Katerina Šimkevič iz Zaporižja, koja se se osam godina bavi pitanjem ratnih zločina u Jugoslaviji, izjavila je za portal Autonomija da je sve što je istraživala i o čemu je pusala za svoj doktorat o ratnim zločinima nakon osam godina došlo u Ukrajinu.
„Bavim se ratnim zločinima dugo i odbranila sam doktorat o ratnim zločinima u Jugoslaviji. Sve što sam istraživala i o čemu sam pisala osam godina došlo je Ukrajinu. Sigurna sam da će (Vladimir) Putin i svi Rusi koji su danas u Ukrajini odgovarati. Verujem da će do toga doći vrlo brzo“, rekla je ova docentka na fakultetu Prava i javne administracije Zaporižskog instituta za ekonomiju i infotehnologiju.
S obzirom na to da se Hag već angažovao oko evidentiranja ratnih zločina i proces Ukrajine protiv Rusije u sudu je već počeo, sagovornica Autonomije se nada da će sve ići brže nego u slučaju Jugoslavije i da će Putin biti proglašen za ratnog zločinca.
„Za nas je to jako važno jer Putin ima nameru da izvrši genocid nad Ukrajincima. Pogledajte samo Valnovahu i Mariupolj gde se danima bombarduju objekti koji nemaju nikakve veze sa vojnom infrastrukturom“, upozorila je Katerina Šimkevič.
Ona je nedavno sa svojom majkom izbegla u Zagreb kod prijatelja. Izbeglički put bio je dug tri dana, na šta je bila primorana jer joj je majka slabijeg zdravlja. Krenule su sa još dve porodice u tri automobila iz Zaporižja. Najpre su otišli do Lavova gde su prespavali, da bi sutradan uzeli taksi prevoz do grada Čopa a odatle uhvatili voz do Zahonja gde su ih mađarska policija i Crveni krst registrovali.
„Iz Zahonja nije bilo direktnog autobusa do Zagreba, pa smo vozom otišli besplatno do Budimpešte. Pošto je po dolasku voz za Zagreb polazio tek za 12 sati otišli smo na autobusku stanicu i ušli u autobus koji nas je brzo prebacio do Zagreba kod prijateljice, gde sam sada sa majkom. Uglavnom sam sada dobro. Čudno mi je što je ovde mirno i nema sirena i uveče je potrebno samo ugasiti svetlo pred spavanje“, rekla je Katerina Šimkevič.
Mišljenja je da su građani Ukrajine jako lepo primljeni u Hravtskoj iako ih trenutno nema mnogo. S obzirom na to da govori tim jezikom, ocenila je da hrvatski mediji o ratu u Ukrajini izveštavaju na vrlo profesionalan način, ali i da hrvatska javnost ima jako lepo mišljenje o ukrajinskom narodu što je za njih velika podrška.
Ruske snage su tokom agresije na Ukrajinu bombardovale deo kompleksa najveće evropske nuklearne elektrane koja se nalazi u blizini Zaporižja. Katerina kaže da je za žitelje Zaporižja bilo strašno kada su preko društvenih mreža i medija saznali šta se dogodilo.
„Rusi su zauzeli nuklernu elektranu i nisu želeli da puste naše vatrogasce da ugase vatru. Nakon nekoliko sati su ih ipak pustili. Elektrana je od nas udaljena oko 128 kilometara i ljudi su se jako uplašili zbog spoznaje da su Rusi zauzeli najveću nuklearku u Evropi. Tada su masovno počeli da napuštaju grad zbog straha od novog Černobila“, kazala je sagovornica Autonomije.
Od kada je sa majkom u Zagrebu kaže da se svakodnevno čuje sa prijateljicom koja je ostala u Zaporižju i sa sestrom koja živi u Kijevu. Čuje se redovno i sa svojim studentima koji su joj rekli da su pre neku noć pale dve granate u Zaporižju – na železniču stanicu i botaničku baštu.
„Prošle noći bila je vazdušna opasnost i ljudi su proveli noć u zaklonima. Nije mi jasno zašto bombarduju samo civilne objekte u Zaporižju. Sada je u gradu mirno, dolaze nam izbeglice iz okolnih gradova. Dolaze jer je situacija u Zaporižju mnogo mirnija i nema čestog granatiranja, a hrane imamo u prodavnicama“, navela je Katerina Šimkevič.
Prisetila se i dana kada su se Rusija i Ukrajina dogovorili da se uspotave zeleni koridori za evakuaciju civila iz Mariupolja. U početku su se autobusi u Zaporižje vraćali prazni jer su bili granatirani. Misli da je problem bio taj što nisu išli pod okriljem Crvenog krsta, već pod okriljem regionalnih vlasti.
„Ljudi zbog toga nisu mogli da izađu iz gradova. Tek poslednja dva dana, ali samo privatnim automobilima ljudi du počeli da se evakuišu iz Mariupolja. Iz drugih gradova mogli su da dođu autobusima pod okriljem Crvenog krsta, iako i dalje postoji veliki rizik od granatiranja konvoja“, rekla je sagovornica Autonomije.
Boris Varga, Svetlna Paramentić, Darko Šper (Autonomija)