Kopredsednica gradskog odbora Zajedno! Novi Sad Marija Vasić zatražila je danas od Olivere Zekić, predsednice REM-a, da kaže koga je želela da provocira svojom fotografijom u nacističkoj uniformi. Ona je prvo u saopštenu, a zatim i u tekstu posvećenom ovom događaju, ukazala kako je nedopustivo veličanje zločinačkih ideologija poput fašizma.

Njen tekst prenosimo u celini:

Na današnji dan je, ne tako davne 1970.godine, Vili Brant, nemački kancelar, posetio Varšavski geto, u nameri da položi cveće ispred spomenika žrtvama fašizma iz drugog svetskog rata.

Bio je to prvi dolazak jednog nemačkog političara na tlo Poljske posle rata. Van svakog protokola i saznanja bilo koga iz njegove pratnje, iznenada je kleknuo ispred spomenika i tih 30 sekundi je ušlo u istoriju.

Po njegovim rečima, u momentu je shvatio da cveće nije dovoljno, da reči nisu dovoljne. Da mora da klekne i zamoli za oproštaj u ime svog naroda, čiji su predstavnici za vreme rata počinili te zločine.

Pedeset tri godine kasnije, u jednoj evropskoj zemlji, gde su ti zločinci, iste te ideologije, počinili nesagledive ratne zločine nad stanovništvom tokom okupacije, jedna ženska osoba, nosilac javne funkcije, predsednice agencije za kontrolu digitalnih medija, postavlja na društvenu mrežu, fotomontažu, svoje slike u uniformi SS oficira.

Uz obrazloženje da je želela da provocira. Nažalost, ta evropske država je Srbija.

Postavljamo pitanje – koga ste tačno želeli da provocirate?

Žrtve, potomke, preživele ili sve normalne građane i građanke ove zemlje koji se već osam decenija bore protiv ideologije zla, koje je predstavljala uniforma na koju ste stavili svoju praznoglavu glavu?

Ili ste želeli da pitate zašto nema zakona o lustraciji, koji bi Vas prvo, onemogućio da ikada više obavljate ijednu javnu funkciju u ovoj zemlji.

Završiću pitanjem Jelene Polak iz Novog Sada:

„Rekoh, ja, čija je baka ubijena u Aušvicu, ja, čiji je otac preživeo Novosadsku raciju i strahote Holokausta, prezirem i osuđujem ovu kreaturu i ovu državu koja na to ne reaguje!“

(Autonomija)