Skip to main content

Više od 200 miliona radnika u svetu ostalo bez posla zbog pandemije

Marginalci 06. okt 2021.
2 min čitanja

U svetu je zbog pandemije izgubljeno više od 200 miliona radnih mesta, a još 100 miliona radnika, među kojima su žene većina, u riziku su da se pridruže velikom broju nezaposlenih, ukazala je Međunarodna konfederacija sindikata (MKS).

Najveća sindikalna „porodica“ sveta, sa sedištem u Briselu, oglasila se povodom 7. oktobra – Svetskog dana dostojanstvenog rada i pozvala vlasti svih zemalja da odmah pristupe izradi planova zapošljavanja, objavio je portal UGS Nezavinost.

Generalna sekretarka MKS Šaran Barou izjavila je da Vlade moraju imati jedan prioritet, a to su radna mesta, i moraju se ponovo posvetiti punoj zaposlenosti jer je to osnova za ekonomsku sigurnost i socijalnu pravdu.

„Globalno tržište rada je pokvareno. Vlade nisu regulisale rad i izgubile su iz vida cilj pune zaposlenosti. Rad je još nesigurniji nego što je bio pre pandemije, a to zahteva promenu pravila kako bi ljudi bili zaštićeni od sve veće eksploatacije i sve veće nesigurnosti“, izjavila je Barou.

MKS zahteva da se do 2030. godine otvori 575 miliona radnih mesta, odnosno da se legalizuje najmanje polovina neformalnih poslova. To je jedini način da se omogući dostojanstven rad i ekonomski rast, što je osmi od 17 globalnih ciljeva razvoja (Agenda 2030.) koje su Ujedinjene nacije usvojile na samitu u septembru 2015. godine.

Prema rečima Barou, sindikati pozivaju vlade da sednu za okrugli sto sa sindikatima, poslodavcima i drugima kako bi hitno postavili ambiciozne ciljeve za stvaranje i zadržavanje radnih mesta.

„Naš zahtev za otvaranje novih radnih mesta je realan, posebno ukoliko vlade sprovode pravičnu poresku politiku umesto da se malom broju ljudi omoguće da gomilaju stotine milijardi dolara upravo izbegavajući porez. Taj prihod mogao bi pokrenuti otvaranje novih radnih mesta. A onda, vlade moraju ispuniti te ciljeve osiguravajući otvaranje radnih mesta koja ne ugrožavaju klimu kako bi se stabilizovala planeta i uspostavila ekonomija bez ugljenika“, navela je Barou.

I Međunarodna organizacija rada (MOR) odavno upozorava da je zbog pandemije ozbiljno smanjena zaposlenost u svetu. Posebno su pogođeni mladi između 15 i 24 godine, kojima nije bilo lako ni pre pandemije: nezaposlenost u toj starosnoj grupi natprosečno je visoka, mnogi rade za bedne nadnice, bez ugovora, zdravstvene i socijalne zaštite.

MOR navodi da je kriza izazvana zbog pandemije trostruko pogodila mlade ljude: gube svoj posao, obrazovanje ili usavršavanje im je prekinuto ili otežano, a za one koji završavaju školu – posla nema.

„Ti mladi ljudi će sada biti i teže pogođeni od drugih. Istraživanja pokazuju da kod ljudi koji na početku svog profesionalnog života dugo ne mogu da rade, to izaziva posledice koje često traju decenijama. Oni to nikada više ne nadoknade, nikada više ne nađu normalno profesionalno usavršavanje. Zbog toga sada postoji opasnost od lokdaun-generacije“, izjavio je generalni direktor MOR Gaj Rajder.

Prema ovogodišnjem izveštaju o ostvarivanju Ciljeva održivog razvoja do 2030. i dalje najbrže napreduju skandinavske zemlje Finska, Švedska i Danska.

Prvi put od 2015. kada su lideri 193 zemlje članice UN na istorijskom samitu usvojili Agendu 2030, izveštaj je pokazao globalno nazadovanje.

Ciljevi održivog razvoja sežu od globalnog iskorenjivanja siromaštva i gladi, preko unapređenja zdravlja, obrazovanja i rodne ravnopravnosti, pa do dostupnosti obnovljivih energija, odgovorne potrošnje i klimatske akcije.

Pokazalo se da pandemija kovida-19 nije izazvala samo globalnu zdravstvenu krizu, nego i krizu održivog razvoja.

(Beta)