čega se trude da svim običnim ljudima koji prate njihovu stranicu serviraju vesti koje su proverene i tačne.

Mitrović kaže da su pretnje administratorima krenule paralelno sa osnivanjem stranice, ali da ih nisu izuzeti ni drugi članovi grupe. Za ovih gotovo godinu dana rata, nastavlja naš sagovornik, prikupili su ogroman broj pretnji.

„Planiramo da sve pretnje prikupimo i da predamo nadležnima u zemlji, pa čak i nekim evropskim institucijama. To je toliko pretnji, to ne mogu da vam objasnim, najgadnijih pretnji koje možete da zamislite, na dnevnom nivou po deset najmanje dobijamo, i to govorim samo o onim koje stignu u lične inbokse”, navodi on.

Novinar i politikolog Boris Varga je na meti pretnji

Miroslav Hočak iz Evropskog kongresa Ukrajinaca kaže za VOICE da ukrajinska zajednica, koja je više od 100 godina prisutna na ovim prostorima, u suštini nije imala nikakvih problema u smislu fizičkih okršaja, ali da su psihološki pritisci svakodnevica.

„Nije prijatno ići ulicama na kojima je ispisano ’Z’, kao ni videti da se prodaju majice sa likom Putina. To čak i nije normalno i pokazuje koliko je iskrivljena slika u Srbiji, da ono što je u Evropi nenormalno kod nas, na žalost, postaje normalno”, ističe Hočak.

Ocenjuje da najglasnijih, pripadnika desnih pokreta ima možda 20 procenata, kao i da je otprilike isti broj onih koji su naklonjeni Ukrajini. Međutim, dodaje, problem je što preostalih 50-60 odsto žele da budu neutralni po ovom pitanju.

„Biti neutralan u Srbiji je u suštini biti na strani agresora. Isto što je u Drugom svetskom ratu bila neutralnost prema Hitleru”, upozorava Hočak.

Ocenjuje i da je cela teritorija nekadašnje Jugoslavije podložna ruskom uticaju, ali da mu je Srbija možda ipak najviše izložena.

„Z” u liftu

Politikolog i novinar Boris Varga, za VOICE ističe da zbog svojih stavova o ratu u Ukrajini od početka agresije redovno dobija pretnje preko Fejsbuka, kao i da je u liftu zgrade u kojoj živi nacrtan simbol ruske okupacije „Z”.

„Svestan sam da je to zbog mojih javnih novinarskih i politikoloških stavova. Nisam prijavio Tužilaštvu za visokotehnološki kriminal, ali se spremam to da uradim kada procenim da je potrebno”, kaže Varga.

Kada je u pitanju ukrajinska zajednica u Srbiji, odnosno vojvođanski Ukrajinci, nastavlja Varga, iz kontakata sa njima na početku agresije shvatio je da su uplašeni prevashodno zbog prisutne agresivne (pro)ruske propagande.

„Plašili su se ne samo neprijatnosti, već i dugih negativnih posledica po svoju bezbednost. Nije se znalo kakav će biti ishod prvog jakog napada na Kijev, većina analitičara (i na Zapadu) je Ukrajini davala nekoliko dana. I to nije prvi put da su Ukrajinci i Rusini u Srbiji uplašeni. Početkom devedesetih imali su strah od srpskog nacionalizma. Posledice rata, stradanja i deportacije osetili su tada Ukrajinci i Rusini u Vukovaru”, podseća Varga.

Strah je među Ukrajincima u Srbiji zavladao ponovo 2014. godine, kada je nakon anksije Krima izbio rat u Donbasu i kada su, kako dodaje, iz Vojvodine i Novog Sada dobrovoljci, “mnogo otvorenije nego sada zbog nepostojanja zakona”, odlazili da ratuju na strani proruskih sepratista, odnosno Rusije.

Dominantna (pro)putinovska propaganda

Kada je Srbija u pitanju, mnoge dezinformacije sa početka rata i danas su prisutne među značajnim delom populacije. Među najrasprostranjenijima su one da je Ukrajina „isprovocirala rat s Rusijom u korist NATO-a“, zatim da se Rusija bori potiv „nacista“ u Ukrajini, kao i da se na teritoriji Ukrajine nalaze nekakve „biolaboratorije“, te da Ukrajina kao nacija nije ni postojala do posle Drugog svetskog rata, kada je „izmišljena od strane komunista“.

Uvreženi su i oni stavovi po kojima je Zelenski marioneta Zapada, zatim da SAD i EU zdušno šalju oružje Ukrajincima kako bi ubijali svoju „braću” Ruse, kao i taj da je vojska Rusije „druga na svetu“, zbog čega su Ukrajina i njena vojska inferiorni i na pragu poraza.

Naši sagovornici ocenjuju da je pravac širenja takvih vesti preko naivnih ljudi, jer postoji taj  kontingent od 10-20 procenata koji slepo veruje i zahvaljujući kojima se onda te vesti šire danima nakon emitovanja, čak i ako je u međuvremenu dokazano da je u pitanju laž.

Varga kaže da je, pored Ukrajine kao prvog fronta, odmah nakon početka rata trebalo da se otvori i drugi front za hibridni rat, koji bi se nalazio u Evropi, s mogućnošću da se na Balkanu ode i konkretnije u pravcu sukoba.

„Rusiji nije uspelo da u Evropi sačuva te kanale propagande, odmah su države Evropske unije i EU kao takva reagovali i zabranili medije ruskog porekla poput Raša tudej (Russia Today)”, podseća on. Sa druge strane, kaže, u Srbiji se to nije dogodilo, a dok se Rusija nije konsolidovala ovde su mediji dobrovoljno propagirali rusku stranu priče.

„Ja čak i sumnjam da su u mnogo slučajeva Rusija ili ruska sredstva stajala iza toga. Istraživanja su pokazala, čak i iz EU, da fejk njuz i cela ta propaganda nije ruska nego da je stvorena tu, što iz interesne rusofilije, što iz potrebe da se privređuje na tome”, navodi on.

Dodaje da u međuvremenu ruski uticaj jača, kao i da je kruinisan dolaskom Raša tudej u Srbiju.

„To je skandal, ta situacija će svakako da provocira pre svega partnere u Evropskoj uniji”, smatra Varga.

Javni servis, farme trolova i botova

Naši sagovornici saglasni su da je proruska propaganda uspešna jer u Srbiji dezinformacije padaju na plodno tle. Igor Mitrović upozorava da to ide dotle da se čak i na Radio-televiziji Srbije neretko pojave lažne vesti.

„Prevedu vest serviranu iz Kremlja i pročitaju je na javnom medijskom servisu, a ta vest je lažna, na primer pao Donbas ili pao Mariupolj, a u tom trenutku još nije pao, i tako dalje”, precizira on.

Miroslav Hočak: Iz NIS-a se štošta finansira

Dodaje da je na internetu to još organizovanije i da za taj posao koriste takozvane farme trolova i botova, koje su prvobitno upotrebljavane u periodu od 2014-15 za političku propagandu, koja je bila umešana i u izbornu kampanju Donalda Trampa.

„Imaju glavni sajt odakle diriguju vest tog dana. Ta vest se neverovatnom brzinom proširi na srpsko tržište, pa mi do uveče imamo lažnu vest koja se vrti na svim Fejsbuk grupama, Tviteru, čak i na našim medijskim servisima, a bukvalno može da se uhvti trenutak kad je puštena tamo. Nekada čak bude i loš prevod jer očigledno koriste Google translate”, upozorava Mitrović.

Dodaje da je od nezadovoljnog bota iz Sankt Petersburga procurila i metoda rada koju botovi svakodnevno primenjuju, a prva stavka u toj propagandi je zamena teza.

„Kad ti kažeš Rusija je napala Ukrajinu, oni kažu a šta je Amerika radila Jemenu? Ili Iraku? To je bukvalno napisano na papiru.

Druga teza je relativizacija. Ljiljana Smajlović je čak svoju emisiju tako naslovila. Oni se time služe bukvalno svaki dan”, ističe Mitrović.

Sve slabije proevropsko raspoloženje zbog proruske propagande

Velika žrtva proruske propagande jeste proevropsko raspoloženje građana Srbije, ističe za VOICE Boris Varga.

Zahvaljujući tom delovanju proruskih medija, dodaje, pojačano je prisustvo antizapadnog i antievropskog raspoloženja zbog čega je ugrožena takozvana „društvena podrška ulasku u EU”.

„Mislim da je vlast upravo to i htela da postigne jer se ruska propaganda ne može drugačije sagledavati bez politike prema Kosovu i priznanja Kosova. To je manevarski prostor koji je stvoren kako biste imali klackalicu – čim se pritisne Beograd da rešava odnose sa Prištinom i priznanje Kosova, Beograd se prebacuje na krizu sa Rusijom, uvođenjem sankcija, proruskom politikom”, upozorava on.

Kada su u pitanju državni mediji, napominje Varga, njihov uticaj varira kao i politika Srbije prema Ukrajini, koja nije sasvim jasna.

„Beograd je i dalje u tom limbu, čas na strani Evropske unije, čas na strani Moskve, i to se menja po potrebi jedne stranke, jednog režima, jednog čoveka – predsednika Srbije. U zavisnosti od toga koliko Zapad reaguje na to laviranje Srbije, takva je i politika. I biće nadalje, dok god Zapad bude dopuštao Srbiji prostor da vodi antizapadnu, antievropsku, prorusku politiku, iako ona nije u skladu sa kandidaturom i onim što bi trebalo da predstavlja  politika jednog kandidata za ulazak u EU”, ističe Varga.

Miroslav Hočak podseća da je od 2008. godine Rusija zauzela medijski prostor Srbije, od kada taj uticaj neprekidno jača.

„NIS je danas najprofitabilnija kompanija Srbije i verovatno se odatle puno šta finansira”, ističe Hočak.

Dodaje da je ilustrativan i primer to što nijedan medij iz Srbije nema svog izveštača ili dopisnika iz Ukrajine, već im taj sukob „pokrivaju” dopisnici iz Moskve koji su, po Hočakovoj oceni, „subjektivni i proruski”.

Varga podseća da su ulice na keju kraj Dunava pred Exit festival osvanule ispisane slovom „Z”,  za šta još niko nije odgovarao. Bilo je, podseća, i brojnih proruskih protesta sa učesnicima koji su nosili zastave Rusije, Putinove slike i neizbežno „Z”.

„Mi smo policijska država i imam osećaj da se sve zna i ako neko išara ’Z’ pred EXIT da to vlast i država ne mogu da ne znaju. Mislim da je namerno takva politika i da je Grad Novi Sad bio možda i više u fokusu nego Beograd”, kaže Varga.

On podseća  da je Putin i dalje počasni građanin glavnog grada Vojvodine.

„To je jako simbolično jer je tu i NIS, kao neformalni predstavnik Rusije. Ne postoji direktni dokaz da je nešto povezano, ali isuviše tih elemenata je tu u Novom Sadu da se ne bi govorilo o povezanosti. Novi Sad je jedan multikulturni grad koji treba lomiti i po pitanju antifašizma i po pitanju višekulturalnosti, liberalnih vrednosti, pa tako i ovih proevropskih”, napominje Varga.

Podrška Vagner grupi

Neposredno pred Novu godinu, u dva navrata u Beogradu je uništen mural ukrajinskoj pesnikinji Larisi Kosač (1871-1913).

Kako je preneo beogradski list Danas, na licu mesta ispisana su crna slova “Z” i poruke “Ovo je Srbija!” , “Gospodo, ne zaboravite gde se nalazite”.

Grupa građana “Rusi, Ukrajinci, Belorusi i Srbi zajedno protiv rata” prethodno je organizovala čišćenje tog murala nakon prvog uništavanja, a Mitrović za VOICE uništavanje karakteriše kao “podmukao čin”.

“Ona je pesnikinja i nema nikakve veze sa politikom”, ističe.

Nakon toga, u Beogradu je osvanuo mural plaćeničkoj Putinovoj vojsci „Vagner”.

Njegovo ekspresno uništavanje još iste noći izazvalo je reakciju desničarske Narodne patrole, koja ga je i postavila, a koja se javno oglasila pretnjom.

To bi mogla biti moguća pretkretnica u dosadašnjem odnosu prema protivnicima Putinovog rata u Srbiji.

Naime, Narodne patrole poručile su na svom Telegram nalogu, kako je preneo N1, da ruskim liberalima u Srbiji “otkazuje gostoprimstvo” uz pretnju „da će se njihove zastave gaziti, a zastave Narodne patrole gledati”.

„Mnogi su zloupotrebili naše gostoprimstvo, počeli su da, kako sami kažu ‘menjaju svest i stav srpskog naroda’. Pravili su svoje javne manifestacije gde se pokazivalo kako u Beogradu postoji podrška ukrajinskoj strani”, istakli su između ostalog ekstremni desničari.

Dodali su i da ih „žvrljanje grafita grupi ’Vagner’ i agresivan pristup protiv srpskog stava obavezuju da ruskim liberalima otkažu gostoprimstvo”.

„Oni će nas napasti, siguran sam, u nekom trenutku“

Mitrović ocenjuje da je jasno da bi do eskalacije moglo da dođe kad-tad.

„Oni će nas napasti, siguran sam, u nekom trenutku i to je sad potpuno jasno. Jutros su otvorene pretnje slali. Šta možeš zapravo kad ti neko preti? Ništa. Da menjam način života sigurno neću, da se krijem sigurno neću, govorim u svoje ime i u ime naše grupe. Nećemo da se krijemo sigurno”, istakao je Mitrović.

Dodaje da straha nema ni kod „ruskih liberala”.

„Oni su pobegli od deset puta gore torture, tako da su i oni spremni”, ističe.

Uveren je da sve te ekstremno desničarske grupe „rade na komandu”, zbog čega će sigurno na prvi ozbiljniji napad reagovati izlaskom u javnost i podnošenjem prijava nadležnim organima jer, kako kaže, tom problemu mora ozbiljno da se pristupi.

Hočak kaže da je teško sa sigurnošću reći šta se krije iza pretnji desničara, ali da se ne treba predavati.

Pogotovo, dodaje, što se narativ u poslednjih nekoliko nedelja menja i što se čini da će i u vlasti „biti nekog otklona od Rusije”.

Dalibor Stupar (VOICE)