Zagađenje okoline doprinosi većem broju smrtnih slučajeva širom sveta nego kovid-19, navodi se u novom izveštaju Ujedinjenih nacija.

Posebni izvestilac UN-a Dejvid Bojd je u izveštaju, objavljenom u utorak, izneo podatak po kojem su najmanje devet miliona prevremenih smrti prouzrokovali zagađenje ili toksini iz okoline, što je dvostruko više od broja smrtnih slučajeva evidentiranih u prvih 18 meseci pandemije kovida-19.

U izveštaju piše i da u svetu od bolesti povezanih sa zagađenjem okoline umire svaki šesti stanovnik naše planete, što je 15 puta više od broja smrtnih slučajeva od nasilja.

Kada je reč uopšte o zagađenju okoline, preuranjenoj smrti najviše doprinosi zagađenje vazduha. U izveštaju se procenjuje da ono uzrokuje oko sedam miliona smrtnih slučajeva godišnje.

Najviše smrti povezanih sa zagađenjem pretežno je evidentirano u zemljama s niskim i srednjim prihodima. Tamo je ono odgovorno za više od 90 posto smrtnih slučajeva u populaciji.

U posebnoj su opasnosti radnici koji su direktno izloženi štetnim materijama. Godišnje ih umre više od 750.000 zbog izloženosti izduvnim gasovima, azbestu i zagađenju vazduha sitnim lebdećim česticama.

Rešavanje ovog problema može biti ogroman izazov, napisao je Bojd, jer on proizlazi iz kombinacije postojećih i novih pretnji.

Na primer, izloženost pojedinaca olovu još uvek je povezana sa oko milion smrtnih slučajeva godišnje, a istovremeno se javljaju dodatne opasnosti povezane s perfluoralkilnim i polifluoroalkilnim materijama (PFAS). Reč je o velikoj grupi hiljada sintetičkih hemikalija.

Sve hemikalije iz te grupe sadrže veze ugljenika i fluora, a to je jedna od najsnažnijih hemijskih veza u organskoj hemiji, koja hemikalijama omogućuje otpornost na razgradnju pri upotrebi u okolini.

Većina hemikalija iz grupe PFAS lako se prenosi u okolini i prelazi velike udaljenosti u odnosu na izvor ispuštanja.

Zagađenje PFAS-om često se pronalaze u podzemnim vodama, površinskim vodama i u tlu. Čišćenje kontaminiranih područja tehnički je zahtevno i skupo. Ako se ispuštanje PFAS-a nastavi, te će se hemikalije i dalje akumulirati u okolini, pitkoj vodi i hrani.

U izveštaju stoji i da je uticaj zagađenja okoline na čovekovo zdravlje povezan sa ostalim ekološkim krizama, poput klimatskih promena i nestanka biološke raznolikosti.

„Hemijska industrija pogoršava vanredna klimatska stanja jer troši više od 10 posto fosilnih goriva proizvedenih na globalnom nivou i godišnje ispušta oko 3,3 milijarde tona gasova sa efektima staklene bašte“, napisao je Bojd.

Upozorio je i da globalno zagrevanje doprinosi oslobađanju i ponovnom aktiviranju opasnih materija iz lednika koji se otapaju, a odmrzavanje perfmafrosta moglo bi „osloboditi“ brojne viruse i bakterije.

„Zagađenje i toksične materije istovremeno su jedan od pet glavnih pokretača katastrofalnog pada biološke raznolikosti, s posebno negativnim uticajem na oprašivače, insekte, slatkovodne i morske ekosisteme (uključujući i koralne grebene) te na ptičju populaciju“, zaključuje se u izveštaju.

(N1/Hina/Reuters, foto: Pixabay)