Ova godina je bila gora od svih prethodnih, ta nizbrdica loše govori i loše nam se piše, ali treba naći tračak optimizma i u najgoroj situaciji, izjavio je u intervjuu FoNetu novinar, književni i filmski kritičar Milan Vlajčić, koji očekuje da građani 3. aprila izađu na izbore i glasaju protiv vlasti.

Uprkos tome što strepi da u narednoj godini, sa ovom vlašću i „jednim čovekom koji ima odgovore na sva pitanja“, ništa ne sluti na dobro, Vlajčić ističe da smo „mi vitalan narod, da se treba boriti i imati poverenja u ljude“.

Ljudima treba objasniti da baviti se politikom nije biti hulja, đubre i izgovarati gluposti, naglasio je on i poručio da „ništa bolje od demokratije nije izmišljeno“.

Kod nas je, nažalost, demokratija ugušena do kraja, ocenio je Vlajčić i priznao da je svakog dana ljut i besan kada vidi šta se događa i sluša „te zvanične laži“.

Kako je napomenuo, u godini na izmaku najviše ga je naljutila „ogromna svinjarija sa takozvanim litijumom“, koja je na kraju pokazala da je „ovaj režim potpuno raskrinkan“.

„Iz odbrane ovog našeg visokog kralja Ibija videlo se da su oni već sklopili ugovore, uzeli lovu. To je pljačka. Oni su sve prodali, prodali vazduh, prodali vodu, sad će prodati zemlju. Oni prodaju sve i baš ih briga šta će sa Srbijom biti sutra“, upozorio je Vlajčić.

U svemu smo ugroženi, ukazao je on, ali je istakao da je ove godine bilo i fantastičnih stvari, najpre u kulturi, pominjući film iz „ovog našeg regiona ’Quo vadis Aida’“.

„To nije sarajevski film, to je južnoslovenski film, polovina glumaca pripadaju srpskom području. Kod nas se filmovi stvaraju na osnovu kooperacije i saradnje“, rekao je Vlajčić.

On je podsetio da je film finansiralo i svojim kreativnim snagama podržalo sedam kuća sa prostora bivše Jugoslavije.

Kako je predočio, „nikada u istoriji našeg filma se nije dogodilo da evropski Oskar u tri bitne kategorije pripadne jugoslovenskom filmu“.

Nasuprot tome, u potpunoj kontradikciji sa „Aidom“ je taj mentalitet „odbrane srpstva pomoću Ratka Mladića“, već 10 godina zvaničnog junaka ove politike „radikala na vlasti“, koji su samo promenili naočare, odela i dizajn, ocenio je Vlajčić.

On predviđa „da nas Evropa nikada neće primiti sa Ratkom Mladićem“, uveren da „ovom đuvegiji, koji glumi velikog Srbina, prvog i najpametnijeg, odgovara da Srbija tone“.

Upitan kako bi Srbija izgledala ako bi bar deo velikog novca namenjen naoružavanju završio u kulturi, Vlajčić je najpre odgovorio da prati armiju, analitički čita i gleda kako se u svetu radi, ocenjujući da „ovi kod nas kupuju prevaziđenu tehnologiju“.

„Drugo, za koji rat se mi spremamo? To je čista budalaština“, rekao je on i naglasio da svaka zemlja treba da ima armiju, ali da je „ovo kod nas arčenje para da bi se pokazalo kako Srbija može da dobije neki rat na ovom prostoru“.

„Mi smo poslednjih četiri-ratova izgubili i dosta je takozvanih gubitničkih ratova. Treba da razmišljamo o drugim stvarima. Međutim, kada je neko radikal u duši, taj ništa drugo i ne zna nego da stvara nesreću“, tvrdi Vlajčić.

Reagujući na vest da fond za kupovinu naoružanja sada premašuje milijardu evra, Vlajčić je procenio da bismo imali znatno bolju izdavačku situaciju da je kultura dobila trećinu tog novca.

Na pitanje o nedavnoj izjavi da se treba odbraniti od varvarstva, on je objasnio da to podrazumeva da se treba braniti kulturom i „podsećanjem da smo nekada bili relativno uspešna demokratija, ne mnogo uspešna, ali da su sada sve demokratske institucije narušene“.

Osvrćući se na stav vlasti prema susedima, on je uočio „mi sada nemamo dobre odnose ni sa Makedoncima, ni sa Crnogorcima, ni sa Bosancima, ni sa Hrvatskom“.

„Imamo dobre odnose s kim? Sa Lukašenkom, sa Orbanom, sa Putinom, sa Erdoganom, sa najvećim diktatorima“, premda Vlajčić misli da „oni nas koriste kao sitnu džebanu“.

Prema njegovom viđenju, „politički gledano, mi ne postojimo nigde u ozbiljnom svetu, ali imamo uvažavanja na planu kulture i na planu tradicije“.

Upitan u kojem veku Srbija živi, Vlajčić je uzvratio da „ovo nema veka, jer smo mi iskočili iz istorije, tu je problem, hoćemo da budemo u nečemu vrh, ali smo, nažalost, u vrhu po najgorim stvarima“.

Na pitanje o proizvodnji privida i konfuzije, on je podsetio da stručnjaci za takozvane nove informativne prakse i pi-ar savetnici izmišljaju paklene gluposti i izmišljotine kojima svakodnevno zasipaju i obmanjuju narod.

„To nije novo, to imate kod Orvela. Zamenjeni su pojmovi, treba zbuniti narod, prevariti ga i onda si dobio ono što si hteo“, obrazložio je Vajčić.

On smatra da zbog toga i postoje ove specijalne emisije u kojima se pojavljuje „takozvani predsednik Republike“, koji ima nešto da saopšti, „izgovori neke gluposti i besmislice“ ili pomene da će se obesiti o luster.

Vlajčić to vidi kao potvrdu „da smo u ozbiljnim nevoljama“ i primećuje da je u novinarstvu ostao „osrednji sloj koji je spreman sve da radi za svoju kiflu, dakle moraju da budu poslušnici“.

Upitan o suzbijanju kritičkog mišljenja, on je rekao da je Srbija duboko podeljeno društvo i ilustrovao da vlast stalno izmišlja neprijatelje, „a onda si ti taj pravednik, taj sveti Georgije sa mačem koji obećavaš narodu bolje“.

Na opasku da antagonizacija u društvu može lako da preraste u sukobe, što se moglo videti i na nedavnim protestima, Vlajčić je ocenio da su „ti protesti pokazali da je narodu dozlogrdilo“.

Ističući da Srbija treba i da bi mogla da bude uređeno, civilizovano i pristojno društvo, on je optimistički procenio da vlast, kao „kula od karata može jednog trenutka da se sruši“.

„Mene je sramota što kažem javno, ali to je sve jedno grozno Potemkinovo selo, koje može da se završi i na mnogo gori način, na ulicama i sa krvlju. To ne bih voleo“, naglasio je Vlajčić.

On zato u nastupajućoj godini, u optimističkoj varijanti, očekuje da narod 3. aprila izađe i glasa protiv, mada je svestan da će pritisak biti veliki i da vlast neće lako da padne.

Misli, ipak, da je opozicija „krenula relativno dobro“ i ocenjuje da „ovaj pokret iza koga stoji Marinika Tepić obećava nešto novo“, iako tu postoji mnogo klipova.

Na političkoj sceni je veliki mutljag, ali postoji čestiti deo opozicije, u koji je on ubrojao i Ne davimo Beograd i „zelene“, ma koliko bili neorganizovani.

To je i Pokret slobodnih građana. Ja sam bio jedan od pokretača. On se ljulja i levo i desno, ali mislim da je to još uvek jedna čestita pozicija, zaključio je Vlajčić.

(FoNet, Foto: N1)