Zbogom sunce, zbogom beli danče, iz naših zatvorskih ćelija – više nikad vas nećemo videti!

Još jedino ta jadikovka ostaje nesrećnim stanarima, čiju su zgradu u Novom Sadu bukvalno u zatvor lišen sunca i dnevne svetlosti pretvorile monstrum zgrade sagrađene tik ispred nje. Da i ne govorimo o tome da su im cene stanova sigurno srozane za polovinu realnih – jer ko će kupiti stan do kojeg ne dopire sunce i gde je dnevna svetlost zbog rugobne zgrade ispred svedena na par sati dnevno?

Ovakav građevinski javašluk unesrećuje brojne stanare ranije planski podizanih zgrada u Novom Sadu. Sećate li se uređenih prostora dečjih igrališta, parkova, zelenila, parking mesta… Ali, sadašnje investitore, urbaniste i gradske očeve to ne zanima. Oni su korupcionaški povezani u devastaciji grada, u bezočnoj grabeži i pljački na račun uništavanja javnih dobara i životnih potreba. Bezbrižno proizvode urbanistički haos.

Istovremeno, ratni i poratni profiteri povezani sa kleronacionalistima na vlasti – umesto u zatvorima – žive na prestižnim lokacijama u superluksuznim stanovima do kojih sunce dopire sa više strana ili, još češće, u luksuznim vilama sa travnjacima, bazenima i saslužujućom poslugom.

Odatle galame o ugroženom srpstvu, kunu se u sveto Kosovo i Republiku Srpsku, kapom i šakom daruju crkvu, brane ćirilicu. A između sebe raozbručena banda govori: “Deri, brateee, samo deri nesuvislu stoku”.

I da vidite, dobro im ide! Decenijama. Grad je već odavno skoro sasvim izgubio dušu. I – kao cela država, narod – sve dublje tone u živo blato.

A narod? A građani? Da li još uvek ima građana u Novom Sadu? Obrisi građanske pobune viđeni su na Novom Beogradu, u Bloku 37, kada su pobunjeni građani sličan koruptivni idiotluk ovom novosadskom organizovanim protestima sprečili.

Dakle, nije sve do bande. Nešto je i do građanske (ne)svesti.

(Autonomija)