„Pre nego što masovne vođe preuzmu moć da uklope stvarnost u svoje laži, njihova propaganda je obeležena ekstremnim prezirom prema činjenicama kao takvim, jer po njihovom mišljenju činjenice u potpunosti zavise od moći čoveka koji može da je izmisli.“ (Hana Arendt)

Populistički trendovi zapljuskuju Evropu, u kojoj je sve veći broj ultra desničarskih pokreta i političkih aktera koji, usled globalizacije i sve veće kulturološke i nacionalne asimilacije, „brane“ nacionalne i etničke različitosti, specifičnosti i teritorije, kreirajući atmosferu „mi“ i „oni“, te hraneći ideju neprijateljskih „njih“ koji su drugačiji i pretnja. Međutim, politička elita u Srbiji bez premca je u targetiranju „neprijatelja“, a građani Srbije bukvalno su okruženi obiljem nacionalističkih poruka u javnom prostoru: grafiti “Kad se vojska na Kosovo vrati“, murali ratnih zločinaca, govor mržnje prema drugačijima, antizapadna retorika, proruski narativi… Na koji način takve poruke, koje su dominantne i u većini medija, utiču na formiranje mišljenja mladih o integracijama Srbije u Evropsku uniju, koje su još uvek deo zvanične političke agende?

Trenutna spoljna politika Srbije po mnogim kriterijumima nije usklađena sa spoljnom politikom Evropske unije, a agresivna nacionalistička politička retorika negativno se odražava i na odnose u regionu Zapadnog Balkana, jer proizvodi atmosferu nepoverenja.

Populistička vlast u Srbiji kao pretnju targetira „drugosrbijance“, „strane plaćenike“, ali sve češće i „Zapad’’ koji navodno pokušava da nam nametne svoje dekadentne vrednosti. Antievropske stavove propagira i dominatna crkvena zajednica Srpska pravoslavna crkva, koja nameće povratak patrijarhalnih svetonazora.

Naslovi najprodavanijih domaćih tabloida preplavljeni su fotografijama i gromoglasnim naslovima dominantne vladajuće partije čija agresivna retorika i metodologija vladanja indoktriniraju javnost, te stvaraju atmosferu eho sobe u kojoj prostora za kritičko razmišljanje i preispitivanje nametnutog narativa gotovo da nema. U takvom začaranom krugu neinformisanosti alternativa nije vidljiva.

Posledice takvih narativa najizraženije su kod mlađe populacije koja upravo na dominatnim porukama gradi političke stavove. Mlade generacije praktično su lišene mogućnosti da upoznaju vrednosti koje podrazumeva proces evrointegracija, jer im se u tom pogledu ne nude nikakve informacije ni kroz proces obrazovanja, niti kroz javno informisanje. Naprotiv, na svakom koraku susreću se isključivo sa radikalnim diskursima konzervativnih i tradicionalnih načela.

Neutralni prema EU, većina preferira Istok

To se, uostalom, potvrdilo i u rezultatima istraživanja Krovne organizacije mladih Srbije (KOMS) iz 2022. godine objavljenim u Alternativnom izveštaju o položaju i potrebama mladih u Republici Srbiji.

Na pitanje „Kada čujete pojam Evropska Unija, da li Vam je prva reakcija neutralna, pozitivna ili negativna?’’, najveći broj, njih 49%, izjasnio se kao neutralan, dok je svoj negativan stav izrazilo njih 30%, a 21% ispitanika imalo je pozitivne reakcije.

Prema nalazima istraživača, ovakvi odgovori u velikom delu uslovljeni su i odnosom mladih prema pitanju Kosova, jer je dominatno mišljenje među njima da Srbija ne može da sprovede naloge EU u tom pogledu.

S obzirom da mediji umnogome utiču i na formiranje mišljenja mladih o unutrašnjoj i spoljnoj politici, a direktno i na način na koji se percipiraju političke ličnosti o kojima se izveštava, istraživanje je obuhvatilo i odnos mladih prema Istoku i Zapadu, gde se njih 48% izjasnilo „pro-zapadnjački’’, a 52% je pokazalo privrženost Istoku.

Što mlađi, to evroskeptičniji

Nikola Jović i Ivan Radosavljević su u okviru Fakulteta političkih nauka u Beogradu takođe sproveli istraživanje o evroskepticizmu kod mladih.

„Kada je reč o našem istraživanju ono pokazuje da mladi uzrasta od 15 do 29 godina imaju negativniji stav prema ulasku Srbije u EU od opšte populacije. Taj trend je posebno izražen kod srednjoškolske populacije od 15 do 18 godina, kod koje je čak 41,8% ispitanika evroskeptično. Mlađi ispitanici, slabije obrazovani, koji svoj identitet doživljavaju lokalno sa izrazito konzervativnim društvenim stavovima, skloniji su evroskepticizmu. Na taj način istraživanje je jasno pokazalo da značajnu ulogu u formiranju evroskeptičkog stava kod omladine imaju godine, društvene vrednosti, način na koji mladi definišu svoj identitet i posebno to da li su putovali u zemlje članice EU ili ne’’, zaključili su Jović i Radosavljević.

Ignorisanje nametnutih narativa

O stavovima vezanim za integracije Srbije u Evropsku Uniju i načinu na koji mediji na to utiču, za Autonomiju su govorili studentkinja i mladi politički aktivista.

U pogledu uticaja medija na njihove stavove, imali su slične reakcije.

Studentkinja političkih nauka i mlada aktivistkinja u oblasti ljudskih prava i feminizma Staša Ivković, koja se smatra pripadnicom „leve“ političke struje, rekla je za Autonomiju da medijski diskursi dominantne političke partije nisu znatno uticali na njen stav o evrointegracijama.

„Izjave koje možemo videti i čuti su dosta kontradiktorne. S jedne strane nam je strateško opredeljenje i nacionalni interes da postanemo punopravna članica EU, što možemo ponekad čuti od dominantne partije, ali dela nisu saglasna. Počevši od dijaloga i normalizacije odnosa sa Prištinom, sankcijama Rusiji itd. Možemo videti da se trude da vagaju i ne odreknu se ni članstva u EU, ali ni bratskih odnosa sa Rusijom. Tako da ne obraćam previše pažnju na njihove izjave i narative koje imamo u javnosti i medijima“, kazala nam je Staša Ivković.

Aleksandar Radin, diplomirani istoričar i mladi politički aktivista tvrdi da ne prati režimske medije.

„Nisam bombardovan njihovom propagandom svaki dan. Uglavnom ispratim objave nezavisnih medija, pre svega N1, o izjavama predsednika i ostalih funkcionera vladajuće stranke o EU. Iz tih izjava mogu da zaključim samo da oni nemaju iskrenu nameru da nas vode u Evropsku Uniju, a pošto sam član istaknute opozicione stranke, prirodno i logično je da budem protiv toga i da se zalažem za članstvo Srbije u EU“, ocenio je on za naš portal.

Ipak, zbog nekvalitetnog informisanja i izostanka edukacije o političkim pitanjima mladi ostaju uskraćeni za informacije o saradnji Srbije i Evropske Unije, odnosno o prednostima procesa evrointegracija.

Kočnice

Naši sagovornici ukazuju i na dodatne limite procesa evrointegracija Srbije.

Staša Ivković kao ograničavajući faktor u tom pogledu navela je pitanje Kosova, „jer već decenijama političkoj eliti odgovara da to ostane nerešeno pitanje“.

„Tu su i ostala pitanja koja nisu ništa manje važna kao što su sloboda medija, nezavisnost sudstva, deficit demokratije u institucijama. Naravno prisutni su i nepotizam, korupcija, kriminal i ekonomski problemi, naročito inflacija koja pogađa Srbiju i koja je veća nego što je u Ukrajini koja je trenutno u ratu. Sve ovo nisu vrednosti koje propagira EU“, istakla je ona.

Stav Aleksandra Radina još je pesimističniji:

„Limitirajući faktori integracije Srbije u EU su pre svega kriminal i korupcija. U medijima se predstavlja slika kako EU ne želi da nas primi zbog odbijanja Srbije da prizna nezavisnost Kosova i Metohije i da ćemo nekom volšebnom magijom postati članica čim potpišemo priznanje. Naravno, rešavanje teritorijalnog pitanja je jedan od uslova za pristup EU, ali ne i najvažniji. Ono što stvarno koči ovu državu i narod na putu ka EU je organizovani kriminal, koji je srastao sa vladajućom strankom i najvišim državnim rukovodstvom i koji ne može da se suzbije zahvaljujući raširenoj korupciji u svakom delu sistema. Zašto bi EU rizikovala i primila u svoje članstvo tako duboko kriminalizovanu državu“, zapitao je on.

Predstavnici mladih iz vladajuće Srpske napredne stranke koje smo kontaktirali nisu hteli da se izjašnjavaju po ovom pitanju.

Šansa

„Mladi u Srbiji svakodnevno slušaju ambivalentne poruke u kojima se sa jedne strane govori da delimo evropske vrednosti, a sa druge se stalno ponavlja da su naši pravi najveći prijatelji negde drugde i da nas Evropska unija ucenjuje i obmanjuje’’, ukazao je u izjavi za Radio Slobodna Evropa Dragan Popadić, socijalni psiholog i profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu, objašnjavajući posledice antievropskih stavova aktuelne vlasti.

No, uprkos kontradiktornim porukama kojima su svakodnevno izloženi, nisu svi pokolebani.

„Ova država je moj dom, u njoj želim da stvaram porodicu i da gradim pošteno svoj život i karijeru. Da svojoj budućoj deci u amanet ostavim uređenu i snažnu Srbiju. Da napravimo zemlju iz koje se neće bežati glavom bez obzira, da napravimo zemlju gde će ljudi moći da žive dostojanstveno i gde će moći da veruju u sistem. Do toga nećemo doći ako konstantno budemo na periferiji i u slepom crevu Evrope. Put u EU je naša jedina šansa da podignemo ovu zemlju iz pepela“, poručio je Aleksandar Radin.

Katarina Šipoš (Autonomija/naslovna fotografija: Pixabay)

Ovaj tekst objavljen je u okviru projekta Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji „Saradnja u regionu Zapadnog Blakna: preduslov za evropsku bezbednost“, a uz finansijsku podršku Evropske unije i Ministarstva spoljnih poslova i međunarodne saradnje Republike Italije. Za njegov sadržaj isključivo je odgovoran portal „Autonomija“i taj sadržaj nužno ne izražava zvanične stavove Evropske unije i Republike Italije.