Koliko pokvarenosti treba da se izlije pred naše noge i kako je do neprepoznavanja dovedena suština prevare… Kako nas država i njeni ministri obmanjuju po principu stotina izgovorenih laži koje postaju istina može se pokazati na bezbroj primera, pa i na odnosu prema poljoprivrednicima i poljoprivredi. Znaju paori dobro da je kategorija istine postala prevazi?ena, ali odavno nije bilo da im neko baš ovako zamazuje o?i.

A niko nije toliko slep kod o?iju da nije video kako je ovog leta bilo na njivama – usevi i zemlja sprženi, prinos u najmanju ruku prepolovljen, šteta procenjena na milijardu evra. Od letos država najavljuje najpre zbrajanje štete a onda i pomo? poljoprivrednicima. Od letos obe?ava, a od jeseni pribegava gebelsovskoj taktici, koja se, ako ni zbog ?ega drugog, barem sude?i po tome što paori ?ute i ne bune se, pokazala efikasnom: govori kako je pomogla – a nije.

Nikakav zvani?an podatak o visini štete od suše vlast nije obnarodovala. Ne zna se zapravo na kraju da li je gubitak poljoprivrednika i države pola milijarde evra, milijardu ili više od toga. Da je štete bilo – bilo je, jer ne bi u suprotnom obe?avali pomo?. Zasedala je tim povodom republi?ka vlada, sastajala se i pokrajinska, a bile su i dve zajedni?ke sednice, sa kojih je poru?eno da procene gubitaka i adekvatna pomo? samo što nisu. Poljoprivrednici, me?utim, kažu da je nisu dobili. Umesto obe?anog jeftinijeg dizela, ušli su u jesenju setvu s najskupljim gorivom u regionu. Umesto osloba?anja od poreza, ovih dana stiže im na naplatu namet na imovinu ve?i nego lane. Olakšice kod pla?anja PIO doprinosa i naknade za odvodnjavanje više niko i ne pominje.

Dok sneg ne pokrije i njive i obe?anja

Prošla je žetva, prošla je i setva – najvažniji poslovi u poljoprivredi, a oni koji su ?ekali da se silne izjave nadležnih u Republici i Pokrajini sprovedu u delo, ostali su na cedilu. Da ironija bude ve?a, ministar poljoprivrede Srbije Branislav Nedimovi?, govore?i o ublažavanju posledica suše, re?e pre nekoliko dana da je do sada primenjeno šest mera koje su bile usmerene na pomo? u jesenjoj setvi ili otkupu poljoprivrednih proizvoda. Rekao je, doduše, i da ne zna kada ?e biti doneta mera kojom se poljoprivrednicima pomaže pri nabavci goriva jer se o tome još razgovara sa Ministarstvom finansija. Dokle? Dok sneg ne pokrije i njive i obe?anja.

– Do nas nije stiglo ništa od toga što je pominjano kao podrška u ublažavanju gubitaka. Poljoprivrednici ništa nisu dobili. Bilo je razmene pšenice preko Direkcije za robne rezerve ali to je išlo zemljoradni?kim zadrugama i povlaš?enim firmama. To do malih i srednjih poljoprivrednika nije došlo. Ni mali prst nam država nije pružila. Davimo se, svake godine smo sve siromašniji i sve manje rentabilni zbog države koja ve? pet godina drži cene u depresivnom stanju – oko 60 odsto su niže nego što su bile tada – ukazuje u razgovoru za VOICE poljoprivrednik Jovan Negovan iz udruženja “Pan?eva?ki ratari”.

On kaže da su poljoprivrednici okupljeni u ovom udruženju o?ekivali od države barem toliko da od njih više uzima.

–Ne treba da nam da novac, ali može da nas oslobodi enormnih dažbina. Recimo, mogla je i trebalo je da dizel gorivo oslobodi 50 odsto nameta koji su sada 80 dinara po svakom litru (akcize, takse i PDV), i zbog kojeg je naše gorivo najskuplje. Pa ne?e roditi samo nama, rodi?e državi, a ona ?e se hvaliti pove?anim BDP-om i spoljnotrgovinskim bilansima. A kako možemo kvalitetno posejati i zasnovati novu proizvodnju u ovim uslovima? I sad država ima dobit, jer je nas odrala. Niko u Evropi ne bi ušao u poljoprivrednu proizvodnju u ovakvim uslovima – kaže Negovan. – Kada vam u ovakvim uslovima ne pomaže, šta možemo o?ekivati? O?igledno, nema politi?ke volje i bilo kakvog interesovanja za probleme poljoprivrednika.

“Pan?eva?ki ratari” zajedno sa drugim poljoprivrednim udruženjima tražili su od Vlade Srbije u par navrata hitne mere, uz proglašenje elementarne nepogode, prvenstveno od suše, sa svim elementima socijalne, egzistencijalne i radno-profesonalne zaštite, navode?i da je šteta na kukuruzu u Banatu iznosila najmanje 70 odsto, i da je finansijski krah ratara ove godine iskazan negativnim bilansom i kod ostalih kultura.

Realna ali naivna o?ekivanja

Osnovni zahtev “Pan?eva?kih ratara” bio je zna?ajno umanjenje dažbina “koje podse?aju na danak turskih dahija” i koje su, ocenili su u udruženju, ekstremno visoki, a neki i nezakoniti.

Sve što je navedeno u paorskim zahtevima, predstavnici Vlade Srbije su i obe?avali. Najpre, otpis naknade za odvodnjavanje u prošloj godini (kamate i osnovice). U Udruženju ukazuju na to da se ta naplata zasnivala na uredbi Vlade Srbije – pritom ne uvažavaju?i zakon o vodama, pa samim tim, kako kažu, i ne postoji zakonsko pravno dejstvo. Tako?e, tražili su i otpis ove naknade u 2017. godini, iako je ona sada u nadležnosti vodoprivrednih preduze?a kao javnih preduze?a države Srbije. Bilo je re?i i o tome da ?e se PIO doprinos staviti u status mirovanja za celu 2017. godinu (oko 72.000 dinara po svakom registrovanom gazdinstvu).

–Imaju?i u vidu i to da su subvencije poljoprivrednicima toliko minorne da manje ne mogu biti, i gotovo su pred ukidanjem, jer su najniže u Evropi (svega 17 evra po hektaru za biljnu proizvodnju), naše o?ekivanje da ?e država iza?i u susret bilo je realno. Ali i naivno – kaže Negovan.

Ništa od rasta privrede od tri odsto

U biltenu “Makroekomske analize i trendovi” (MAT) navedeno je da se zbog problema u poljoprivredi i energetici ne?e ostvariti predvi?eni rast privrede od tri odsto do kraja godine.  Ekonomisti ukazuju na to da je suša pogodila i druge, mada ne jako kao nas s obzirom na ve?i udeo poljoprivrede u našem BDP-u. Otprilike da ?e na naš BDP uticati negativno 0,8 do jednog procentnog poena, dok ?e zemlje u okruženju smanjiti BDP za oko 0,4 procentna poena.
Kada je o padu poljoprivredne proizvodnje re?, analiti?ari, imaju?i u vidu podatke zavoda za statistiku, dolaze do toga da je ostvarena proizvodnja pšenice od 2,278 miliona tona, što je za 21 odsto manje u odnosu na proizvodnju u 2016. godini. O?ekivana proizvodnja kukuruza je 4,022 miliona tona, što je za 45,5 odsto manje u odnosu na proizvodnju ostvarenu u prošloj godini. U pore?enju sa prošlom godinom, o?ekuje se manja proizvodnja še?erne repe (6,3 odsto), suncokreta (13 odsto), soje (20 odsto).
U pore?enju sa proizvodnjom ostvarenom u prošloj godini, o?ekuje se manja proizvodnja jabuka za 6,6 odsto i manja proizvodnja šljiva za 28,6 odsto. Ina?e, kona?ni statisti?ki podaci o biljnoj proizvodnji u 2017. godini bi?e dostupni u toku marta 2018.

Slavko Vukov iz Saveza udruženja poljoprivrednika Banata tako?e kaže da su ratari verovali u to da ?e dizel biti jeftiniji 25 do 30 dinara, kako se govorilo od Vlade do lokalnog nivoa.

– Nikakav vid pomo?i nije se desio. Ni lokalna samouprava u Zrenjaninu, a koliko nam je poznato, ni u drugim banatskim opštinama, ništa nije uradila. Naprotiv, upravo nam stižu rešenja o porezu na imovinu i to ve?i od lanjskog. Ionako se taj porez obra?unava na nekorektan na?in, jer se uzima u obzir tržišna vrednost poljoprivrednog zemljišta. Kako se može proceniti ta vrednost? Pa mi poljoprivredno zemljište doživljavamo kao osnovno sredstvo, prihodujemo onoliko koliko s njega uberemo. Ali to je samo deli? kompleksnog problema koji optere?uje poljoprivrednu proizvodnju, naro?ito u ovoj teškoj godini – kaže Vukov.

Dodaje da su njive kako-tako zasejane, da nije poštovana agrotehnika, jer to finansijska situacija nije dozvoljavala, pa je pitanje šta ?emo dogodine žnjeti. Da je lokalna samouprava zaista mogla da uradi nešto, pokazuje primer Srbobrana, koji je od donatora obezbedio seme pšenice za ratare koji su imali gubitke zbog suše.

– Poljoprivrednici koji imaju aktivni status, gazdinstva do dva hektara i prebavilište na teritoriji opštine Srbobran imali su pravo na pomo? u vidu semenske pšenice. To je bila pomo? za manje poljoprivredne proizvo?a?e, koji su i najugroženiji. Smatrali smo da njima najpre treba iza?i u susret kako bi kvalitetnije obavili setvu hlebnog žita. Na raspolaganju su bile 82 tone semena, za oko 150 poljoprivrednika sa teritorije opštine – kaže za VOICE Relja Kurja?ki, ?lan opštinskog ve?a zadužen za poljoprivredu.

Seme pšenice je, kako kaže, posejano pre optimalnog roka. Prema re?ima Kurja?kog, u planu su sli?ne akcije i za prole?ne poljoprivredne radove na teritoriji ove opštine jer su posledice suše ozbiljne.

Navodnjavanje – ludom radovanje                  

„Posao države nije da kompenzuje svaku štetu od suše, ve? da stvori uslove da štete u budu?nosti bude što manje, a mi to radimo preko izgradnje sistema za navodnjavanje ali i novog sistema protivgradne zaštite koji bi trebalo da bude operativan slede?e godine“, jedna je od poslednjih izjava ministra Branislava Nedimovi?a vezana za sušu. Verovatno je, govore?i o navodnjavanju, ministar na umu imao “veliki projekat” u selu Ma?a kod Zrenjanina, gde ?e se 17 kilometara dug kanal za odvodnjavanje pretvoriti u dvonamenski, pa ?e, kako je najavljeno, po potrebi služiti i za navodnjavanje. To je, veli ministar (?etvrti po redu koji navodnjava arapskim kreditom), po?etak ralizacije posla za koji smo od Ujedinjenih Arapskih Emirata uzeli zajam od stotinu miliona dolara.
–Ne vidim da je, imaju?i u vidu radove na teritoriji zrenjaninske opštine, re? o istinskom ulaganju. Više to li?i na redovno održavanje kanalske mreže. Imam kanal pored njive, ali izlišno je pri?ati o navodnjavanju dok se ne elektrificira atar. Bez struje nema rentabilnog navodnjavanja – kaže Slavko Vukov i naglašava da se, kada se ozbiljno razmišlja o toj investiciji, moraju imati odmereni i opravdani planovi. – U poslednjih 18 godina ovo je šesta suša koja je pogodila srpsku poljoprivredu i useve poljoprivrednika. Svakako nije najve?a, ali njena u?estalost i intenzitet trajanja veoma zabrinjavaju. Država mora da izna?e na?in da se izbori ne samo sa sušom, ve? i klimatskim promenama koje se sve ?eš?e manifestuju i negativno uti?u na prinose u poljoprivredi.

“Slede?e godine ?emo se svi hvatati za glavu”

U drugim delovima Vojvodine, sli?nih inicijativa nije bilo. U ataru Žednika završena je setva, ali ve? je pre toga dobar deo površina nauštrb pšenice preuzela uljana repica, koja je, kažu ratari, isplativija pa možda i sigurnija od hlebnog zrna.

– Setva pšenice je gotova, a obe?ana pomo? je izostala. Lepo je bilo vreme, kukuruz je skinut i krenulo se u setvene poslove, a nije se ?ekalo jeftinije gorivo, ?ubrivo i seme koje su najavljivali nadležni i u Pokrajini i u Republici. Od toga nije bilo ništa, a mnogo bi nam zna?ilo da smo imali subvencionisan repromaterijal nakon ogromne štete koju smo letos pretrpeli. Znalo se pre tri meseca šta nas ?eka i niko ništa nije preduzeo – kaže za VOICE poljoprivrednik iz Novog Žednika Miroslav Ivkovi?.

Po njegovim re?ima, bio bi najefikasniji na?in da država pomogne poljoprivrednicima da je dala 30 odsto subvencionisano ?ubrivo, gorivo bez akciza i seme. Ovako, pšenica je posejana ali je agrotehnika, i ona osnovna, izostala pa ?e biti i prinos umanjen, kaže on. – Posledice suše i zanemarivanja poljoprivrednika vide?emo tek dogodine i tada ?emo se svi hvatati za glavu.

Komentarišu?i najave da ?e država eventualno da pomogne paorima, tako što ?e umanjiti naknade za odvodnjavanje, a bez drugih mera pomo?i, Ivkovi? ocenjuje da je to bacanje prašine u o?i.

– Ako bi nam prolongirali tu obavezu na godinu dana, ništa ne bismo dobili, jer bi nam potom stiglo i odvodnjavanje na naplatu, i to u dvostrukom iznosu, tako da nam ne bi bila neka olakšica. Nijedan nam namet nikad nije skinut, pa sigurno ne?e ni taj – veli on.

Sla?ana Gluš?evi? (VOICE)
Naslovna fotografija: Dragan Goji?