Visoki komesar Ujedinjenih nacija za ljudska prava Folker Tirk izjavio je danas u Beogradu da građani Srbije koji žele da unapređuju demokratiju imaju negovu punu solidarnost i podršku.

„Tokom moje posete, dirnula me je otpornost ljudi sa kojima sam se sreo, kao i njihova želja i volja da unapređuju ljudska prava u ovoj zemlji. Oni imaju moju punu solidarnost i podršku“, rekao je Tirk na konferenciji za novinare.

Dodao je da je danas na Univerzitetu u Beogradu imao priliku da se sastane sa studentima i njihovim profesorima.

„Bio sam impresioniran energijom i entuzijazmom tih mladih ljudi. Izrazili su snažnu želju za slobodnim i demokratskim društvom, i žeđ za ljudskim pravima. Njihove glasove treba čuti i poštovati“, poručio je Tirk.

Prema njegovim rečima, društva napreduju kada postoji otvoren, slobodan i inkluzivan prostor za dijalog, gde se bezbedno može razgovarati o izazovima, gde se slobodno mogu izražavati mišljenja, gde se kritika može izneti bez straha od odmazde, i gde je ocrnjivanje kritičkih glasova stvar prošlosti.

„Sloboda izražavanja i pravo na mirno okupljanje su u samim temeljima društva – posebno kada postoje izrazita neslaganja o važnim pitanjima. Potrebno je naći rešenje tako da ostvarivanje ovih sloboda ne bude suprotstavljeno pravu na obrazovanje“, kazao je Tirk.

Dodao je da je tokom svoje posete bio zatečen stepenom duboke polarizacije i podele u društvu, kao i nepoverenjem u državne institucije i političke aktere.

„To ukazuje na potrebu da se obnovi društveni ugovor. Poverenje se može steći samo kroz mere za njegovo jačanje, otvoren um i samokritično promišljanje“, rekao je Tirk.

Naveo je da je apelovao na vladu da obezbedi transparentnost i sprovede neodložne i temeljne istrage o tragediji u Novom Sadu, kao i o svim navodima o nasilju nad mirnim demonstrantima.

„Osim toga, izrazio sam spremnost svoje Kancelarije da sprovede misiju za utvrđivanje činjenica o incidentima u vezi sa demonstracijama 15. marta“, precizirao je Tirk.

Naveo je i da je njegova Kancelarija primila izveštaje o racijama, verbalnim napadima, uznemiravanju, zastrašivanju, proizvoljnim hapšenjima, pretnjama i kampanjama blaćenja usmerenim prema braniocima i braniteljkama ljudskih prava i medijskim radnicima i radnicama.

„Primili smo i izveštaje o nezakonitom digitalnom nadzoru i tužbama usmerenim na zastrašivanje, što za posledicu ima ućutkivanje. To su, očigledno, bojazni koje treba ozbiljno shvatiti i pozabaviti se njima“, kazao je Tirk.

Dodao je da ga zabrinjava porast govora mržnje, kako na internetu tako i u tradicionalnim medijima.

„Na meti su posebno žene, Romi i Romkinje i druge zajednice, kao i LGBTIQ+ osobe i novinari i novinarke. A ponekad se čak i političari i visoki zvaničnici uključuju u retoriku punu mržnje. Demonizacija i stigmatizacija onih koji ostvaruju svoja ljudska prava i brane ih mogu samo da dovedu do još dublje polarizacije i straha“, poručio je visoki komesar UN za ljudska prava.

Naveo je i da je udar na rodnu ravnopravnost globalna pojava, koja se manifestuje i u Srbiji.

„Ispoljava se kroz nedavnu obustavu primene Zakona o rodnoj ravnopravnosti, mizogine narative i napade, posebno usmerene na žene u javnoj sferi, kao i kroz rodno zasnovano nasilje, uključujući femicid. I osobe sa invaliditetom trpe diskriminaciju. Njihova prava treba da budu garantovana, kako u zakonima, tako i u njihovoj primeni“, objasnio je on.

Prema njegovim rečima, Srbija je deo regiona koji je mnogo propatio zbog ratova i konflikata.

„Odgovornost za teška kršenja međunarodnog humanitarnog prava počinjena tokom devedesetih godina prošlog veka i dalje je veliki izazov. Veliki broj krivičnih predmeta je i dalje u istrazi, a sudski postupci su ograničeni i često spori. Većina osuđujućih presuda odnosi se na nižerangirane zvaničnike, dok su prekogranična pravosudna saradnja i razmena informacija i dalje na niskom nivou“, naveo je Tirk.

Podsetio je da Srbija nema ni zakonski okvir za priznavanje statusa nestalih lica i prava njihovih porodica, dok je pristup žrtava pravdi i reparacijama i dalje neodgovarajući.

„Memorijalizacija je suštinski važan deo procesa isceljenja. Negiranje ratnih zločina i veličanje ratnih zločinaca predstavljaju suprotnost tome. Bez stvarne tranzicione pravde, uključujući istinu i pomirenje, rane iz prošlosti će ostati otvorene“, upozorio je Tirk.

Poručio je da je u cilju daljeg napretka neophodno garantovati svrsishodno učešće svih relevantnih aktera u zakonodavnom procesu i ojačati nacionalne mehanizme za zaštitu ljudskih prava i nezavisnost sudstva.

(Autonomija, foto: Medija centar Beograd)