Spoljnopolitički odbor Evropskog parlamenta usvojio je izveštaj poslanika Tonina Picule o Srbiji za 2023. i 2024. godinu. Izveštaj je usvojen sa 55 glasova za, 13 protiv i 8 uzdržanih. U izveštaju EU kritikuje Srbiju zbog nedostatka napretka u pristupnim pregovima, ali pozdravlja ekonomske korake preduzete u prethodnom periodu.

Iako dokument potvrđuje stratešku posvećenost Srbije evropskim integracijama, istovremeno ukazuje na ozbiljne nedostatke u ključnim oblastima kao što su vladavina prava, pravosuđe i usklađivanje sa spoljnom politikom EU.

Posebno su zabrinjavajući sistemski problemi koje su istakli studentski protesti širom Srbije.

Evropski parlament izražava saučešće porodicama nastradalih u tragediji u Novom Sadu i poziva na „otvaranje potpunih i transparentnih pravnih postupaka nakon istrage koju sprovode nadležne vlasti“.

Izražava duboku zabrinutost zbog navoda o ograničavanju građanskih sloboda, nedostatku institucionalne i finansijske transparentnosti, kao i o političkim pritiscima na akademsku zajednicu.

U nacrtu se „oštro osuđuje neosnovane optužbe srpskih vlasti” da su zemlje članice EU bile uključene u organizovanje studentskih protesta s ciljem izazivanja „obojene revolucije“. Izveštaj se osvrće i na probleme u oblasti slobode medija, izražavajući zabrinutost zbog nedovoljne transparentnosti vlasništva nad medijima i finansiranja.

U izveštaju se naglašava potreba za poštovanjem prethodno postignutih sporazuma između Beorgada i Prištine, uključujući formiranje Zajednice srpskih opština, kao i za hitnim procesuiranjem odgovornih za teroristički napad u Banjskoj 2023. godine.

EU Parlament očekuje da Srbija sprovede očekuje brže i odlučnije korake ka reformama, ukoliko zaista želi da ostvari samoproklamovani cilj da do kraja 2026. godine bude spremna za ulazak u EU.

Poslanici u AFETu usvojili su i 33 amandmana oko kojih su postigli dogovor, a koji se uglavnom odnose na kritiku Srbije zbog bliske saradnje sa Ruskom Federacijom i izbegavanja u vođenja sankcija toj zemlji.

„EP ponavlja svoj stav da pristupni pregovori sa Srbijom treba da napreduju samo ako se zemlja uskladi sa sankcijama EU protiv Rusije i ostvari značajan napredak u reformama koje se odnose na EU, posebno u oblasti „osnova“, navodi se u jednom od usvojenih amandmana, koji je postao sastavni deo izveštaja.

Međutim poslanici traže od Evropske Komsije da bude jasnija i oštrija prema vlastima u Srbiji.

“EP ponavlja zabrinutost u vezi sa pomirljivim pristupom Komisije prema Srbiji u kontekstu nazadovanja zemlje u vladavini prava, demokratiji i osnovnim pravima, kao i njenog destabilizujućeg uticaja na ceo region i poziva EU Komisiju da koristi jasniji jezik, dosledno se baveći značajnim nedostatkom napretka, pa čak i nazadovanjem, zadržavajući osnovne vrednosti EU,” navodi se u tekstu.

Spoljnopšolitički odbor EP usvojio je i dva amandmana bugarskih poslanika iz Evropske narodne partije o potrebi da se zaštiti bugarska manjina u Srbiji, dok su odbijeni svi amandmani koje je podnela grupacija krajnje desnice “Patriote za Evropu”.

Izveštaj o Srbiji naći će se kao predlog Rezolucije EU Parlamenta na sednici planiranoj u junu.

Evropski parlament oštro osudio hapšenja i proterivanja građana EU iz Srbije

Kako piše N1, izveštaj je dopunjen amandmanima kojima se oštro osuđuju, kako se navodi, nezakonita hapšenja i proterivanja građana EU iz Srbije.

U izglasanom tekstu izveštaja odbacuje se navodi predstavnika srpskih vlasti da su EU i neke od njenih država članica bile umešane u organizovanje studentskih protesta s ciljem pokretanja „obojene revolucije“.

Evropski parlament, u tom kontekstu, kako se navodi, snažno osuđuje nezakonita hapšenja i proterivanja građana EU, kao i javno objavljivanje ličnih podataka građana EU od strane osuđenih ratnih zločinaca, zajedno sa govorom mržnje usmerenim protiv nacionalnih manjina.

U usvojenom tekstu izveštaja se istovremeno izražava zabrinutost zbog rastućeg broja slučajeva zadržavanja evropskih građana na granici Srbije, a konstatuje se da se anti-EU narativi manifestuju kroz opadajuću podršku evropskim integracijama u srpskom društvu i kroz jačanje prisustva stranih autokratskih aktera u zemlji.

Evropski parlament poziva srpske vlasti da obnove poverenje građana u državne institucije kroz obezbeđivanje transparentnosti i odgovornosti i ohrabruje sve političke i društvene aktere da se uključe u inkluzivan i suštinski dijalog usmeren ka ispunjavanju reformi povezanih sa EU.

(N1)